Joca Marić vojnik Partizana: Slavim svaki 16. april

J.SEKULIĆ

15. 04. 2016. u 20:50

To mi je bio najsrećniji dan u životu, a nisam bio sa momcima u Istanbulu, kaže Joca Marić dugogodišnji punopravan član crno-bele košarkaške čete prisećajući se trenutka kada je Partizan pokorio Evropu

Јоца Марић војник Партизана: Славим сваки 16. април

Joca Marić

KROČIO je Joca Marić (1956) na Kalemegdan davnih sedamdesetih, amaterski i volonterski naravno, a punopravan član crno-bele košarkaške čete postao je u vreme kada je Željko Obradović postao trener Partizana. To prijateljstvo koje traje do današnjih dana, naročito se učvrstilo posle 16. aprila 1992. kada su crno-beli pokorili Evropu.

- Sa Željkom sam mnogo toga prošao, počeli smo da se družimo još od vremena kada je došao u Partizan kao igrač - seća se Joca tog vremena. - A profesionalac sam bio 12 godina. - Osim kontakta sa štampom bavio sam se i organizacionim poslovima, dočekivao sam i ispraćao goste, uglavnom dan je uvek bio pun, od jutra do povečerja. Poslednje četiri godine sam član Skupštine kluba, ali sve to vreme uvek sam bio uz moje crno-bele.

Najteže je bilo u vreme sankcija.

- Naježim se kada se setim tog vremena. Muka na sve strane, morali smo da "preskačemo" mnogobrojne prepreke a bilo ih je i previše. Najviše problema smo imali oko organizacija utakmica, ali, dobro sam se snalazio, a moram da kažem da sam mnogo toga naučio od Dragana Todorića. Imao sam sjajnu komunikaciju sa Evropom, probio sam razne barijere, o čemu najbolje svedoči priznanje koje sam dobio od Eurosporta sa centralom u Parizu za celokupan rad.

Joca je partizanovac od glave do pete i jedva dočeka 16. april.

- Tog dana, 1992. godine smo u Istanbulu bili prvaci Evrope, a to je nešto što se ne zaboravlja. Iako mi je to maltene najsrećniji dan u životu, zamislite, ja nisam bio u Turskoj kada smo savladali Huventud. Željko je insistirao da budem uz ekipu, međutim, ja sam nešto bajao i rekao mu: ako ne odem, osvojićemo titulu, osećam to, bolje da ja vas sačekam na aerodromu. Tako je i bilo, to su bile moje aprilske ode, tada je moj Partizan postao vladar Starog kontinenta - s ponosom ističe Joca Marić, višedecenijski crno-beli čovek iz senke. - I ja svake godine, na taj dan, slavim i častim makar sam sebe.

KIĆA JE ČUDO

VREME provedeno u Partizanu i uz Partizan donelo mu je još jedno prijateljstvo za sva vremena.

- Dragan Kićanović i ja smo i generacijski na istim talasnim dužinama. Počeli smo da se družimo kada je Kića, a bio je čudo od igrača, nosio crno-bele i našu košarku, a to činimo i danas. Partizan nas je neraskidivo vezao.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)

zemunac

15.04.2016. 21:05

Joco, poceo si u basti stadiona JNA trckarajuci sa Vojom Radojevicem za igracima da bi bio primrcen... a sad si ti ovo - ono u Partizanu.Bolje cuti i plovi dalje....ne spominji nacin na koji si se UVUKAO u Partizan jer mnogi od nas koji smo proveli godine i godine na JNA,koji smo visili u basti za vreme prelaznih rokova,koji smo obisli celu Jugu sa Partizanom dobro te poznajemo.

MOMČILO JOVANOVIĆ

15.04.2016. 21:58

Drago mi je, da sam pročitao ovu kolumnu o mom prijatelju Joci, koji je u doba bivše Juge, bio vojnik u Gornjem Milanovcu i to dobar vojnik bas kao i zaljubljenik i vojnik našeg zajedničkog voljenog kluba PARTIZANA. Puno ga pozdravlja, drug i prijatelj Moca iz Gor. Milanovca sa sve familijom i unucima, i voleo bih da se čujemo posle toliko godina. Još jedan pozz za Jocu iz Molerove 12.