Predrag Mijatović: Hrvatska živi san, Srbi nisu ni sanjali

MUNDIJAL u Rusiji spušta danas zavesu velikim, za gotovo sve, neočekivanim finalnim okršajem Francuske i Hrvatske. I dok su "trikolori" bili u krugu kandidata za trofej i jedini opravdali ulogu favorita, naše komšije su potpuni hit, dostigli su jedan nivo o kome su mogli samo najsmeliji da sanjaju.

Mogu li da se popnu na krov sveta, koji su faktori uticali na ovakav rezultat, šta to oni imaju, a Srbija nema - za "Novosti" govori Predrag Mijatović, nekada velika fudbalska zvezda reprezentacije Jugoslavije, Srbije i Crne Gore (73 utakmice), as Partizana, Valensije, Real Madrida, direktor "kraljevskog kluba".

- Generalno, kad podvučemo crtu, bio je ovo čudan Mundijal. Atipičan, jer glavnih favorita Nemačke, Argentine, Brazila, Španije - nigde nije bilo. U Rusiju nisu došli Italijani, Holanđani, i zato se negde stvorio prostor za manje reprezentacije koje su igrale na kartu tima - rezimira sada istaknuti fudbalski menadžer.

* Vi ste pred Mundijal isticali Francusku kao potencijalnog prvaka sveta?

- Logično je bilo da posle izgubljenog finala EVRO 2016, ovaj tim izuzetnog potencijala pokuša da napadne titulu u Rusiji. Na klupi je Didije Dešan, kapiten one generacije 1998. sa Zidanom, Vijerom, od koje je počela renesansa francuskog fudbala. Imaju kvalitet, kontinuitet igranja u završnici velikih takmičenja, vrhunske igrače, odličnu atmosferu i po meni su favoriti da danas podignu pehar, jer su po njega i došli.

* Mogu li Hrvati da iznenade, jer finala često odlučuje inspiracija?

- Finale će svakako biti dobra utakmica, možda ne sa mnogo golova, ali na terenu će biti mnogo izvanrednih igrača na obe strane. Na papiru, mnogo je detalja koji Francusku čini favoritom. Mnogi potenciraju dan više odmora i umor Hrvatske koja je bukvalno odigrala ceo jedan meč više u produžecima. Ali, Hrvatska je dosanjala najluđe snove, adrenalin je tako jak da niko neće misliti na umor već samo kako da iskoriste šansu. Ovo su mečevi gde se ide preko granica trenutne mogućnosti. U svakom slučaju, biće interesantno.

PROČITAJTE JOŠ - Predrag Mijatović: Real je moja radost, a Holandija tuga

* Kako su Hrvati postali iznenađenje?

- Fudbal se promenio, jak tim sa dobrom atmosferom može da pobedi ekipu sa jednom, ili nekoliko velikih zvezda. Za ovakav rezultat potrebno je imati kvalitet, ali pre svega iskustvo igranja velikih takmičenja i kontinuitet. Oni gotovo da nisu propustili veliko takmičenje od 1998. Ova generacija je imala i uspone i padove, pre samo četiri godine su bili kritikovani zbog igara u Brazilu, ali su, generalno, sazreli za ovaj nivo. I ne treba zaboraviti da im je Rusija bila poslednja šansa da nešto urade. A, nisu hteli da je tek tako propuste.

* Da li su sanjali baš finale?

- Ni u snovima, ali su u Rusiju stigli namereni da urade što više, da dođu i do trofeja ako im se ukaže prilika. Da, Hrvatska je htela ovo, znala je šta hoće od samog dolaska na SP. I kad su primili gol protiv Engleske znali su šta rade, šta žele. Pa, vratili su Kalinića sa Mundijala zbog nediscipline, što verujem niko ne bi uradio. Sve je bilo podređeno timu, jer uz kvalitetan igrački kadar moraš da imaš timski duh. Uz taj njihov izraženi nacionalni naboj, sklopile su se kockice za uspeh.

* Kakav utisak je na vas ostavila Srbija?

- Srbija je na SP došla sa velikim hendikepom, jer osam godina nije bila na velikom takmičenju, a čini mi se i bez većih ambicija, jer su bili zadovoljni samim plasmanom. To može da se opravda samo činjenicom da dugo niste bili na SP, ali kad već odete, morate da uradite najviše što možete.

* Mislite li da je Srbija mogla više?

- I to je pitanje. Ne znam da li je mogla više. Međutim, video sam raskorak između onoga što možeš na terenu, i onoga što dolazi uticajem spoljnih faktora.

PROČITAJTE JOŠ - SAVIĆEVIĆ O MUNDIJALU: Srbiji nije sviran čist penal, a Hrvatsku vidim u finalu

* Koji su to faktori, mislite na provokacije Džake, Šaćirija?

- I na te, jer mislim da igrači nisu bili 100 odsto koncentrisani na teren, već su se slušali razni komentari, ko šta priča... Tu je suštinska razlika u fokusu između Hrvatske i Srbije. Oni su gledali samo teren od prve utakmice, ostavili su sve probleme kod kuće, a svi znaju kakve su turbulencije imali i sa smenom selektora pred baraž. Mi to nismo uspeli, a najbolji primer je dekoncentracija kod drugog gola Švajcarske u nadoknadi. Bio je to čist kiks iz dekoncentracije, ne jednog igrača, već celog tima.

* Kako gledate na te provokacije kojima su se i Hrvati nepozvani priključili?

- Provokacija je bilo, ima ih i biće ih i u budućnosti. To ne može da se kontroliše jer su to pojedinačni incidenti. U tim momentima euforije, pojedinci su spremni na svakakve gluposti, ne razmišljajući da li vređaju nekoga. Meni je drago što su Švajcarci osudili postupke Džake, Šaćirija, što su Hrvati sa Mundijala vratili Vukojevića, jer je uvredio Ruse. Nije pitanje zašto je bilo provokacija, već da li je to i kako uticalo na ekipu.

* Kako to Hrvati mogu da se isključe i naprave rezultat a Srbija ne može?

- Talenta ima u obe selekcije, ali Hrvatska ima kontinuitet takmičenja i iskustvo, kvalitetne igrače koji igraju važnu ulogu u najvećim svetskim timovima, naviknute na pritisak da moraju da pobeđuju i osvajaju trofeje. Luka Modrić ima nekoliko Liga šampiona sa Realom, Rakitić sa Barselonom, Mandžukić iskustvo iz Bajerna, Atletiko Madrida i Juventusa. Srbija ima Nemanju Matića, zaista velikog asa, Aleksandar Kolarov je imao sjajnu sezonu u Romi, ali ni Junajted, ni Roma nisu na nivou Reala, Barselone, Atletiko Madrida, Juventusa, Intera.

PROČITAJTE JOŠ - Golman Hrvatske: Veći je izazov kada su svi protiv tebe

* Kako se stvorila tolika razlika između ovih selekcija od 1998. do 2018?

- U Francuskoj smo svi mi bili deo generacije "čileanaca". Delio nas je samo faktor sreće, moja prečka sa penala protiv Holandije. Talentovanih igrača ima na obe strane i sada, ali trenutnu razliku prave, kao što sam pomenuo, veliki asovi poput Modrića i činjenica da Srbija nikako da se oslobodi pritiska spoljnih faktora.

* Da li je na Srbiju uticala i promena selektora i priča oko smene Muslina, dolaska Krstajića, koja je trajala mesecima?

- Možda jeste, ali i Hrvati su postavili relativno nepoznatog Dalića pred baraž, pa su u finalu. Koliko god trener danas znači u fudbalu, sve je do igrača, njihove posvećenosti i želje da se stvori jak tim. Da se takmiče. I zato Hrvatima treba čestitati na uspehu.

* Srbija je i podmladila tim uvodeći polovinu od zlatnih "novozelanđana"?

- Jednu reprezentaciju predstavljaju najbolji igrači, bez obzira na godine. Taj izraz podmlađivanje je floskula. Pa, Modrić uskoro puni 33 godine a u 115. minutu protiv Engleske trči kao besan. Nema mladih i starih, moraju da igraju najbolji.

- Dečko nije bio pozivan u kvalifikacijama, a onda su mu natovarili neverovatan pritisak, da sve zavisi od njega. On to, očekivano, nije mogao da izdrži. Ne treba praviti euforiju bez pokrića. Sergej je izuzetno talentovan, pominju se basnoslovne cifre za njega. On tek treba da formira karijeru, jer je na početku. Od njega Srbija može nešto da očekuje u budućnosti.

* U kom pravcu bi Srbija trebalo da ide posle Rusije?

- Posle svakog takmičenja potrebno je napraviti detaljnu analizu. Ne samo urađenog na SP, već tokom celog kvalifikacionog ciklusa. Mnogo je tu faktora, od kvaliteta igre pa sve do sreće. Generalno, Srbija mora da napravi strategiju pojavljivanja na velikim takmičenjima u kontinuitetu. Tim mora da stiče iskustvo igrajući sa najjačima. Stižu nove generacije talenata koji moraju da prođu proces sazrevanja, da postanu igrači kalibra za velike klubove kako bi jednog dana Srbiji doneli uspeh poput ovog koji su napravili Hrvati. Možemo da imamo razne teorije, ali Hrvatska je dobar primer kako selekcija iz male države može do neslućenih visina.

JEDNA ZVEZDA NE ČINI TIM

* NAJVEĆI asovi današnjice Kristijano Ronaldo, Lionel Mesi i Nejmar su razočarali?

- Fudbal se promenio, ako velika zvezda nema iza sebe podršku kvalitetnih igrača ne može, bar ne uvek, da donese trofej. Ronaldo je dao šta je mogao, Mesi je bio bled, Nejmar i Brazilci, na terenu kao da nisu dali sve za uspeh. Ali, sva trojica su imali "flastere" i dvojnu stražu na utakmici, nisu mogli da mrdnu bez podrške. Portugalija i Argentina nemaju toliki izbor kvalitetnih igrača kao recimo Francuska, Belgija.