DEFILEOM britanskih muzičkih zvezda na ceremoniji svečanog zatvaranja, svet je ispratio u istoriju 30. Olimpijske igre u Londonu, koje su srpski sport ostavile da lebdi u trouglu previsokih očekivanja, približno odmerene realnosti i (ne)izvesne budućnosti.


Talasi razočaranja i ushićenja na kraju su izbacili na obalu Temze četiri medalje: zlatnu, srebrnu i dve bronzane. U ukupnom olimpijskom poretku, Srbija je na deobi 42. mesta sa Slovenijom i Argentinom.


- Neke lične ciljeve nisam zadovoljio, ali ovo je uspeh srpskog sporta - daje završnu reč u razgovoru za "Novosti" predsednik OKS Vlade Divac. - Osvojili smo prvu zlatnu medalju posle 12 godina, još od one veće države. U suštini sam zadovoljan, iako znam da smo mogli više.


U odnosu na prošle Igre u Pekingu, olimpijska misija koja je imala 115 sportista vratila se s jednom medaljom više.

 

I DALjE SMO SPORTSKA NACIJA POSLE Igara u Londonu ostala je dilema da li smo zadržali identitet sportske nacije.
- Jesmo - tvrdi Divac. - Međutim, najbitnije je da zadržimo kontinuitet velike podrške sponzora, donatora, države, Grada, Pokrajine. Svi su stali uz ovaj projekat. Olimpijski komitet je servis sportista, delimo ono što imamo i što je u našoj mogućnosti. Naš zadatak je da pomognemo sportistima da ostvare svoje snove radom i talentom, kao što je to učinila Milica Mandić.

 

- Jedna ili dve, nije uopšte bitno. Draže mi je to što smo pokazali da imamo potencijal. Ako na sledećim Igrama sva četvrta mesta pretvorimo u medalje, imaćemo veliki napredak.


Premijer Ivica Dačić pomenuo je primer Velike Britanije, koja je 1996. u Atlanti osvojila jednu zlatnu medalju. Šesnaest godina kasnije – 29!


- Ne smemo da se poredimo s velikima. Navika nam je da se merimo sa Kinezima, Rusima, Amerikancima, Britancima. Realnost je da budemo među prvih pedeset po osvojenim medaljama. Imajući u vidu našu sportsku nastrojenost, imamo kapacitet za bolje rezultate.


Devojka koja je zlatnim bleskom zasenila ostalih 114 sportista je Milica Mandić, olimpijska šampionka u tekvondou.


- Istorijski je uspeh Milice i njenog trenera. Zahvalio sam joj se, ali mi je bilo interesantno da je u svoj toj euforiji samo rekla: "Bila mi je čast". To me je malo rastužilo, bio je to emotivni trenutak za sve nas. Posle dobrog perioda na početku, usledilo je zatišje, da bi nam Milica vratila veru. Hvala joj na tome. Bilo je impresivno videti je na postolju sa zlatom, a ostale tri takmičarke sa srebrom i dve bronze bile su rivalke koje je pobedila na putu ka vrhu.


Još jedna mlada dama osvetlila je olimpijski put Srbije u trenucima kada su putokazi ka odličjima bili slabo vidljivi. Ivana Maksimović, srebrna u streljačkoj disciplini malokalibarska puška trostav, pogodila je stotu medalju u istoriji našeg olimpizma. Teren je pripremio njen kolega Andrija Zlatić, povučeni Užičanin koji je osvojio bronzu u vazdušnom pištolju.


- Ivana i Milica uspele su da urade nešto što ovog trenutka nismo očekivali, već negde u budućnosti. Ali, istrčale su u prvi plan. One će biti najbolji promoteri olimpijskog duha u Srbiji, sigurno će privući decu da se bave njihovim sportovima. Biće možda i nekih novih šampiona.

 

VELIMIR, ASMIR, MARKO, SESTRE MOLDOVAN... MLADI Velimir Stjepanović bio je šesti u trci na 200 metara delfin, kao i strelac Andrija Zlatić u disciplini MK pištolj. Zorana Arunović je bila sedma u vazdušnom pištolju, Asmir Kolašinac sedmi u bacanju kugle, kao i Marko Novaković u kajaku jednosedu 200 metara. Kajakašice Nikolina i Olivera Moldovan bile su osme u finalu kajaka dvoseda na 500 metara, a Ivana Španović osvojila 11. mesto u finalu skoka udalj.

 

Poslednjeg dana Igara, vaterpolisti su isplivali iz opasnih brzaka u meču sa Crnom Gorom za treće mesto i propuštenu zlatnu šansu zalili bronzom, kao i pre četiri godine u Pekingu.


- Bio sam kao sportista u takvim situacijama. Očekujete od sebe više, neke kockice se ne slože, onda se borite za treće mesto, a to je najgora utakmica. Ipak, pokazali su da su šampioni. Sve osvojene medalje su nove, osim te u vaterpolu. Odličja u tekvondou i streljaštvu nismo imali u Pekingu. Još da probamo da pretočimo silna četvrta mesta u medalje...


Jedan korak uzbrdo nedostajao je Novaku Đokoviću, čiji je neuspeh najviše zaboleo sportsku Srbiju, Miloradu Čaviću u oproštajnoj trci, Zorani Arunović u streljaštvu i njenom kolegi Andriji Zlatiću, koji je poslednjim hicem iz malokalibarskog pištolja promašio svoju drugu bronzu u Londonu. Osim konstante u vaterpolu, kolektivni sportovi blede na mapi uspešnih olimpijskih predstavnika.


- Pokazalo se da smo imali deset šansi za medalju. Četiri puta stvari su otišle u suprotnom smeru. Nažalost, ne možemo da imamo neki veliki uticaj na timske sportove. Imali smo ranije dosta uspeha u odbojci. Iskreno, od ženske ekipe nismo očekivali mnogo zbog gomile pehova. Možda su odbojkaši i rukometaši mogli više, mislim da je plasman u četvrtfinale bio njihova mera.


U programu Olimpijskog komiteta ne postoje privilegovani.


- Neće biti forsiranja određenih sportova, jer je program napravljen tako da svako dobije po zasluzi. Rezultat sam sebi krči put ka cilju. Oni koji su pokazali da vrede biće prepoznati kao potencijalni osvajači medalja. Iskreno, voleo bih da se više ulaže u tekvondo, streljaštvo i neke druge sportove, ali moramo da razumemo realnost i stanje u državi. Moja ideja je da nastavimo sa ovim programom, jer je dobar i daje rezultate. Možda ne odmah na prvom koraku.


Sledeći korak su Igre u Riju 2016, na kojima bismo mogli da istaknemo slogan: Srbija bije i puca za medalju!


- Napravićemo analizu i plan već sutra...

 

115 SPORTISTA
SRBIJU je na Olimpijskim igrama u Londonu predstavljalo 115 sportista u 15 sportova: atletici, boksu, kajaku, biciklizmu, rukometu, džudou, veslanju, streljaštvu, plivanju, stonom tenisu, tenisu, tekvondou, odbojci, vaterpolu i rvanju.

NAGRADE I PENZIJA

DRŽAVA nikad nije štedela na najboljim sportistima. Na osnovu vladine Uredbe o nacionalnm priznanjima i nagradama za poseban doprinos razvoju i afirmaciji sporta, olimpijskoj pobednici u tekvondou Milici Mandić pripada nagrada od 35.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Kada napuni 40. godinu dobijaće mesečno tri prosečne plate.

Srebrna Ivana Maksimović biće nagrađena sa 30.000 evra, a kasnije će primati i dve i po prosečne plate.

Andrija Zlatić i vaterpolisti (svako pojedinačno) za bronzu će dobiti 25.000 evra, kao i dve prosečne plate. Oni koji su osvojili olimpijsko srebro ili svetsko zlato već su obezbedili dve i po prosečne plate.

Trenerima i selektoru vaterpolista Dejana Udovičiću slede iste nagrade: za zlato 35.000, za srebro 30.000 i za bronzu 25.000 evra.

Nije zgoreg podsetiti da svetsko zlato vredi 30.000, srebro 25.000, a bronza 20.000 evra. Prvo mesto u Evropi se nagrađuje sa 20.000, drugo sa 15.000, a treće sa 10.000 evra.