DO 80. minuta je po svemu viđenom moralo da bude bar 4:1 za Partizan, a utakmica je završena pobedom Napretka (2:3). Dešava se u fudbalu, ništa čudno, ali kada je u pitanju Partizan ove jeseni i više je nego simptomatično. "Žute minute" koje uvode ekipu u propast nisu "patentirane" ni protiv Napretka, ni prošlog četvrtka u Hagu u meču sa Alkmarom, već mnogo ranije, još početkom oktobra.

Gostovanje Astani u Kazahstanu 3. oktobra predstavljalo je najavu da je koncentracija najslabija karika ovog Partizanovog tima. Tada su crno-beli vodili golovima Sadika 2:0 i propustili sijaset prilika da do vrha napune mrežu Erića, pa su do poslednjeg trenutka strepeli za tri boda.

Kazna tada nije stigla, ali jeste već 16 dana kasnije protiv Mladosti u Lučanima. Odnos u udarcima ka golu iznosio je jedan prema 20 i taj jedan šut u okvir Stevanovićevog gola u 77. minutu je domaćinu doneo minimalnu pobedu.

Desetak dana kasnije udarena je nova "mračna recka" Miloševićevog tima kada je protiv Čukaričkog primljen gol u 90.minutu čime je izgubljen i jedan bod. Treće "pomračenje svesti" je verovatno i najbolnije za sve pristalice Partizana pošto je ekipu eliminisalo sa evropske scene. Dva gola plusa i igrač više u okršaju sa Alkmarom u Hagu svega sedam minuta pre kraja regularnog toka... Nije bilo dovoljno za pobedu. Napredak je primenio sličan recept u sredu i pokazao svima u Humskoj da neke stvari moraju da se reše, iskorene, promene...