Subotica: Staklu daju novi život!

J. LEMAJIĆ

subota, 26. 01. 2013. u 21:05

Суботица: Стаклу дају нови живот!
Vitražisti iz Subotice Rudolf Mesaroš i Jožef Kovač gotovo četvrt veka restauriraju stara zdanja. Obnavljaju vitraž star više od veka u crkvi u Kljajićevu. Napravili kupolu od 50 kvm

NA tavanu crkve u Kljajićevu slučajno je pronađen, više od veka stari, polomljeni vitraž Bogorodice. Nimalo lak zadatak, da ga restauriraju i udahnu mu novi život, pripao je vitražistima iz Subotice Rudolfu Mesarošu i Jožefu Kovaču.

- Da je lako, nije, ali je zato veoma inspirativno i zanimljivo - priča Kovač i pokazuje gotovo identično originalno i njihovo parče stakla. - Ali vidite, ova plava boja nam već danima stvara problem. Treba potrefiti nijansu kakvom je slikano pre sto godina. Sa druge strane, veliki majstori toga doba krili su svoju tehniku i originalnost čak i od najboljih šegrta, te nisu ostali spisi kakve su se boje koristile, što dodatno otežava posao obnove.

Mesaroš, pak, dodaje:

- Ali u tome i jeste draž i izazov, istraživati tehnike vitraža i pokušati stati rame uz rame sa najvećim svetskim umetnicima toga doba.

Da odgovoran i zahtevan posao bude dat Subotičanima, uopšte nije slučajnost. Iza Mesaroša i Kovača su 24 godine rada i na hiljade izrađenih predmeta, brojne restauracije, oslikani sakralni objekti, delovi kuća, lokala, poslovnih prostora...

TEHNIKA U IZRADI vitraža Subotičani koriste staru i zahtevnu olovnu tehniku, kao i modernu "tifani", a uglavnom rade na opalnom staklu. Za razliku od slikarstva, vitraži se rade obrnuto - prvo se oslikavaju senke, pa tek onda oblici i na kraju konture. - Dok ne izvadimo staklo iz peći, ne možemo sigurno znati da smo pogodili pravu boju - objašnjavaju vitražisti. - Prvo se peku boje kojima je potrebna najviša temperatura, ona do 500 stepeni, a onda dolaze one kojima trebaju niže.

- Počeli smo 1989. godine, a da o vitražima nismo znali gotovo ništa, sem da nam se sviđaju - sećaju se Subotičani, inače po struci mašinac i građevinac. - Prijatelj Kovač nam je prvi dao zadatak da u "tifani" tehnici oslikamo slepi prozor u njegovoj kući i tako je počelo. Skoro deceniju smo danju radili u firmama a noći provodili u radionici, dok se potpuno nismo posvetili ovom poslu.

Imali su, kažu, sreću da je tada postojala srednja klasa koja je znala šta je vitraž i mogla sebi da ga priušti. Prilike su danas mnogo drugačije. Iako postoje ljubitelji oslikanog stakla, ekonomska situacija koči velike predmete i dela.

- Posla ima periodično i dovoljno da se preživi - kažu majstori. - Da gledamo samo na novac, sigurno ne bismo ovo radili. Ovo je veoma skup posao, prvenstveno zbog repromaterijala koji se nabavlja u inostranstvu.

Na sva svoja dela su jednako ponosni. Sa istim žarom i ljubavlju nastaju predivne "tifani" lampe, lusteri, ogledala, kutijice za nakit, ali i prozori na kućama, delovi enterijera na ugostiteljskim i poslovnim objektima. Njihovih ruku delo je i kupola na obnovljenom hotelu "Izvor" u Aranđelovcu, najveća vitražna kupola u našoj zemlji, površine 50 kvadratnih metara.

- Postavljali smo je tri dana i tri noći, penjali se po skelama i na samu konstrukciju, ali vredelo je truda - smejući se daju vitražisti.

Tu su i tri manje kupole u jednoj vili na Dedinju, sastavljene od 20.000 komadića stakla, te vitraži u Eko-centru, Zoo-vrtu i "Maloj gostioni" na Paliću, zgradi "Pionira" u Beogradu... Obnovljeni su vitraži na Senćanskoj crkvi, Vaznesenja gospodnjeg u Subotici, u crkvama u Senti, Doroslovu...

- Za ovaj posao treba imati prvenstveno ljubavi i strpljenja, jer samo jedan nesmotren pokret može slomiti staklo i ceo rad pada u vodu - savetuju Kovač i Mesaroš mlađe naraštaje. - Ali kad vidimo zadovoljstvo naših investitora i mušterija, sve što je pratilo rad se zaboravlja i nastavljamo sa još više elana.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije