KRUŠEVAC - Meštani Jablanice, smeštene na oko 20 kilometara od grada na Rasini, protive se otvaranju rudnika zeolita u svom ataru, jer veruju da će eksploatacija ove sve popularnije rude loše uticati na ekološku sliku njihovog kraja. Istovremeno, firma „Kontraktor“ iz Ripnja, koja na periferiji sela ima plac od 72 ara, na kojem je predviđen iskop, demantuje tvrdnje meštana i odlučna je da rudnik zaživi.

- Plaši nas zaprašivanje i miniranje, koje može da izazove urušavanje zemlje, a tu su i buka, moguća klizišta, isušivanje bunara... - nabraja Dejan Minić, predsednik MZ Vitanovac, kojoj pripada i selo bogato zeolitom. - Mi smo u kotlini, gde vetrova nema, pa strahujemo da prašina ne bi mogla da se slegne danima. Uostalom, ni naši putevi nisu predviđeni za saobraćaj kamiona natovarenih rudom.

Minić navodi da su meštani spremni da i telima spreče vađenje zeolita, te neće odustati od borbe koju su započeli još 2006. godine. „Probne“ proteste imali su protekla dva vikenda, a ključni argument im je da su ispitivanja iz 1965. (!?) pokazala da se iskopavanje zeolita ne isplati, jer selo mora da se izmesti. Zato su, saznajemo, tužili i nadležno ministarstvo...

- U Jablanici ima 230 domaćinstava, u Vitanovcu 250, a u Šogolju 60. Većina se bavi poljoprivredom, stočarstvom i ubiranjem šumskih plodova - ističe Minić. - Vodu pijemo direktno sa vrela, a ne sa obližnjeg jezera Ćelije, pa smo planirali da otvorimo ekološko selo, jer je pored nas i rezervat sa zaštićenim životinjskim vrstama.

Ipak, Mirko Maksimović - vlasnik i direktor „Kontraktora“ - kaže da za eksploataciju ima potrebne dozvole i tvrdi kako Jablanica od ovog posla može da ima smo korist.

NEPOTREBAN UVOZ SRBIJA će ove godine uvesti oko 7.000 tona zeolita iz Rumunije i Mađarske, iako u Rasinskom okrugu postoje bogata nalazišta. U kopaoničkom masivu su tri registrovana ležišta, od kojih je samo Igroš kod Brusa u fazi eksploatacije - sa godišnjom proizvodnjom do 380 tona. Na lokalitetu „Jablanica - Naupare“, tri ležišta imaju 1,8 miliona tona zeolita, primenljivog u poljopivredi, stočarstvu, povrtarstvu...

- Ne samo da neće biti prašine, miniranja, buke i gužve, već smo obećali i rekultivaciju zemljišta, uz zapošljavanje lokalnog stanovnišva - precizira Maksimović. - Naša tehnologija predviđa da se najpre buldožerom očisti trava, potom se rovokopačem razori kamen koji se lako kruni, a onda rastresita zemlja utovaruje u dva traktora koji, u 15 dnevnih dovoza, materijal transportuju do deponije pored puta Kruševac - Brus. U čitavom postupku najglasniji je traktor, a ova prašina nikako ne može da škodi oranicama.

Sagovornik „Novosti“ ukazuje i da je njegova firma - za kompletan program izrade 25 proizvoda od zeolita i potrebnu proceduru - već uložila 241.000 evra. I Republička komisija za rezerve mineralnih sirovina, kaže, overila je 206.000 tona rezervi zeolita na najmanjoj površini ležišta u Srbiji, ali je još u toku spor pred Upravnim sudom u Kragujevcu.

- Neki meštani nam se već javljaju za posao, a mnogi i sami eksploatišu zeolit, s obzirom na to da je trenutno „zauzeta“ samo petina zemljišta. Uostalom, sleduje im i polovina rente koju firma plaća državi, te porez na izvađeni zeolit - zaključuje Mirko Maksimović.