Vina iz južnog Banata dobijaju oznaku geografskog porekla

J. JOVANOVIĆ

01. 04. 2015. u 12:16

Vina iz južnog Banata će među prvima u Srbiji dobiti oznaku geografskog porekla, što će ovdašnjim malim vinarima otvoriti prolaz na domaće i strano tržište

Вина из јужног Баната добијају ознаку географског порекла

VINA iz južnog Banata će među prvima u Srbiji dobiti oznaku geografskog porekla, što će ovdašnjim malim vinarima otvoriti prolaz na domaće i strano tržište, a taj region profilisati kao izuzetnu vinsku turističku destinaciju. Ova procedura bi trebalo da bude gotova već do leta, s obzirom na to da je poslednji elaborat u završnoj fazi, posle čega sledi usklađivanje sa novim sistemom EU iz te oblasti.

Najdalje u ovom procesu su odmakli knjaževački region i region Negotinske Krajine, koji su u tome imali podršku Nemačke organizacije za pomoć i saradnju (GIZ), dok su mali vinogradari i vinari južnobanatskog regiona sami prepoznali potrebu udruživanja, kako bi ostvarili ovaj cilj. Iz tog razloga su pre više od godinu dana osnovali udruženje "Južni Banat", koje aktivno učestvuje u stvaranju ambijenta da njihova vina budu prepoznatljiva i van Srbije.

- Svesni smo da kao mali proizvođači ne možemo da se probijemo na tržište, pa smo ovim udruživanjem hteli da okupimo sve male vinare našeg kraja i da zajedno nastupamo na tržištu kao regija. Očekujemo da će nam se u narednom periodu pridružiti i ostali vinari, kojih najviše ima u opštini Vršac - ističe Stevica Deđanski, potpredsednik ovog udruženja, koje trenutno broji 15 registrovanih i više neregistrovanih malih vinara.

Kako bi njihova vina što pre postala brend sa zaštićenim geografskim poreklom, što između ostalog podrazumeva da se i grožđe i vino pravi isključivo na teritoriji južnog Banata, ovo udruženje je na osnovu analize svojih proizvoda odlučilo koje će tipove vina brendirati. Od belih vina to su muskat otonel, beli burgundac, rajnski rizling, sovinjon beli i traminac, a od crnih merlo i kaberne sovinjon.

TRADICIJA TRADICIJA uzgajanja grožđa i proizvodnje vina u južnom Banatu, pre svega u Vršcu, duga je sedam vekova, dok više od 2.000 hektara vinograda na padinama Vršačkih planina predstavlja najveće vinogorje u Srbiji. U Vršcu se svake godine organizuju dve velike manifestacije u čast grožđa i vina ("Vinofest" i "Dani berbe grožđa"), dok u "najvinogradarskijem" selu u našoj zemlji - Gudurici, postoje tri takve manifestacije ("Dani mladih vina", "Cvetanje vinograda" i "Gudurička zlatna jesen").

- Kod belih vina je ustanovljeno da ona nisu previše alkoholna, što se danas u Srbiji izuzetno ceni, a nisu ni previše ekstraktivna. Ipak, da bismo lakše definisali šta to najviše utiče na karakter vina iz južnog Banata, neophodno je da se u analizu uključi još vinara - kaže Darko Jakšić, rukovodilac Grupe za vinogradarstvo i vinarstvo Ministarstva poljoprivrede.

Uporedo se rade i analize klime i zemljišta, a dosadašnji rezultati pokazuju da je u južnom Banatu klima svežija i pogodna za uzgajanje vinove loze. Takođe, i indeks svežine noći tokom leta je povoljan, jer sve što se tokom dana stvara u grozdu (aromatski kompleks i šećeri), tokom noći ostaje u njemu. Dakle, svi preduslovi su tu da ovaj region, osim brendirane "vršačke šunke", koju su lane zaštitili u Zavodu za intelektualnu svojinu, dobije i brendirana vina.



PUTEM BORDOA I PROVANSE

DARKO Jakšić objašnjava da je regulativa EU za vino kompleksna i da ima puno uredbi, na osnovu kojih su Vlada Srbije i Ministarstvo poljoprivrede usaglašavali zakonska i podzakonska akta. U skladu s tim, urađena je i nova regionalizacija vinskih područja na teritoriji cele zemlje.

- Nama su sada važne regulative, koje se odnose na sistem geografskog porekla i podelu vina po kvalitetnim kategorijama. To tera proizvođače da se udružuju i da ne dozvole falsifikovanje. Ma koliko to izgledalo komplikovano, tim putem su proši i Bordo, Božole, Provansa i drugi poznati vinski regioni širom sveta - naglasio je Jakšić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije