Muke Zorana Gogića: Lakše mu bilo na Košarama

V. ĆIRIĆ

sreda, 29. 05. 2013. u 21:15

Муке Зорана Гогића: Лакше му било на Кошарама
Nevolje ratnog veterana iz staroplaninskog sela Dojkinci. Pritisnut teškom bolešku Gogić (34) sve teže uspeva da opstane u ovom surovom kraju

PIROT - Pritisnut teškom bolešću, koja sve više uzima maha, Zoran Gogić (34), iz staroplaninskog sela Dojkinci, sve teže uspeva da opstane u ovom surovom kraju. Jer, umesto da zarađuje za hranu, struju, odeću... obrvala ga je nasledna bolest - spirocerebralna ataksija - koja mu nezaustavljivo oduzima delove mišića i telo čini teško pokretnim...

U dotrajaloj kući, koju je nasledio od oca, bez struje i vode, sam provodi dane i noći jer ga je, upravo zbog pomenutih zdravstvenih problema, pre nekoliko godina supruga ostavila i odvela dvoje dece. Nažalost, Zoranovu muku koriste i pojedini meštani, radi da ućare na tuđoj nevolji...

- Prošle zime morao sam da dam zamrzivač komšiji koji mi je spremio tri kubika drva, a struju su mi isekli zbog dugova. Imam nešto malo dotrajalih električnih aparata, ali mi ne vrede, baš kao ni crno-beli televizor, star tridesetak godina. Posebno je teško zimi, kad se smrkava u četri posle podne, a razdanjuje ujutru u sedam, pa su mi noći duge kao godine. Eh, da sam bar poginuo... - očajan je Gogić kojem je, kao redovnom vojniku na Košarama, posle napada NATO, kadrovski rok bio produžen za pet meseci, iako je jedva preživeo ondašnji pakao na granici sa Albanijom.

POMOĆ SVI koji žele i mogu da pomognu Zoranu Gogiću, novac mogu da uplate posredstvom Rajfajzen banke, na račun broj 265-0000000984016-57, i ime Gogić Zoran, ili na adresu selo Dojkinci, 18306 Visočka Rzana . Broj telefona poznat je redakciji.
Dobrodošla mu je i pomoć u hrani, obući, odeći, lekovima...

Oskudica u maloj kući najvidljivija je kada se pomene hrana. O seoskim slavama i preslavama Zokiju neko nešto i ponudi, ali on nema frižider, pa ne može mnogo da uzme. Ono malo pasulja i krompira što dobije, kaže, zbrčka kako zna i ume, pa ima šta da jede nekoliko dana...

- Ima, srećom, i dobrih ljudi, a najviše mi pomažu taksista Dejan Vidaković iz Beograda, pa doktor Aca iz ambulante u Visočkoj Ržani, a povremeno me obilazi i pop Bojan Vasić. Tu je i čika Laza iz Beograda - ne zaboravlja borac sa Košara i staroplaninski teško oboleli usamljenik, Zoran Gogić, nadajući se da će lokalna samouprava u Pirotu ispuniti obećanje, te će mu obezbediti struju i jedan mali televizor u boji.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (6)

cile

30.05.2013. 13:37

Ovaj racun nije u Sosijete ženeral banci, a na koju adresu moze da se pošalje garderoba.

videx

30.05.2013. 14:43

to je sudbina,i nasa drzava,dok je trebao drzavi da ratuje,tad je bio i zdrav i sposoban,a sad ....niko da mu pomogne,Dok je on ratovao,mamini i tatini sinovi su sedeli po kaficima,covek nema od cega da zivi,iskljucena mu struja.Gde je sad drzava da pomogne junaku ???

građanin

31.05.2013. 07:49

''У Србији прилике су так'е,бабе славе,презиру јунаке....''

videx...

31.05.2013. 18:54

poznajem licno zorana covek pun zivota, ali nazalost njegova bolest uzima maha.zalosno je da u 21 veku nema struju, a najvise me je ganulo to sto je izjavio u novinama da mu je bilo bolje da je poginuo na kosovu, nego sto zivi ovakav zivot.pomozimo mu svi

zmija

31.05.2013. 20:50

Zoki je car evo me trenutno kod njega sedimo na sveci citam mu clanak a on place i ja sam pustio neku suzu ali se suzdrzavam hrabrim ga kako ga ljudi nazivaju junakom a on se malo nasmeje