DETINjSTVO želim što pre da zaboravim. Srbija me je othranila, omogućila mi da završim osnovnu, a kasnije i školu za frizera, da idem na more i na ekskurzije. Žao mi je samo što su mi ovde vrata za posao svuda zatvorena. Želim poštenim radom da zaradim, da imam svoj krov nad glavom, zasnujem porodicu, ali ni po koju cenu ne bih zbog azila u inostranstvu blatio svoju domovinu.

Ovako Žarko Saitović (23), odnedavno Đorđević, počinje svoju potresnu ispovest, za "Novosti".

Rođen je u Leskovcu 1991. godine. Ima sedam sestara, koje kaže, i ne poznaje. Majka Snežana, duševni bolesnik, poginula je 1999. godine u Štimlju za vreme lečenja, a otac Stojanča sa sestrama živi u Bojniku i poslednji kontakt sa njim imao je pre tri godine.

- Dok smo bili zajedno, otimali smo se o koru hleba. Kašikom nikada ništa nismo jeli. Sada me je stid da priznam da sam jedva čekao da pekari ispred neke prodavnice ostave korpu sa hlebom, kako bih krišom uzeo jednu veknu, koju sam delio sa sestrama - priseća se Žarko tih teških dana, naglasivši da mu je, kada je otišao kod sveštenika da se ispovedi, čak i on rekao da to nije krađa.

Jedno vreme ovaj mladić je proveo u hraniteljskoj porodici u Bojniku, a kada je saznao da "majka" namerava da ga "proda" nekom Albancu, požalio se tamošnjem Centru za socijalni rad, nakon čega je usledio smeštaj u aleksinački Dom za decu bez roditeljskog staranja.

- U Domu su me dočekali kao rođenog, od drugara do osoblja. Osećao sam se kao ljudsko biće, srećan i obasipan porodičnom toplinom, lepim rečima i željom da me izvedu na pravi put. Verujem da sam im sve to uzvratio - nasmejan nam priča Žare, nijednog trenutka ne gubeći nadu da će uspeti u onome što je planirao.

Čak i kada je ovaj mladi Rom, posle punoletstva, 2013. godine morao da napusti Dom i trbuhom za kruhom ode u Nemačku, na kraj pameti mu nije palo da ruži svoju državu i da je zarad dobijanja statusa azilanta optužujuje za politički ili progon po nacionalnoj osnovi. Uporno je ponavljao da je došao da radi i zaradi za život, što ga je posle dva dana, uz plaćenu kartu, koštalo deportacije u Srbiju.

Ove godine 20. januara Žarku je odobreno da prezime promeni u Đorđević. U molbi je naveo da to čini jer "smatra da mu prezime Saitović predstavlja problem u privatnom životu i profesiji frizera kojim planira da se bavi".

Za prezime Đorđević se opredelio jer je kao mališan bio u grupi sa decom iz Doma, kojima je Aleksandar Karađorđević bio kum na krštenju, pa je svoje novo izveo iz njegovog prezimena u znak zahvalnosti. Možda mu, kaže, sa novim prezimenom i u životu krene nabolje.


SVI GA ZOVU I HVALE

ŽARKO je predivan mladić kojim se ponosimo - kaže Jasna Nikolić, direktorka Centra za socijalni rad u Aleksincu. - Prava je poštenjačina, uprkos svemu kroz šta je prošao. Pun je elana i sve želi da postigne svojim radom. Iako formalno više nije kod nas, uvek je dobrodošao. Rado je viđen gost na slavama kod zaposlenih u Domu i trudimo se da mu pomognemo da nađe stalni posao. On to zaslužuje.