Najskuplja kad je - prazna

BEOGRADSKA arena je projektovana i počela da se gradi za Svetsko prvenstvo košarkaša 1994. godine. Nažalost, zbog sankcija UN prvenstvo je premešteno u Toronto, a gradnja Arene je nastavljena laganim tempom. Ipak, košarka je, na veličanstven način otvorila Beogradsku arenu. Prvo, 2004. godine svetskim kupom “Dajmond bol”, potom utakmicom veka plavih i američkog Drim tima, a godinu dana kasnije i završnicom evropskog prvenstva, nažalost, bez naših košarkaša. Nedavno, košarkaši Partizana i Crvene zvezde su razmišljali da utakmice Evrolige i ULEB kupa igraju u Areni… U međuvremenu najveća dvorana u ovom delu Evrope ugostila je odbojkaše, pevače, iluzioniste… Ukupno, održano je 13 događanja (nešto više od 30 dana korišćenja). Za dve i po godine - malo. Jer, po nekim procenama da bi ovako veliki objekat bio rentabilan neophodno je da bude zauzet i rasprodat bar 120 dana godišnje. Za sada je to samo san. Ipak, čini se da je i realan.
- Arena, kad “miruje”, kad se ništa ne događa, košta između 1,5-2 miliona evra godišnje i, najskuplja je kad ne radi - kaže Đorđe Milutinović, direktor Beogradske arene. - Svaka manifestacija zahteva dodatna, velika sredstva za struju, grejanje, redare, stručnjake koji su neophodni da prisustvuju i prate rad svih ovih naših savremenih sistema kojima je Arena opremljenja. Pomno pratimo kako funkcionišu ovakve dvorane u Evropi i svetu i pokušavamo da koristimo njihova iskustva. Ali, gotovo svi imaju između 20 i 50 godina iskustva u radu. Ali, imaju i jače tržište, bogatije “potrošače”. U Evropi su te dvorane rentabilne sa 150 do 200 dana rada, a u Americi ta cifra ide i do 300. Pošto je Beograd proglašen gradom budućnosti jugoistočne Evrope, Arena bi mogla da postane centar sportskih i kulturnih događanja. Jer, u našem susedstvu nemamo konkurenta.
Trenutno, Beogradsku arenu izdržava grad Beograd koji troškove finasira iz budžeta. Ali, rok je ograničen na šest meseci. Posle toga moraće da se pronađe rešenje.
- Da bi ostali ono što jesmo i postali i više od toga, neohodni su sponzori Beogradske arene, veliki, srednji… - kaže Milutinović. - A, ni jedan sponzor neće praznu Arenu, postavlja uslove, hoće velika i vrhunska događanja. Mi to možemo, čak i u ovakvim uslovima kad materijalne mogućnosti gledalaca nisu kao u Evropi. Tačno je da narod nema para, da u gradu ima mnogo lepih događanja, ali mi možemo da ponudimo ono što drugi ne mogu. Od udobnosti, klimatizacije, parkinga, ugostiteljskih usluga… Želja nam je da postanemo mesto porodičnih dolazaka. Da poseta koncertu ili utakmici u Areni bude gotovo celodnevni događaj za cele porodice iz Srbije, Crne Gore, Makedonije, Hrvatske, Mađarske, Rumunije, Bosne i Hercegovine. Ali, taj proces traje i moramo svi da budemo strpljivi.
Direktor Milutinović ističe primer “Nokia” arene u Tel Avivu. Samo za isticanje imena finski proizvođač mobilnih telefona godišnje plaća 8 miliona dolara!
- I, njima je u startu olakšan posao - nastavlja Milutinović. - Mogu mirno da planiraju događanja, da biraju i dovode sve ono najbolje što se na svetskom tržištu nudi. Tako se radi u svetu, gotovo sve velike dvorane u Americi imaju sponzore, sve češće vidimo kako stadioni u Evropi, takođe moraju na takav način da obezbeđuju egzistiraju.
Beogradska arena je, trenutno baš beogradska. Održava se infuzijom iz budžeta grada. Ali, rok trajanja je ograničen i uskoro će morati da počne sama da se izdržava.

GRAĐENA 15 GODINA

BEOGRADSKA arena namenjena je za sportske susrete ali i koncerte, sajmove, kongrese...
Građena je punih 15 godina, da bi upotrebnu dozvolu dobila 2006. godine. Ukupna cena izgradnje je dostigla 70 miliona evra. Kompleks se sastoji od velike dvorane, male dvorane i parkinga. Projektovao ga je arhitekta Vlada Slavica.
Površina je 48.000 kvadratnih metara, raspoređenih u 6 etaža. Kapacitet je do 20.000 posetilaca. U dvorani je i 68 luskuznih loža, koje mogu da prime 768 posetilaca, VIP salon sa 38 mesta koji se može koristiti i za konferencije za štampu.
U dvorani se mogu održavati takmičenja u sledećim sportovima: boks, odbojka, košarka, tenis, borilački sportovi, rukomet, mali fudbal, umetničko klizanje, atletika, gimnastika, pa čak i konjički sportovi.
Parking oko dvorane je kapaciteta 4.800 vozila, ali je uočeno da je nedovoljan za najveće manifestacije i planira se rešavanje ovog problema.

PRVI GOSTI KOŠARKAŠI

BEOGRADSKA arena, otvorena je 31. jula 2004. godine velikim košarkaškim, predolimpijskim turnirom “Dajmond bol”. Nedelju dana kasnije, 6. avgusta odigrana je prijateljska utakmica Srbija i Crna Gora - američkog Drim tima.
Naredne, 2005. godine u Areni su održani sledeći događaji:
odbojkaški turnir, završnica svetske lige, četvoroboj (8-10. jul, Evropsko prvenstvo u odbojci (2-7. septembar),
Evropsko prvenstvo u košarci 2005 (16-25. septembar), Dejvid Koperfild (2. oktobar), Zdravko Čolić (15-16. oktobar), Fil Kolins (28. oktobar), Andrea Bočeli (15. novembar).
Zvanično otvaranje Arene dogodilo se tek 6. novembra 2006. godine koncertom američke hip-hop zvezde 50 Cent, a godina je okončana koncertom Bajage i instruktora 23. decembra.
Ova godina počela je koncertom makedonskog pevača Tošeta Proevskog, a nastavlja se koncertima Željka Samardžića, Riblje čorbe…

PETA U EVROPI

BEOGRADSKA Arena je najveća dvorana u ovom delu Evrope. Zvanično, kapacitet je 19.982 mesta.
U Evropi naša lepotica zauzima peto mesto, iza SCC Peterburgski - Rusija (25.000), Sinan Erdem Doma - Turska (22.500), Sportske palate Merksem - Belgija (21.000) i Keln Arene - Nemačka (20.000).


PARTIZAN I ZVEZDA

NEDAVNO se naveliko pričalo i pisalo kako bi bilo dobro da dva naša najveća košarkaška kluba Partizan i Crvena zvezda završnice evro kupova odigraju u Areni.
- Da, pričalo se i pisalo, Zvezda nas je kontaktirala, ali ništa zvanično i konkretno - kaže Milutinović. - Kad bi ova dva kluba imala bar petinu budžeta velikih evropskih ekipa, kad bi bar dva puta nedeljno igrali u Areni i punili je, imali bi, sigurno i velike sponzore koji bi mogli da pokriju taj trošak.