Zarada od aronije

S. KOSTIĆ

03. 07. 2012. u 06:50

Зарада од ароније
Vlasnik plantaže u Grabovcima spreman da prerađuje sve popularnije bobičasto voće koje je zasadio na površini od 10 hektara

RUMA - U selu Grabovci kod Rume zasađena je prva plantaža aronije na površini od deset hektara, a vlasnik firme „Konimeks trejd“ Zoran Stanković, iz Novog Beograda, priprema se da gradi pogon za preradu sve popularnijeg voća, koje je najsličnije borovnici. Planira proizvodnju sokova, čajeva, džemova i koncentrata.

- Zasadio sam u Grabovcima 28.000 sadnica aronije, a računam da ću imati i kooperante, koji će plodovima aronije snabdevati pogon, koji ću dogodine sagraditi u selu. Već ove godine imaću prvu berbu, ali to će biti male količine, jer su biljke još mlade - kaže Stanković.

Aronija je u Rusiji, inače, proglašena lekovitom biljkom, jer su proizvodi od ovog voća odlično uticali na zdravlje ljudi koji su bili ozračeni u havariji u bivšem Černobilu.

- Zasad uvozim proizvode od aronije i plasiram ih u Srbiji. Siguran sam da je to biljka budućnosti, zato sam i uložio oko 200.000 evra u ovu plantažu, a verujem da ću proizvodnju širiti svake godine - planira Stanković.

IZVOR ZDRAVLjA DOKAZANO je da aronija veoma pozitivno utiče na zdravlje, sprečava sakupljanje štetnih materija u bubrezima i jetri, usporava razvoj srčanih bolesti, tumora i bolesti digestivnog trakta, usporava starenje, poboljšava pamćenje kod starijih osoba, snaži organizam u borbi protiv bakterija i virusa.

I među seljacima u ovom kraju vlada veliko interesovanje za sadnju ovog grmastog voća.

- Uzgoj ove biljke nije komplikovan, ne traži mnogo rada, sem u berbi, ako se radi ručno. Reč je o organskoj proizvodnji, bez upotrebe hemijskih sredstava, a prinosi se kreću od osam do 12 tona zrelih plodova - obrazlaže nam Jovan Pejčić, upravnik Stankovićeve plantaže.

OTPORNA NA BOLESTI, LAKA ZA UZGOJ

- OVU biljku ne napadaju bolesti, plantaža je laka za održavanje, biljka raste dva metra u visinu, dobro se bokori, podnosi i lošije zemljište, uspeva na podvodnim terenima, kao što je slučaj u Sremu, ne traži mnogo fizičkog rada, berba bobica je mašinska i donosi dobru zaradu - navodi Pejčić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (10)

rakovic

03.07.2012. 09:05

Samo da nepocnemo sa gajenjem aronije kada je cela evropa bude vec gajila pa cena bude manja nego maline.

Simić

03.07.2012. 10:18

@rakovic - Ma samo dok je izgovora da se ne radi ništa. Kakve veze ima ko još radi isti posao ako si domišljat uvek postoji način

Niko

03.07.2012. 09:57

Dobra ideja, hajmo ljudi koji citaju ovaj clanak da malo iskomentarisu sta misle o uzgoju leske tj. lesnika? Da li je bolje gajiti aroniju ili pak lesnik? Mnogi se ljudi odlucuju i za tresnju zbog toga sto drzi jaku cenu godinama... Ja planiram lesnik da gajim na jednom hektaru za pocetak. Sve u svemu pisite, sta god mislili i ako imate neki savet. Pozdrav

bigserb

03.07.2012. 10:26

@Niko - to vam je dobra ideja, a pored lesnika mi u srbiji oskudevamo, verovali ili ne i u orasima, tresnjama, kruskama, borovnici, aroniji, brusnici,...., a sve to su izuzetno isplative vocke, tako da sta god od toga krenete da radite, isplatice vam se, ali uz ispravan i pozrtvovan rad!!!

Aca

16.01.2013. 18:59

@Niko - Nije losa ta aronija malo je mozda problematicno sto nema organizovanog otkupa pa ako si negde dalje od otkupljivaca :/. Lesnik je OK ali i on ima problem sa otkupom zato sto se mnogo uvozi iz Turske.... i to losija klasa nego sto se ovde proizvede al ko te pita kad je cena u pitanju. Jeste li nekad razmisljali o visnji ? Ima tu dobrih sorti i visoko rodnih a potraznja postoji.

Stojce

03.07.2012. 10:43

Bojim se da klima kod nas nije pretopla za ovu biljku. Vidite da maline i pojedine sorte grozdja sada bolje uspevaju u severnijim zemljama. Sta ako tamo budu bolji prinosi pa obore cenu. U svakom slucaju, vredi pokusati. Ko bude prvi, imace zaradu...

milica

03.07.2012. 14:03

ja planiram da podignem jednu manju plantazu aronije ali neznam kako i gde doci do zdravog sadnog materijala a ulaganje uu cero projekat nije nimalo zanemarljivo. da li negde neko daje sadni materijal uz otplatu kroz rod i gde. ako neko zna neka javi. uslove imam idealne za proizvodnju.ako postoji nacin kooperativne proizvodnje, dolazi u obzir.

MISO

05.07.2012. 17:16

nazalost poljoprivreda ni otkup nije organizovan pa zato seljaci placaju najveci ceh zbog toga sto ih svako guli a ne tako retko i proizvodi im propadaju. sto je najgore kod nas se radi sve stihiski tj gleda se sta je komsija zasadio ne razmisljajuci kako ce to sve da proda.

mikica

07.07.2012. 14:28

pa cena i treba da bude manja nego kod malina koliko treba vise rada na malinama i hemije