LEGENDARNI srebrni pehat Lige šampiona je želja svih fudbalera koji loptu kotrljaju po evropskim terenim, a mnogima od njih on ostaje nedosanjan san, bez obzira na veličinu i fudbalskog umeća i kluba za koji nastupaju.

Borba za ovogodišnji "ušati" pehar vodiće se u Kijevu, a priliku da osvoje ovaj trofej imaće Real i Liverpul. Da će finalnu borbu vojevati neke druge ekipe, ove sezone najviše su možda želeli navijači Juventusa. Ovo je trebalo da bude sezona za pamaćenje za njihovog ljubimca, legendarnog Đanluiđija Bufona.

Želje su bile jedno, ali je realnost bila surova prema čuvenoj jedinici "stare dame". Za 40-godišnjeg golmana 2018. je trebalo da bude godina u kojoj će se s reprezentacijom Italije oprostiti igrajući na Svetskom prvenstvu u Rusiji, a mnogi su priželjkivali da konačno osvoji i Ligu šampiona sa klubom na čijem golu stoji 17 godina. Nade o sezoni iz snova propale su ranije, jer se "azuri" nisu plasirali na Mundijal prvi put posle 60 godina. Nastup u najkvalitenijem klupskom takmičenju Juventus je završio u četvrtrfinalu, a Bufon je dobio crveni karton u poslednjoj utakmici za crno-bele u Ligi šampiona.

Pročitajte još: LIGA ŠAMPIONA: Realov het-trik ili Liverpul šesti put?

IBRAHIMOVIĆ ŠVEĐANIN Zlatan Ibrahimović pogađao je mreže gde god je igrao, ali finale Lige šampiona i gol u njemu ostali su nedostižan cilj. To je fudbaler kojem je pehar izmicao za dlaku, a u Ligi šampiona igrao je za Ajaks, Juventus, Inter, Barselonu, Milan, PSŽ i Mančester junajted. Ibrahimović je sezonu pre osvojene Interove titule (2010) otišao u Barselonu, koju su "nero-azuri" eliminisali u polufinalu. Sličan peh ga je zadesio 2011, kada se iz Katalonije vratio u Milan, jer je te sezone Barselona osvojila Ligu šampiona.

San o "ušatom:" peharu nije postao java za čoveka koji je sa Italijom bio šampion sveta (2006). Dva puta je bio u finalu (2015. i 2017), ali je oba puta ostao praznih ruku. Posle sedme uzastopne šampionske titule sa Juventusom, Bufon se oprostio od torinskog kluba.

Osvojenim trofejom u Ligi šampiona ne može da se pohvali ni njegov bivši saigrač Fabio Kanavaro. Nekadašnji defanzivac Juventusa, Reala, Intera, Parme i Napolija slovio je za jednog od najboljih odbrambenih fudbalera, ali nikada u svojoj karijeri nije igrao u finalu Lige šampiona. Najbliže je bio u sezoni 2002-'03, kada je sa Interom zaustavljen u polufinalu. Kapiten svetskih šampiona iz 2006. igračku karijeru završio je pre sedam godina.

U najkvalitetnijem klupskom takmičenju odigrao je 93 utakmice, dva puta je bio u finalu, ali i za Mihaela Balaka "ušati" pehar ostao je nedosanjan san. U prvom finalu nemački vezista igrao je 2002. sa Bajerom iz Leverkuzena, ali su tada Real i Zidan postali najbolji u Evropi.

Novu priliku za trofej imao je šest godina kasnije. U moskovskom finalu sa Mančester junajtedom, Čelsi je pehar izgubio u penal seriji, u kojoj je Balak postigao gol, ali su zakazali Džon Teri i Nikolas Anelka kada je bilo najpotrebnije.

Finale Mundijala iz 2002. godine između Brazila i Nemačke obeležio je legendarni Brazilac Ronaldo, osvajač Zlatne lopte i jedan od najboljih napadača koji su kročili na fudbalski teren. Na klupskom nivou popularni Zuba nije uspeo da se domogne pehara Lige šampiona i da njime kruniše izuzetnu karijeru, iako je igrao za PSV, Barselonu, Inter, Real i Milan.

Pročitajte još: VELIKI PROPUST UEFA: Može li finale Lige šampiona da se gleda odavde?

Napadač Frančesko Toti u Romi je proveo ceo fudbalski vek. Za 25 godina sa voljenim klubom i 57 utakmica u Ligi šampiona nikada nije uspeo da uđe ni u četvrtfinale takmičenja. "Princ Rima" ostao je veran "vučici", sa kojom je samo jednom bio prvak Italije (2001), a po dva puta je osvajao italijanski kup i Superkup.

DUGAČKA LISTA

"KRATKIH" rukava u Ligi šampiona ostali su velikani kao što su Lilijam Tiram, Pavel Nedved, Lotar Mateus, Loran Blan, Patrik Viera, Erik Kantona, Majkl Oven, Gabrijel Batistuta, Rud van Nistelroj, Ernan Krespo, Žorž Vea, Sesk Fabregas, Đorđo Kjelini...