"Nikad nisam mislila da bi se nešto tako moglo dogoditi meni i zapravo sam karcinom dojke otkrila sasvim slučajno. Danas sam zdrava i želim govoriti o tome koliko je važno da žene redovno obavljaju pregled i odlaze kod lekara, jer je rano otkrivanje raka dojke najvažnije za uspešno izlečenje", kaže Razija Mujanović (52), jedna od najboljih košarkašica s ovih prostora za 24sata.hr.

Svojom sjajnom košarkaškom karijerom 2017. godine zaslužila je ulazak u Kuću slavnih Međunarodnog košarkaškog saveza (FIBA). Sedam godina nakon što je "odigrala" najvažniju utakmicu života, onu protiv karcinoma dojke, danas je zdrava i sretna žena.

Karcinom dojke otkrila je 2012. godine, aligodinama nije javno govorila o tome. Naime, njeni roditelji tadasu bili stari i bolesni, pa im nije rekla šta prolazi. Drugi članovi porodice su znali, ali njih je htela poštedeti.

"Nikada pre toga nisam radila samopregled dojke, jednostavno nisam ni razmišljala o tome da bih trebala. Ali, kad je jedna moja poznanica otkrila da od toga boluje i upozorila da bih se trebala pregledati, počela sam istraživati na internetu kako samopregled dojke izgleda. I dogodilo se: pod tušem sam napipala kvržicu. Bila je jako sitna, poput zrna kafe, pa zapravo i nisam bila sigurna u to što sam napipala, a opet - uvukao se neki strah pod kožu", priča Razija.

foto Instagram

Tako se javila lekaru i rekla da treba pregled, ali kad su je pitali je li hitno, rekla je da nije. Valjda nije baš ono najgore.

"Otišla sam na pregled za nekoliko dana i doktorica je odmah rekla: "Razo, mislim da nije ništa, ali bolje da obaviš pregled kod hirurga". Uputila me hitno, a hirurg me odmah poslao na magnet i ultrazvuk, uz isti komentar: "Razo, mislim da nije ništa, ali moramo biti sigurni". Tako sam danima samoj sebi govorila da nije ništa i obavila preglede. Nakon 7 dana došao je nalaz, u kojem sam sama pročitala da su promene na mojoj dojci kancerogene", priča Razija.

Razija kaže kako su joj to verovatnonajteži trenuci u životu, kao i svakoj ženi.

"Mislila sam da je, kad imaš takvu dijagnozu, sve gotovo. Nekoliko dana posvetila sam se istraživanju svih informacija koje se mogu pronaći na Internetu, a onda jedno jutro ustala i sama sebi rekla: "Prošla si tolike borbe u životu i pobedila, tako će biti i sad" te zaključila da ako samo sedim i plačem nemam nikakve šanse", kazala je košarkašica.


foto Instagram

U međuvremenu je otišla doktorici i rekla: "Ja znam šta je, idemo dalje'"

Iako je postojala mogućnost da ode na operaciju u inostranstvo, nije htela. Verovala je u svoje doktore i uskoro bila na operaciji.

"Doktorica koja me pregledala rekla je da veruje kako je reč o raku u ranoj fazi, bez metastaza, i to se i pokazalo na samoj operaciji. Naime, inače se ne radi odmah patološko ispitivanje, ali kod mene su ga napravili. Bila sam spremna i na odstranjivanje dojke, ali pokazalo se da metastaza nema te da je dovoljno samo odstraniti karcinom", priča.

"Hvala Bogu, nisam morala na hemoterapije, bila su dovoljna samo zračenja, a njih sam prošla bez ikakvih problema. Verujem da je pomoglo i to što sam vrlo predano slušala lekare i njihove upute, ali i to što sam se tada okrenula jačanju imuniteta biljem. Koristila sam sve za što sam pronašla informacije da pomaže i što sam mogla pronaći. I ostala sam pozitivna, verujem da je to 70 posto izlečenja", priča Razija.

Kao što je i na košarkaškom terenu uvek ona bila ta koja bi podizala duh svoje ekipe i motivisala saigračice, tako je sada uvek nastojala da bude pozitivna.

"Kad sezavršila operacija, prestala sam pratiti bilo kakve informacije o karcinomu i uopšte se baviti time da sam bolesna. U bolnici sam bila u sobi sa ženama koje sam stalno hrabrila, jer je i meni tako bilo lakše. Kad bi koja došla s operacije, rekla bih: "Dobro smo, hajmo prošetati hodnikom", pa bismo se smejale i zaboravile zašto smo tu", priča Raza.

Po izlasku iz bolnice nastavila je da se bavim onim što je radila i ranije, družila se s prijateljicama i najvažnije joj je bilo da su ljudi oko nje pozitivni.

"Jako je važno da čovek kad je bolestan ima obaveza i da se ne predaje samo razmišljanju o bolesti i tome kako nešto ne može, jer će tada pre posustati. Ja sam nastojala živeti kao da mi nije ništa.


foto Instagram

Tako je i sestrama "zabranila" da plaču kad im je rekla s kojom se dijagnozom bori.

"Pre svega, zaista nisam htela da to dođe do roditelja, jer bi ih to slomilo. A i ako ja ne plačem i verujem u to da mogu pobediti bolest, nisam htela da bilo ko drugi plače. Rekla sam: "Trebam vas da me bodrite, da mi kažete da zdravo izgledam i da ću uspeti".

Tako je i sama pet godina pila hormonalnu terapiju, sve dok joj lekar na pregledu 2017. godine nije rekao da je prošla krizne godine i da je s njom sve u redu.

"Jako je važno i da žena nakon operacije što pre započne s vežbama ruke, jer kad se odstrane limfni čvorovi potrebno je vratiti njenu pokretljivost. Ja sam bila jako uporna u tome i danas je moja leva ruka jednako jaka kao i ranije, te kao i desna.

Nakon 5 godina čestih pregleda, od 2017. godine na kontrole je išla svakih šest meseci, a nedavno doživela i to da joj lekar kaže kako je dovoljno da dođe za godinu dana. Zdrava je. Roditelja više nema, pa danas puno otvorenije govori o tome što je prošla, prvenstveno zato da bi ženama pomogla.

Izvor: 24 sata hr