Brutalna tuča navijača u Beogradu pre poslednjeg večitog derbija ostavila je velike posledice na jednog ruskog navijača, koji je juče posle 20 dana izašao iz šok-sobe. Navijač Spartaka iz Moskve Dmitrij Aleksandrovič, koga su pretukli „grobari“ uoči derbija na Marakani, s teškim povredama glave pušten sa intenzivne nege, pa je odlučio da podeli svoju priču ruskim medijima.

- Već treću nedelju ležim u bolnici. Danas sam bolje, prebačen sam sa intenzivne nege na odeljenje i sad mi predstoje završni pregledi. Unutrašnji organi dobro rade, ali hodam teško zbog povreda na nogama. Lekari treba da odluče da li će me pustiti ili je potrebno da me zadrže na daljem lečenju - priča Aleksandrovič, navijač moskovskog Spartaka.

Ipak, najteže vam je povređen mozak?

- Da, povreda je bila takva da je postojala mogućnost stvaranja edema na mozgu, što je moglo da dovede do toga da danas ne pričam sa vama ili da mi stvori epileptične napade i razne druge probleme. Srećom, ništa od toga se nije desilo.

Kako ste se odlučili za put u Beograd zbog derbija?

- To je bio moj drugi odlazak na derbi. Prvi put sam bio 2017. godine i tada je stvarno bilo teško pronaći neki minus tom potezu. Možda je jedini minus to što Srbi puno puše. Mene moji prijatelji često zovu da dođem, tako da sam sebi dao taj zadatak da ponovo posetim Beograd.

Ko vam je pravio društvo?

- Bilo nas je petorica. Sa srpskim prijateljima smo bili u restoranu. Tamo uvek svira živa mizika i Rusi su dobrodošli. Sledećeg dana posetili smo Novi Sad, a problem je počeo uveče kad sam izašao iz pekare i video da sam u blizini petorice navijača Partizana, od 25 do 35 godina. Odmah sam osetio opasnost.

Bili ste navijački obučeni?

- Imao sam šal Spartaka i crnu majicu s logom kluba. Jedan iz grupe je zatražio da mu dam šal, ali ja sam im rekao da mi Rusi imamo ponos i da oni odrede jednog ko bi se tukao sa mnom.

Nisu pristali?

- Ne. Dobio sam udarac u bok od kojeg sam pao na kolena. Onda me je jedan držao dok me je drugi udarao, da bi me na kraju najveći među njima šutnuo u glavu. Hteli su da mi otmu ranac, ali ja sam legao na njega i nisam ga ispuštao iz zagrljaja. Udarali su me i sledeće čega se sećam je buđenje u beogradskoj bolnici.

Da li su vam uzeli nešto?

- Ostao sam bez novčanika sa 200 evra i 4.000 dinara.

Da li su vas prijatelji tražili?

- Sve su pokušali da bi me našli. Zvali su i mrtvačnicu. Telefon sam ostavio u stanu tako da nisam mogao da im se javim.

Šta se dalje dešavalo?

- Probudim se u bolnici, vidim da dobijam infuziju. Doktori nisu znali šta da rade sa mnom jer nisam imao nijedan dokument. Otpuste me iz bolnice i nastavim da idem tražeći Hram Svetog Save. Majica mi je bila toliko krvava da se na njoj nije video grb Spartaka. Tad sretnem jednu grupu ljudi koji baš i nisu želeli da mi pomognu. Naletim na drugu dvojicu i oni mi kupe nešto da jedem, ponude mi i prenoćište u Zemunu. Probudio sam se pred derbi.

Zašto ste otišli na utakmicu u takvom stanju?

- Odlučio sam da idem i ušao sam na stadion u 25. minutu meča. Iznenadilo me to da nije bilo rigorozne kontrole, dovoljno je bilo reći da sam došao iz Rusije i bio sam pušten. Svidelo mi se, bilo je vatreno navijanje, ali mi je žao što Partizan nije izgubio.

Šta je dalje bilo?

- Setio sam se ulice i mog stana. Mogao sam da se istuširam i malo zalečim rane. Para nisam imao, ali su mi momci pomogli i prikupili novac da se vratim. Na aerodromu su svi gledali moje lice, a kad sam stigao kući, porodica je bila u šoku. Odmah su me odvezli kod lekara. Bio je to neprofesionalno odrađen pregled, sa dijagnozom da sam doživeo kontuziju glave. Srećom, moji su opet pozvali Hitnu pomoć, tada se pojavio jedan lekar koji je zatražio da mi se detaljno pregleda glava, što mi je sigurno spaslo život. U tom trenutku nisam prepoznavao svoju decu, pričao sam nepovezano, tako da sam završio na 67. klinici, u kojoj me leče i danas.

Izvor: Kurir/Cempionat