TAKO blizu, a toliko daleko! Cele kvalifikacije fudbalske reprezentacije Srbije za Evropsko prvenstvo sledeće godine protekle su pod prethodnom parolom. Remi sa Ukrajinom u nedelju po podne umalo da pokrije neke očigledne nedostatke u sastavu tima i pogledu na svet kakav imaju "orlovi". Ovako, gol u 93. minutu kojim su Ukrajinci došli do boda i činjenice da su kvalifikacije završili bez poraza samo je ostavio ogoljeno "mali milion" stvari koje nedostaju ovoj reprezentaciji.

Srbija mora u baraž nade. Igraće samo jednu utakmicu 26. marta u Norveškoj, ako pobedi imaće još jednu prepreku u finalu.

- Šteta je što nismo zabeležili pobedu u ovoj utakmici. Nažalost, gol u 93. minutu nas je prilično šokirao. U našoj igri ima mesta za napredak i verujem da će do marta i baraža u Norveškoj ova ekipa da bude još jača, a naša igra bolja - poručio je Dušan Tadić posle duela sa Ukrajinom.

Da li će stvarno tako i da bude zavisi od mnogo faktora. Prvi je da selektor Ljubiša Tumbaković konačno na raspolaganju ima zdrave i prave sve igrače koji su, bar na papiru, ono najbolje što reprezentacija danas ima. Drugo je sigurno detalj koji je vrlo svesno selektor Tumbaković istakao pre nekoliko dana.

- Ukrajina je prva u našoj grupi i zasluženo ide na Evropsko prvenstvo zato što ima izuzetnu disciplinu u igri - rekao je tada Tumbaković, i praktično naveo šta je ono osnovno što nedostaje igri Srbije.

Samo mlaki pogled na dva gola koje smo primili od Ukrajinaca u nedelju po podne dokazuje koliko škripi u odbrani, pa i u veznom redu "orlova". Što kažu poznavaoci fudbala: iz ove reprezentacije, ukoliko gumicom, nenamerno, izbrišete Dušana Tadića i Aleksandra Mitrovića, dobijate jedan prosečan tim koji bi se verovatno rovovski borio sa Luksemburgom ili Litvanijom...

- Pred nama je sada četiri meseca pauze do sledećeg okupljanja reprezentacije. Moraćemo u martu da budemo mnogo dobri i damo sve od sebe da eliminišemo izuzetno neugodnu Norvešku - bar je Tadić sa dve noge na zemlji.

Srećom, pa u reprezentaciji Srbije ima još razumnih koji shvataju koliko nam je igra, i pored činjenice da smo do poslednjeg kola kvalifikacija teretski bili u igri, zapravo loša. Toliko loša da je pitanje da li bi bilo fudbalske pravde da je kojim slučajem Luksemburg odigrao makar remi sa Portugalijom, a mi pobedili Ukrajinu. Verovali ili ne, Luksemburg je odigrao odličan meč sa prvakom Evrope, bio mnogo bliži golu nego što bi neko pomislio. A, nas je 30 sekundi delilo od pobede sa Ukrajinom. Život i fudbal pišu romane. Ko zna čime će biti popunjene trenutno prazne strane naše fudbalske istorije koje će se pisati u martu?