Srpski košarkaški trener Igor Kokoškov ovih dana najinteresantniji je sagovornik na sportskim novinskim stranicama u regionu. Novi selektor reprezentacije Srbije i pomoćni trener Sakramento Kingsa bio je sagovornik portala Index.hr i govorio svojim prethodnicima, budućnosti, omiljenim igračima, NBA ligi, strancima u nacionalnim timovima, košarci u Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji ...


- Ja nastavljam tamo gde su stali moji prethodnici. Dušan Ivković, Željko Obradović i Saša Đorđević radili su fantastičan posao, negovali su tradiciju, te kult košarke i reprezentacije. Taj kult je nešto što je neophodno, da svaki igrač smatra da je čin igranja za svoju zemlju nešto posebno. S druge strane, u odnosu na Hrvatsku, mislim da imamo nešto bolji balans u sastavu, bolje smo popunjeni na većem broju pozicija. Sećam se reprezentacije Brazila koja je u jednom trenutku imala tri startna NBA centra, tri dominantna centra, Splitera, Varežaa i Nenea, a opet ništa nisu mogli da uarade. Bez obzira na to koliko oni bili vrhunski, nisu mogli sva trojica u isto vrema da budu na parketu. Reprezentaciju ne čine imena, nego tim. Po meni su to dva ključna faktora koji čine razliku između srpske i hrvatske reprezentacije - rekao je Kokoškov.


Novi selektor Srbije rekao je ko su po njemu najbolji evropski košarkaši zauvek.


- Dražen je u vreme kad sam odrastao i formirao se bio idol generacija. Zbog Dražena smo zavoleli košarku. Dražen nije bio samo košarkaška zvezda, on je bio rok zvezda. Bez dileme, Dražen je broj jedan, Sašu Đorđevića bih stavio na broj dva, Toni Kukoč na tri i Vlade Divac na četiri.


Postoji mogućnost da Šejn Larkin postane Hrvat i da obuče dres reprezentacije. Kokoškov je ispričao svoj stav o strancima u nacionalnim timovima:


O LUKI DONČIĆU: ON JE MOŽDA NAJSVESTRANIJI IGRAČ NA SVETUNeizbežna tema ove sezone, u svim razgovorima na sportske teme, je Luka Dončić. Naravno, i Igor Kokoškov ima svoje mišljenje:
- Do juče smo pričali o Luki kao o igraču koji dolazi, danas o njemu govorimo kao o jednom od najboljih igrača NBA lige. Košarka koju on sa svojih 20 godina igra stavlja ga u poziciju jednog od najdominantnijih igrača današnjice, a posebno je fascinantna brzina u kojoj se sve to odigralo. Više nema smisla pričati o njegovom potencijalu, Luka je takav narativ prerastao. Njegova igra očarava. Jednako je opasan po koš protivnika kao što na fantastičan način razigrava ekipu i svakog svog saigrača čini boljim nego što možda objektivno jeste. Luka je danas možda i najsvestraniji igrač na svetu.


- Mislim da treba uvek igrati po pravilima. FIBA je postavila neka pravila, ona su zakon, a zakone treba poštovati. Postoji li mogućnost da naturalizovani stranac može da igra za reprezentaciju, onda ne vidim u čemu je problem ako zaigra. Mislim da oko tog pitanja postoje dvostruki standardi. U slučaju da javnost nije čula za nekog stranca, onda će sigurno reći ne, ali hipotetički, da Lebron Džejms ili Kevin Durent izraze želju da zaigraju za neku reprezentaciju, uveren sam da bi svi itekako bili za. Slažem se da takav igrač mora da donese kvalitet više, da bude bolji od onoga što mi imamo, a ako je tako, onda ne vidim zašto bi bio problem. U Srbiji smo imali takav slučaj. Za žensku reprezentaciju je igrala Danijel Pejdž. Tu su takođe dvostruki standardi. Ako je Savez rekao "ne" za strance, onda bi to trebalo da važipodjednako za sve, i za mušku i za žensku reprezentaciju. Ponavljam, pravilo je takvo kakvo je i kao trener, ja sam za to da se ono iskoristi za dobrobit reprezentacije. Ako neke mnogo jače i bogatije nacije od nas posežu za strancima, zašto ne bismo to napravili i mi? Naravno, ako je takav igrač zaista pojačanje.


Hrvatskog novinara je zanimalo mišljenje Kokoškova zašto Hrvatska nema kvalitetnog plejmejkera, decenijama već?


- Bez pravog i stručnog rada, s obzirom na veličinu tržišta, a pri tome mislim na Balkan, mi ne možemo biti konkurentni ruskom, španskom, francuskom ili američkom tržištu. Ta su tržišta ekonomski mnogo jača od nas i to moramo dashvatimo. Ono što mi moramo da uradimo je da stvorimoodređene regulative i povezati se s FIBA što se tiče procesa proizvodnje igrača. Hrvatska je u 80-ima bila centar evropske klupske košarke, a danas nema ni jedan klub u evropskim takmičenjima. Mislim da je to dovoljan znak. Da bi Hrvatska, a i sve ostale zemlje u regionu, mogle konkurisati bogatijim silama, moraju da počnu mnogo više da ulažu u rad s mladima i u proizvodnju igrača. Talenata će na ovim prostorima uvek biti, ali šteta je da se takvi igrači ne prepoznaju ili da odaberu neki drugi sport jer ih košarka ne zanima. Treba raditi na popularizaciji košarke, stimulisati male klubove, male centre košarke, ulagati u edukaciju trenera i struke. To je jedini način kako možemo da se vratimona pozicije koje su nam nekada pripadale - rekao je Kokoškov.


Kokoškov je odličan sagovornik. Otvoren je, iskren, bez zadnjih namera i drži se sporta, bez dozvole da ga upletu u druge društvene sfere. Na pitanje da li bi seo na klupu Hrvatske normalno je odgovorio sa: Zašto da ne?


- U karijeri sam vodio reprezentaciju Gruzije i Slovenije. Ja sam zanatlija, dakle, čovek koji se bavi terenom. Moj život i moj posao je košarka, ne politika. Da je postajao nekakav kontakt, zašto ne, sigurno bih razmotrio i takvu mogućnost. Nemam predrasuda, nisam apolitičan, ali politika nikad nije bila presudan faktor u mom životu, niti je kontrolisala poslovne odluke koje sam donosio.