ALEKSINAC - Dok su u Trsteniku, Kraljevu i drugim gradovima tog dela Srbije ekspresno digli glas protiv istraživanja i eksploatacije nikla, u aleksinačkom kraju tek se zakuvava situacija povodom izjave ministra prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, Milana Bačevića, da će do kraja godine biti raspisan tender za eksploataciju i preradu uljnih škriljaca u ovdašnjem ugljenom basenu. Iako su mišljenja Aleksinčana još podeljena - prvenstveno zbog nedovoljno stručnih podataka - većina se slaže u stavu kako eksploatacija i ”može da prođe”, ali da preradu žele što dalje od njih...

Prvi je, povodom namere resornog Ministarstva, reagovao Ekološki pokret Aleksinca, naglasivši da još nije naišao na dokaze da postoji tehnologija prerade škriljaca koja neće trajno ugroziti životnu sredinu.

- Ulaskom u ovaj posao, uništili bi se svi poljoprivredni resursi opštine, pa loklani parlament hitno treba da donese odluku u kojoj će jasno da izrazi svoj stav. Ukoliko on bude različit od našeg, a mi smo izričito protiv, tražićemo raspisivanje referenduma - kaže predsednik ovdašnjih ekologa Saša Jonić.

Po rečima mr Ivana Janjića, asistenta na Fakultetu zaštite na radu u Nišu i člana pomenute organizacije, nigde u svetu ne postoji bezbedna tehnologija za preradu uljnih škriljaca, a - zbog gasova koje ispuštaju u tehnološkom postupku - oni su čak deset puta opasniji od nikla!

- Svesni smo da ovoj sredini, s obzirom na veliku nezaposlenost, trebaju nova radna mesta, ali ne želimo da na račun toga budu ugroženi životna sredina i zdravlje ljudi - kaže prvi čovek Aleksinca, Nanad Stanković. - Priznajem da i ja raspolažem nedovoljno stručnim podacima o škriljcima, pa je to postala tema za ozbiljne razgovore i razmišljanja. Uostalom, rezerve škriljaca nalaze se na samo nekoliko kilometara od grada, a još bliže Bovanskom jezeru, koje služi za vodosnabdevanje preko 30.000 stanovnika.

U gradu na Moravici, takođe, podsećaju da bi država ovde mogla da otvori i neke druge industrijske kapacitete - posebno naglašavajući postojanje velikih rezervi kvalitetnog mrkog uglja, od čak 28 miliona tona, za šta već postoji urađen i projekat...

- Imamo prednost da raspolažemo ogromnim energetskim resursima: od pomenutih količina uglja, do 2,1 milijarde tona uljnih škriljaca, iz kojih se može dobiti deset osto sintetičke nafte. Međutim, sama prerada škriljaca velika je nepoznanica - kaže zamenik predsednika opštine, Čedomir Rakić.


SKEPTIČNI I PREKALjENI RUDARI

IDEJA nije loša, ali pod uslovom da se proveri u kojim se to još zemljama kopa i prerađuju uljni škriljci, sa tehnologijom koja je aposolutno bezbedna i za ljude, i za životnu sredinu. Ukoliko postoji makar i minimalna sumnja u bezbednost, onda što dalje od Aleksinca sa tom rabotom... Sećam se, još pre 40 godina, u džakovima smo slali škriljce u Ameriku, na ispitivanje, ali ne beše ništa od kopanja i prarade. Zato sam i sada skeptičan, ali ako neko pruži stopostotne garancije, treba iskoristiti šansu - kaže Dušan Lazarević (na slici, desno), više od tri decenije jamski nadzornik u Aleksinačkim rudnicima, sada penzioner.

Po rečima njegovog kolege, Milenka Mrdakovića, najbolje bi bilo ako bi se škriljci transportovali za preradu na drugom mestu. On ukazuje da bi se iskopom škriljaca dobijale i znatne količine uglja, jer je sloj takav da se najpre nailazi na kamen peščar, pa ugalj, a tek onda na škriljce, kojih podosta ima i na površini.