PROIZVOD nekada slavne Partizanove škole i jedan od svedoka najvećih uspeha kluba Novica Veličković sada pokušava svoje bogato iskustvo da prenese na mlađe. Ukoliko bi postojala knjiga sa lekcijama o borbenosti, želji, zalaganju, sigurno da bi na tim stranicama stajala i njegova slika.

Na terenu pokazuje čistu emociju, a huk sa tribina mu je najbolja hrana. A zbog svega što je dao crno-beloj porodici, bio je red da bude pošteno nagrađen. Prošlog vikenda doživeo je trenutak koji će zauvek pamtiti - prvi put je kao kapiten podigao pehar, "Žućkovu levicu" u Nišu.

PROČITAJTE JOŠ: USPELA HUMANITARNA AUKCIJA: Dres Veličkovića prodat za 120.000 dinara

NE TRČITE ZA NOVCEM NOVICA smatra da mladi treba da se ugledaju na De Koloa.
- On je pravi primer toga kako treba da izgleda put mladog košarkaša. Bio je u Valensiji, davao 20-30 poena. Onda u NBA, pa se vratio u Evropu. Bio je talenat i u njihovim godinama, ali nije trčao za nemogućim. Treba naći mesto gde ćeš da igraš i da budeš zadovoljan. Novac ne treba da bude presudan, već dobar trener i košarkaški stil.

- Uvek sam razmišljao o tome kakav je to osećaj. Pitao sam Mihajla Andrića, dole, na terenu, šta treba da uradim. Sve je bilo nekako čudno - priseća se Veličković, koji je bio gost "Novosti". - Stalno sam gledao kako drugi podižu pehare. Znam da postoji neka priprema, ali u tom momentu sve zaboraviš. Lično mi je bilo veoma bitno da podignem trofej, da ne bude potpuna suša otkad sam došao drugi put u klub. U prethodne dve godine smo primili u finalu trojku o tablu, pa prošle sezone salmonela, ispadali smo u polufinalu ABA i Superlige. Kao da je sve neka kontra. Ovaj pehar ostaje upisan i meni veoma znači.

Osvajanje Kupa je značajno i zbog loših rezultata u prvom delu sezone. Samo jedna pobeda u Evrokupu, kao i neigranje plej-ofa regionalne lige, teško padaju Veličkoviću.

- Nisam navikao na to. Pogađa me veoma, boli me. Šta god se igra, Partizan mora da bude na maksimalnom nivou. Primamo 100 poena, pa dajemo 117, primamo 110, ne mogu ni da objasnim. Rekao sam da će nas porazi na startu od Mornara i MZT jako boleti, i tako se i ispostavilo. Dođe u Beograd Alba, dobije nas 15-20 razlike. Više ni ljudi koji su sa nama u sali nemaju poverenja.

Podrška s tribina je za njega jedan od najbitnijih aspekata igre.

- Lakše je kad je sala puna. Voleo bih da je stalno, kao što je nekada bilo, bar 5.000 ljudi tu. Mene to "loži". I kada je 3.000 navijača, ali kad se vidi borbenost, pa oni ustanu, nagrade nas, nije tiha atmosfera. Igrao sam u Španiji, Turskoj, Nemačkoj, ma nigde nije kao ovde.

PROČITAJTE JOŠ: VILIJAMS-GOS GOST “NOVOSTI”: Volim da usrećim ljude

O važnosti "saradnje" sa publikom redovno priča i sa saigračima.

- Ja sam iste ljude, koji sada dolaze, viđao u sali i kad sam prvi put bio u ovom klubu. Oni znaju košarku, vide sve i to znaju da nagrade. A kada se ne trudiš dovoljno, onda ih nećeš ni čuti onoliko koliko ti je potrebno. Moraju to mlađi da "skontaju". Ovaj Kup je bitan da bismo znali kakav je osećaj osvajati trofeje. Treba da im bude podstrek da naprave što bolje karijere.

Sve kritike koje iznese na njihov račun, iz Novičinih usta izlaze s najboljom namerom.

- Prevrnu očima nekad, ali znaju da im ništa loše ne mislim. Uvek sam tu za svakoga, ko god neko ima problem može da mi se obrati. Oni su klinci, nisu ništa prošli. Nije lako igrati za Partizan kad je košarka u pitanju. U moje saigrače mnogi sumnjaju, te da li je ovaj za Partizan, da li je onaj... Ne znam kako da im objasnim da su i u mene sumnjali. Ma u sve nas. Ali smo borbom, željom, htenjem stizali do rezultata i uspeha. Ugledaju se sada i na trenere, Čanka, Mijatovića, Matovića. Na njihovu energiju. Ja jesam težak, ali najviše volim kad se oni bore. Stalno im ponavljam da će im samo dobro doneti, ništa loše u životu.

PROČITAJTE JOŠ: Čanak diplomirao u finalu Kupa protiv Zvezde: U napad i na titulu!

Od dolaska Nenada Čanka na mesto prvog trenera, neke stvari su se promenile nabolje.

- Došli su Džoli i on, Aca je tu od letos. Mnogo truda je uloženo od tog momenta, mnogo zalaganja. Nenadu je ovo prva sezona kao samostalnom treneru i sigurno da se niko naučen nije rodio, pa ni veliki treneri. Treba mu vremena da nađe pravi način treniranja.

Poslednja dva meseca su bila teška za sve.

- Koliki mi je pritisak bio u glavi u tom periodu! Svi protivnici, o kojima ranije ne bih mnogo razmišljao, već bih se spremao normalno, sada mi nabijaju tenziju. Olimpija, Igokea, dočekujem ih kao finale Evrolige. Pritom su novi ljudi u klubu, poslednji trofej uzet je 2014. godine, očekivanja navijača uvek su velika, i tu je cela javnost koja sumnja. Teško je kad se sve to skupi.

Takav pritisak nije osećao čak ni kad je igrao u Real Madridu.

- Tamo, kad se ne uzme trofej, svi budu smoreni, ali nije smak sveta. Mnogo su mirniji, nema psovanja, vređanja. Jednostavno ne igraš dobro i izađeš iz igre. Nema pritiska kao kod nas. Mislim da španski igrači ne bi mogli da igraju kod nas. Naši košarkaši kad prožive sve ovo, spremni su da podnesu sve. I 20.000 ljudi u hali nije nikakav problem. Tamo te pitaju da li hoćeš da radiš u teretani, ako nećeš, sve je u redu. Ovde nema nećeš. Radiš i doviđenja.

REAL I PARTIZAN SU NAJVEĆI ISKUSTVO iz Real Madrida mu je i dalje jedno od najlepših.
- To je klub koji je u mojoj glavi najbolji na svetu uz Partizan. Toliko sredstava imaju, to ne možemo da doživimo ovde. Oni su u top-tri na svetu. Koliko ljudi radi u samom klubu, deset autobusa svaki dan čeka da uđe na "Santjago Bernabeu". Nije džabe "kraljevski", to je vasiona.

Njegova epizoda u madridskom kraljevskom kluba nije prošla onako kako je zamišljao, pre svega zbog povrede kolena.

- Posle prve sezone u Realu, osetio sam bolove u kolenu. Niko me nije terao da igram, jer je to veliki klub sa 12-13 igrača koji svakog mogu da zamene. Pablo Laso je za mene imao razumevanja, stalno mi je ponavljao: "Daćeš mi ti kad bude najpotrebnije." Izdržao sam završnicu prvenstva. Posle mi je noga otkazala, baš je bilo teško. A onda u Bambergu nisam bio pravi ja.

Veliki borac nije mogao da prihvati sebe u nekoj drugoj dimenziji.

- Nisam više bio Novica koji vuče loptu, koji je po celom terenu agresivan, koji je u presingu. Glava hoće, ali telo ne može. Sada je stanje, na primer, duplo bolje nego tada.

PROČITAJTE JOŠ: Veličković: Ostao sam zbog želje da se Partizan vrati gde mu je mesto, ovo je mali korak

I pored problema s kolenima, pokušava da radi sve kao i ostali.

- Gledam do juna da izdržim, da završim sezonu valjano. Kako se sad osećam, ne vidim da će biti problema. Meni super odgovaraju treninzi sa mnogo trčanja, onda ne razmišljam o telu. Tako je baš sad. Ne mogu da treniram dan-noć, što sam ranije voleo. Nekada sam mogao da odigram i dve utakmice zaredom. Ali sad stručni štab ima mnogo razumevanja za mene. Teško mi je da funkcionišem dan posle meča, ne mogu nekad da izvučem sve što mogu klinci. Ali trudim se da odradim što bolje, da ih povučem sa sobom. Uživam trenutno, treniram normalno i lepo mi je - podvukao je Novica Veličković, kome godine i stanje tela ne smetaju da i dalje drži sve crno-bele konce u svojim rukama.

PROČITAJTE JOŠ: PARTIZANU ŽUĆKOVA LEVICA: Prvi trofej u sezoni putuje u Humsku

DULE JE DULE
NA listi trenera koji su mu obeležili karijeru, vodeću poziciju zauzima Duško Vujošević.
- Za mene - Dule je Dule. Još sa 14-15 godina, kada sam bio u Zemunu, došao je da me gleda. Želeo je da vidi da li sam ja "taj" za Partizan, da prođem njegov skener. Izveo me je na pravi put, to je prosto on. Posle je veliki utisak na mene ostavio Dušan Ivković. Sa Željkom Obradovićem nisam radio, ali njegovu košarku volim najviše. Uz njih, Pablo Laso mi je, sigurno, bio simpatičan, kao i to kako je vodio celu priču u Realu. Da ne zaboravim i Dejana Milojevića, koji me je vratio posle nokdauna.

PROČITAJTE JOŠ: Aranitović: U Zvezdi nisam imao poseban motiv; Marinković: Mnogo nam znači

VANjA "BARINKOVIĆ"
IZ prvog reda u dvorani "Aleksandar Nikolić" Novica često ima podršku supruge Vanje, kao i sina Jakova.
- Ćerkica Una je mala, pa mi je malo glupo sad da je dovodim jer je u halama zagušljivo. Jaša obično pohvata šta se dešava, prati po terenu gde sam ja i uvek kad ugleda Vanju Marinkovića kaže: "Eno ga Vanja Barinković" - uz osmeh priča Veličković. - Podrška porodice je nenormalno bitna. Ne treba mi ništa više u životu sem onoga što imam trenutno. Moja Vanja je odbojkašica, uspeli smo ove sezone da uklopimo obaveze.

NISAM BIO ATLETA ZA NBA
SUDBINA je Novicu odvela u drugom pravcu u odnosu na NBA ligu.
- Išao sam na "vorkaut", niko me nije izabrao. I to baš leta pre nego što sam u Evroligi dobio nagradu za zvezdu u usponu. Rekli su mi da nisam atleta. Tad je bilo nezamislivo da igrač bez nekog nenormalnog potencijala ode u NBA. Evropa je bila baš jaka, to me "ložilo". Ne mogu da se porede evropska košarka tada i sada, po mom mišljenju. Svi su imali ozbiljan novac, a košarkaši nisu prerano odlazili u Ameriku.