KAKAV otac, takvi i naslednici. Dejan Stanović (41), naš proslavljeni bivši fudbaler, ponosan je na svoje sinove i na to što oni u njemu vide najvećeg idola i uzora. To se verovatno i podrazumeva kad je neko legenda Crvene zvezde i Intera, sa 103 utakmice za A tim Srbije...

Sva trojica su krenuli njegovim stopama, mada je najstariji Stefan (19) trenutno van fudbala. Zato su golman Filip (17) i vezista Aleksandar (14) izuzetno aktivni u Interovoj akademiji i juniorskoj reprezentaciji Srbije. Obojica su kapiteni "orlića", Filip dve godina starijoj generaciji od sebe (U-2002), a Aleksandar predvodi vršnjake koji su 2005. godište.

- Na prvom mestu sam srećan da su me sva trojica videla na terenu, pa sam im spontano preneo tu želju, volju i snove da postanu igrači - kaže Stanković u razgovoru za "Novosti". - Na prvom mestu gledam da odrastu u prave momke, prave ljude. Najstariji Stefan je prestao da trenira, završio je školu, pa ćemo da vidimo šta će dalje. Filip fenomenalno gura u Interu, dobio je priliku da brani i za reprezentaciju Srbije do 19, iako je godinu i po mlađi. Evo, sada je i Aleksandar, koji već tri godine igra u Interu, počeo da nastupa i za našu selekciju do 15 godina.

MILOJEVIĆ SJAJNO RADI STANKOVIĆ sadašnjeg trenera crveno-belih Vladana Milojevića ceni još iz igračkih dana. - Nisam pričao sa Milojevićem, nismo se videli. Igrali smo godinu dana zajedno. Miloje je kul, super tip, neko ko je posvećen maksimalno svom poslu. Poznaje ekipu, zna šta treba da radi, to se videlo i u teškim momentima. Ostvario je odlične rezultate.

Uz pomoć supruge Ane, Dejan Stanković uz mnogo ljubavi, razumevanja i podrške vaspitava i usmerava svoje sinove.

- Oni su sada već veliki momci, dobri su i vaspitani. Pre svega sam otac i gledam da oni budu srećni i zadovoljni. Ako svoju sreću i zadovoljstvo pronalaze u fudbalu, može samo da mi bude pet puta draže. To što je Stefan ostavio fudbal i pronašao zadovoljstvo na nekoj drugoj strani, isto sam maksimalno podržao. Svi obožavaju fudbal i to je prirodno, nasledili su fudbalske gene od ujaka Milenka Aćimovića i od mene.

Svojim velikim imenom želi samo da ih zaštiti, nikako da se meša ili se nameće.

- Ne vršim pritisak na njih, uvek gledam da se držim sa strane. Mnogo sam utakmica odgledao iz ćoška baš zbog imena i prezimena. Ono je samo po sebi već teret jer se stalno vrše poređenja. Momci treba sami sebe da izgrade, svako od njih ima svoj karakter, različiti su na svoj način. Trudim se da ne utičem na njihove odluke, ali pokušavam da im dam smernice. Ne moraju da prolaze kroz neke stvari kroz koje sam ja prolazio, ali da moraju da se pomuče i namuče, to je sigurno.

Nasmejao se Deki kada smo ga pitali da li je strog kao roditelj.

- Ja strog, ma kakvi... Imam dve svađe sa mamom i to sam izgubio. Oni su super momci, nema potrebe za strogoćom. Poštujem to kad neko ističe drugarstvo, ali sam pre svega roditelj, pa onda drugar. Hvala bogu, nemamo nikakvih problema ni u školi ni sa fudbalom. Pohađaju inetrnacionalnu školu u Milanu, mnogo je zahtevna. Uspevaju sve da "upakuju". Filip brani za mladi tim Intera, to je već kao profesionalna ekipa. Treninizi i satnica variraju, škola izlazi u susret. Aleksandar je takođe u "ful programu", ide u školu i trenira.

Filip Stanković Foto N. Paraušić

Obojica su kapiteni u srpskim selekcijama, već sada se primeti da su od tatae nasledili prepoznatljiv karakter vođe.

SVE PRŠTI KADA IGRAM SA SINOVIMA VOLEO je ranije Deki da se sa sinovima odmeri u "fuci" na male golove. - Stalno smo na moru igrali, Aleksandar i ja protiv Stefana i Filipa. To su bili ozbiljni dueli, sve je prštalo. Sad su odrasli, ja sam koji kilogram više nabacio, oni su dosta brži tako da su mi male šanse. Pre sam imao pozitivan skor.

- To bih ja ostavio trenerima da procenjuju, oni su to odlučili. Uglavnom kada neko gleda sa strane može da pomisli da je to neki moj uticaj. Ne, to je jednostavno stopostotna, dvestapostotna Filipova i Aleksandrova zasluga. Meni je na prvom mestu drago što su obojica u fenomenalnim grupama. Imaju vrhunske trenere, prave ljude Mirka Bunjevčevića i Ivana Jevića, jer je u ovim godištima jako bitno učiti decu. Posle toga imaće vremena da ih trenirau i traže od njih mnogo, za sada su najvažniji edukacija i razvoj.

Aleksandar po stasu, pokretima, poziciji na terenu već podseća na Stankovića senioru kao igrača i to mu je drago.

- Igra ispred odbrane, ima lepu nogu, "krka se", trči kao i ja. Zadovoljan sam, nisam tu da ga ocenjujem, mogu samo da ga iskorigujem, da napreduje. Da mu sudim nije dobro, tu su treneri da ih vode, a ja sa strane da mu dam neke sugestije i neke primere gde bi možda trebalo da se bolje postavi, odigra brže, sporije, pojača duel. On sluša, baš upija...

Dobro zna ko su idoli njegovim sinovima.

- Filip ima Žulija Cezara, to je odmalena i njega gotivi. Imao je prilike da ga upozna, išao je sa njegovim sinom u školu. Aleksandru sam ja neka smernica ili putokaz kako bi voleo da igra. Imao sam sreću da me je i on video na terenu. Voli da gleda moje utakmice, zna napamet sve što sam postigao. Sve je prekontrolisao više puta.

Stanković dugo radi i učestvuje u programima za razvoj mladih igrača i odlično zna kako da ih najbolje posavetuje.

- Bitno je sanjariti. To govorim sinovima kao i na Kampu "Deki 5", prošle godine smo imali hiljadu dece. Moraš da sanjaš, da maštaš i da radiš. Aleksandar je jedan od tih. Ne mogu da kažem da se igra fudbala, ali je srećan i zadovoljan kad izađe na teren. Za sada ide sve kako treba. Ima vremena kad će biti stresa, nervoze i moranja.

Aleksandar i Dejan Stanković Foto N. Paraušić

Naravno, voleo bi da jednog dana neko od njegovih naslednika zaigra u Crvenoj zvezdi.

- Mi smo 22 godine u inostranstvu, živimo u Milanu. Možda se namesti, zašto da ne, fudbal je čudna stvar. Naravno, ja sam jako vezan za Zvezdu i oni su, prate i navijaju. Rano je za takvu priču. Pratimo zajedno Ligu šampiona, gledamo. Oni sve znaju, više i od mene, imaju u malom prstu igrače, utakmice, sva dešavanja, ne samo fudbalska. Mnogo mi je drago što im je sport orijentacija.

Kao Zvezdinom detetu, Deki je presrećan što njegov klub napreduje na svim poljima.

- Zvezda je napravila ogroman uspeh, ušla drugu godinu zaredom u Ligu šampiona. Ne mogu da kažem da se to meri sa nemogućim, ali je ogroman uspeh. Možda to nekom izgleda normalno, igrali smo prošle, igramo opet. Ne nije normalno, zna se da je mnogo teško takmičenje. Zvezda super gura treću godinu u Evropi, ima zavidnu prednost u domaćem prvenstvu.

DOGOVOR OKO TELEFONA I IGRICA

MNOGI roditelji se žale da ne mogu decu da odvoje od mobilnih telefona, kompjutera, igrica.

- Svi se suočavaju sa tim problemom. Živimo u brzom vremenu i brzom svetu. Dogovaramo se i zna se kada se koriste telofoni i igraju igrice - kaže Stanković.