Vrdnik: Iz okna sve u staro gvožđe

S. Kostić

subota, 16. 02. 2013. u 21:20

Врдник: Из окна све у старо гвожђе
Vrdnički rudnik mrkog uglja, jedini te vrste u Vojvodini, zatvorio okna pre 45 godina, posle 164 godine rada. Iza vojvođanskih rudara ostale samo rupe i prazna ledina

Jedini rudnik mrkog uglja, kako u Sremu tako i u Vojvodini, posle 164 godine rada zatvorio je okna pre 45 godina. Danas Vrdničane na ovaj rudnik podsećaju samo rupe okovane betonom i prazna ledina kojom se nekada prostirala železnička pruga. Na mestu gde se eksploatisao ugalj, nema nijedne table, obeležja, posetioci koji se nađu i ne znaju gde su, pored betonskih stubova obraslih granjem nije moguće naći nijednu rudu metala, gvožđe, bakar, čelik... sve što je moglo da se istrgne kradljivci su iščupali i prodali u staro gvožđe.

- Rudnik je počeo da radi davne 1804. godine i spadao je u najstarije u našoj zemlji. Eksploataciju uglja počeo je manastir Vrdnik, koji je bio vlasnik zemlje gde se ugalj nalazio, verovatno u dolini potoka Dobočaš. Rudnik je 1817. godine prestao da radi, a 1845. braća Pejačević, rumski vlastelini, uzimaju ga u zakup od manastira, da bi već 1850. godine prešao u njihovo vlasništvo. Oni rudnik daju u zakup, prvo nekim građanima iz Rume, a na kraju trgovcu iz Pešte, Gutenbergeru - priča Stevan Pištević, hroničar iz Iriga.

Pejačevići rudnik drže sve do 1871. godine kada ga gube zbog neplaćenih obaveza prema državi. Njegova prava eksploatacija nastaje tek 1907. godine kada prelazi u ruke države. Pristižu novi rudari, a proizvodnja se zahuktava. Gradi se železnička pruga Vrdnik - Ruma, kojom se rudnik povezuje za prugu Beograd - Zagreb, što omogućava veći i bolji plasman uglja.

- Moj je otac radio u njemu i još se sećam kao dete sirene kad se rudari spuštaju u jamu. Bila su to divna vremena. Vrdnik je dobio jednu od najstarijih termoelektrana u Vojvodini koja je za svoje potrebe koristila ugalj rudnika. Termoelektrana je snabdevala strujom rudnik, celo naselje Vrdnik i druga bliža mesta kao i neke objekte na Fruškoj gori. Tužno je što ovakvo mesto nije u turističkoj ponudi, a još tužnije što je ostalo u zaboravu - priča Slobodanka Đuričić, dete rudara.

Međutim, starijim Vrdničanima ostala su samo sećanja, a mlađim generacijama priče i mesto obraslo šibljem, zatrpana jama, betonski stubovi od lifta, neobeležene rupe, i okolo posečena šuma.

KATANAC

Poslednje godine rata 1944. rudnik je toliko smanjio proizvodnju da se ni najosnovniji troškovi nisu mogli podmiriti. Zbog otežane eksploatacije, smanjenih količina uglja, zastarele opreme i otežanih uslova plasmana uglja, godine 1968. zatvoren je jedini rudnik u Vojvodini.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)