Niš: Prerađivačima mesa preti bankrot

Daliborka MILJKOVIĆ

petak, 16. 09. 2011. u 20:55

Ниш: Прерађивачима меса прети банкрот
Skok cena stoke i loša naplata potraživanja, klaničarima nož pod grlom. Da bi opstali bave se trgovinom i peku meso. Na naplatu čekaju mesecima

NIŠ - Industrija mesa koja godišnje u Srbiji ima promet veći od milijardu evra, na jugu Srbije preživljava najteže dane, jer sve teže dolazi do sirovina i naplate potraživanja.

Dvadesetak najvećih prerađivača mesa u Nišu, Leskovcu, Pirotu i Bujanovcu sa 2.000 zaposlenih, prinuđeni su da se pored proizvodnje bave i trgovinom i otvaraju lance svojih mesara, jer samo tako mogu da dođu do gotovine, pošto kod "velikih trgovina" na naplatu čekaju i po šest meseci.

Ništa bolje nije ni kod izvoza jer je komplikovana procedura za dobijanje izvoznih dozvola. Malobrojni, koji premoste tu prepreku, teško da mogu biti konkuretni sa cenom, jer se u susednim zemljama, što kod nas nije slučaj, subvencioniše tov po grlu krupne stoke.

PLEĆKE IZ MAĐARSKE U SRBIJI su trenutno deficitarne svinjske plećke bez kojih je nezamisliva proizvodnja delikatesa. Uvoze se iz Mađarske po ceni od 300 do 320 dinara za kilogram.

Cena bikova u poslednjih desetak dana od 1,7 evra po kilogramu, skočila na 2,2 evra, a slično je i sa svinjama koje klaničari i mesari otkupljuju po 165 dinara, umesto 125 dinara.Zbog donedavno niske cene "žive vage", mnogi stočari su zatvorili farme, pa sada nema dovoljno stoke za klanje. U Srbiji je pre 10 godina bilo 900.000 grla goveda, a danas je duplo manje. Na jugu Srbije je odnos tri puta gori.

- Sve teže možemo da se izborimo sa naplatom. Finansiramo trgovce koji prodaju našu robu. Neki nas uslovljavaju sa rokovima plaćanja i do šest meseci što je neodrživo - kaže Milena Mikić, direktor preduzeća "Mak internacional", koje ima sopstvenu klanicu i lanac od sedam prodavnica u Nišu, jer samo tako mogu da dođu do "svežeg priliva".

Mesari se dovijaju, pa pored trgovina razvijaju i dodatnu delatnost tako što pored prodavnice peku meso. Sve čine samo da bi opstali. Jasno je da trgovci najviše zarade. Roštilj meso naprimer, mesare košta 220 dinara po kilogramu, prodaju ga trgovcima za 295 dinara, a oni potrošačima za 400 dinara.

"Simpeks" ima farmu, dve klanice, u Pirotu i Knjaževcu i kapacitete za preradu od 10 tona mesa u smeni. Ima i 10 prodavnica. Jedino su preduzeće sa juga Srbije koje može da izvozi goveđe meso u EU i mogu da snabdevaju i lanac "Mekdonaldsa".

- Sve je manje stoke na terenu, a dosta se i odliva preko granice. Tov krupne stoke je neisplatljiv, troškovi prerade su svakim danom sve veći, a naplata loša - analizira Branislav Andrejević iz "Simimpeksa". On priznaje da teško mogu da budu konkurentni sa susednim zemljama, gde stočari dobijaju subvencije od države, pa je cena žive stoke manja.

Mesna industrija u ovom kraju ima kapacitete za proizvodnju koja bi bila veća od 20 do 30 odsto, ali nema podrške - kaže Bratislav Stamenković, koordinator programa USAID, za mesnu industriju. - Imaju mnogo problema sa skupim analizama, otpadom, kursnim razlikama, naplatom. S druge strane njihova prednost su kvalitetno meso, tradiciju u direktnom povezivanju sa restoranima i hotelima (HORECA) i svi imaju sertifikate za kvalitet poput HACCP ili ISO.

USLOVI

U EU može da se izvozi samo svinjsko meso koje je termički obrađeno na temperaturi višoj od 72 stepeni Celzijusa, što takođe iziskuje nova ulaganja domaćih mesara.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (3)

Bane

17.09.2011. 02:12

Ma nama treba sve zabraniti...... i nase najace "brendove" poput rakije i mesa svima - u poslednje vreme sto smo blizi Evropi - sve manje dostupnog, odnosno luksuza, cak i samim proizvodjacima! Drzavo tiho ti jenjavamo i krepavamo mi gradjani!!!!!!