U distribuciji Večernjeg lista od ponedeljka se na kioscima u Hrvatskoj može naći autobiografija Luke Modrića. U njoj se najbolji fudbaler sveta za prošlu godinu između ostaloga priseća svojih početaka koji nisu bili obećavajući.

- Stajao sam na tom postolju i u rukama držao trofej najboljeg igrača Svetskog prvenstva. Kad sam bio dete i kad nisam znao koliko je teško popeti se na vrh, sanjario sam i ja da jednom postanem najbolji na svetu. I kad se to stvarno dogodilo, kad sam u rukama držao Zlatnu loptu, upravo tog trenutka jedino što sam osećao bila je tuga. Mogao je to da bude najsrećniji trenutak moje karijere, ali nije - priseća se Luka Modrić u knjizi 'Moja igra' za koju su predgovore napisali legendarni trener Mančester junajteda Ser Aleks Ferguson i Lukin dečački fudbalski uzor Zvonimir Boban

Zdravko Mamić neizostavni je akter Lukine karijere. Njihov odnos imao je uspone i padove.

– Zdravko Mamić često je dolazio da gleda treninge i na jednom od njih na glavnom terenu u Maksimiru, pre utakmice s Međimurjem, predbacio mi je kako slabo igram glavom. Onako šeretski ponudio mi je opkladu: “Ma ako ti na utakmici postigneš gol glavom, odmah ću te nagraditi s pet hiljada evra!”

Prihvatio sam taj izazov. I baš u toj utakmici protiv Međimurja, u 4. minuti, doveo sam Dinamo u vođstvo. Udarcem glavom! Saigrači su znali za opkladu i, kada sam postigao gol, pridružili su mi se u slavlju i isticanju svih pet prstiju prema loži gde je sedeo Mamić. Kad smo išli na jedno od sledećih gostovanja, prišao mi je u autobusu i ozbiljna lica predao kovertu sa pet hiljada evra.

Luka se osvrnuo i na prvo zahlađivanje odnosa s Mamićem.

– Za vreme zimske pauze, koju sam provodio u Zadru, dobio sam informacije kako su Dinamo i Čelsi praktično pred dogovorom. Zdravko Mamić je odleteo u London i bio sam uveren da ću u zimskom prelaznom roku preći na Stamford Bri. Dok sam s Vanjom u Zadru čekao znak, počele su glasine da se klubovi nisu uspeli dogovoriti oko uslova ugovora te da je transfer propao. Zdravko Mamić, s bratom Zoranom, došao je u Zadar i u hotelu Kolovare saopštio mi “srećnu” vest.

– Luka, odlučili smo da ne želimo još da te prodamo. Bio sam jako razočaran i na velikoj muci. Nakon što sam roditeljima objasnio kraj priče, izašao sam iz njihova stana i na parkingu ispred zgrade, dok sam s Vanjom pričao o tome, slomio sam se. Nisam mogao da zadržim suze. Dinamo i Zdravko Mamić prodali su druge važne igrače. Teško mi je pao takav nepravedan odnos prema meni. U Zdravka Mamića sam imao veliko poverenje, ali nakon propalog transfera u Čelsi bio sam jako ljut na njega. Zahladio sam odnos, a kad bih ga sreo, samo bih ga površno pozdravio.

Luka Modrić ipak će kasnije otkriti da je Mamiću oprostio “nepravdu” koju mu je naneoo. Luka je na svom oproštaju od Dinama, na utakmici s Rijekom 2008. godine, doživeo dirljive ovacije navijača pa je nakon toga imao potrebu SMS-om zahvaliti Mamiću. “Hvala vam na svemu. Da sam prošle zime otišao iz Dinama, ne bih danas doživeo ove lepe trenutke”, napisao je Modrić gazdi.

Pa ipak, u odnosu Modrića i Mamića najintrigantnije je poglavlje o Lukinom svedočenju na osječkom sudu. O tome Modrić piše kako je “izneo svoja saznanja o raspodeli obeštećenja koje je Tottenham uplatio Dinamu za njegov transfer iz 2008. godine”.

– Moje svedočenje izazvalo je buru negodovanja u Hrvatskoj. Šira je javnost je smatrala da sam svojim svedočenjem išao u korist odbrane Zdravka Mamića. Činjenica je da sam na sudu govorio istinu. U raspodeli transfera držao sam se onog što su određivali potpisani ugovori. I ponovio sam da sam spreman odmah vratiti novac koji je od transfera pripao meni ako se utvrdi da je to zakonski sporno. Od dana svedočenja počela je neviđena hajka na mene. Brutalno su me izvređali sa svih strana. Ispisani su brojni grafiti i u mom Zadru. Objavljivalo se preteće sadržaje na društvenim mrežama. Bilo je to kao u noćnoj mori koja se počela odigravati u stvarnosti. Imao sam osećaj kao da sam nekoga ubio. Činilo mi se kao da sam najveći problem u svojoj zemlji. Moram priznati da mi je bilo strašno teško. Praktično sam u jednom danu postao gotovo najomraženija osoba. Bio je to sasvim novi moment u mom životu koji me ozbiljno uzdrmao. Gnev javnosti prema sebi doživeo sam kao nepravdu.

U susret ruskom pohodu na srebro, Luka Modrić ispričao je i nepoznat detalj iz svoje karijere u reprezentaciji, o problematičnom odnosu sa Mandžukićem.

– Mario je poseban tip. Nekad deluje mrzovoljno, češće je raspoložen, ko ga ne pozna dobro, pomislio bi da je stvarno i pretežno mrgud. Sve to vreme Marija znam kao odličnog dečka, s velikim srcem. Bio mi je drag od prvog dana iako je mnogima dugo trebalo da ga shvate i dožive takvim. Prošli smo puno toga zajedno u reprezentaciji. Na gostovanju na Islandu, kada smo se u baražuborili sa njima za odlazak na SP u Brazil, sreo sam se s Mandžukićem ispred hotelskog lifta.

– Ajde, Mario, idemo danas jako – rekao sam mu, onako kako se vrlo često igrači međusobno bodre na treningu ili pre utakmice. Mandžukić me, međutim, iznenadio svojom reakcijom:

Samo ti gledaj sebe, pusti mene. Učinilo mi se da je u pitanju neko trenutno neraspoloženje. Kao da se nešto ljutiona mene, a tome nisam imaologično objašnjenje. S Marijomsam uvek imao dobar odnos. Bili smo u stalnom kontaktu sve do tada. Onda je nastala tišina, odnos se zahladio. Kad se dva teška karaktera nađu u kratkom spoju, energija nestane. Meni je, iskreno rečeno, bilo krivo, ali nisam hteopovući prvi potez. Očito nije ni on. Modrić kaže da ni za vreme Mandžinogboravka u Madridu, dok je igrao u Atlétiku, nije bilo prisnosti u njihovu odnosu, te da se led počeo otapati tek uoči Svetskog prvenstva u Rusiji.

– Mario Mandžukić bio je jedan od najvažnijih ljudi naše reprezentacije. Imao je svojih mušica, kao i svaki od nas, ali je duša od čoveka. Što god bilo, znam da će dati sve, da će ti čuvati leđa i da te nikad neće izdati. Dočekao sam pravi trenutak i inicirao razgovor. Hteosam mu reći koliko mi je žao što nemamo više blizak odnos. Zanimalo me koji je uzrok tome da više od tri godine komuniciramo isključivo kolegijalno. Razgovarali smo otvoreno i svakim trenutkom kao da se topio led između nas, problem koji je nastao ni iz čega. – Nisam se ljutiona tebe. Ja sam mislio da se ti ljutišna mene – izgovorio je on. Isto sam rekao i ja. Između mene i Marija ponovno je prostrujila pozitivna energija.