Petković: Sebi smo najveći protivnici

DSL D.Kostić

01. 05. 2014. u 20:00

Srbija ima kvalitet za učešće na svim velikim takmičenjima ali se mnogo toga izgubilo i degradiralo u burnim i teškim vremenima za nama, kaže Ilija Petković

Romantični četverac svih vremana Tirke, Moša-Petko, Sani.

A krševita Dinara je Jugoslovenskom fudbalu podarila igrača svetskog kalibra.Ni slutili nisu Božo i Ankica da će jedino muško u porodici,nakon tri ćerke,Gordana,Branka i Božena-sin Ilija, obeležiti čitavu fubdalsku epohu zamlje u kojoj su živeli. Rođen odmah po okončanju Drugog svetskog rata kao treći u porodici Petković u Kninu,Ilija je za glavnu razonodu imao krševitu Dinaru,ledinu i krpenjaču.Čist krajinski vazduh obdario ga je zdravom logikom,upornošću, tvrdoglavošću i velikim talentom za sport u ekspanziji.Bura sa Jadrana,koja je dosezala i do Knina,podarila mu je brzinu i čarobnu moć kontrole nad loptom koja je zasenila i ondašnji fudbalski svet na turnirima u Čileu,Urugvaju,gde je promovisan za najbolje desno krilo sveta,i bacio u senku imena koja se i danas sa velikim poštovanjem izgovaraju na svim kontinentima.A Petković? Ostao je naš Pele,Petko, tajfun sa Karaburme,čovek koji je sebe ispunio i kao igrač, domaćin,otac,sportski radnik,selektor.

BOLJI OD PELEA Ilija Petković je kako kaže imao dva puta čast da igra protiv Pelea, najboljeg igrača sveta svih vremena.Bilo je to u nacionalnom dresu na oproštaju legende od dresa Brazila,a prvi put na turniru u Čileu 1971. kada je ''crna perla'' sa Santosom pretrpala poraz od našeg Pelea 2-0.

-Ni slutio nisam da će krpenjača,a potom i prava lopta obeležiti i režirati ceo moj život.Roditelji, pa i sam,sebe sam više video uz knjigu, kao pravnika. Prekretnicu je napravio stomatolog i tada jedini navijač OFK Beograda u mom Kninu, Nebojša Pupovac koji me je iz FK Dinare preporučio na Karaburmi.LJubav za knjigom davne 1964 godine zamenio sam omladinskim stadionom i plavo-belom bojom,a trener Milovan Ćirić mi pomogao da lako i brzo prebrodim kao momčić iz provincije krizu autoriteta. Ne zaboravite,tada su na jugoslovenskoj fudbalskoj sceni bili Skoblar, Samardžić, Gugleta, Krivokuća ,a svoje mesto tražili Stepanović, Lukić, Zec ,Turudija ,Mešanović ,Mitrović , Vukašinović ,Jokić ...-setno se priseća davnih vremena Ilija Petković.

I dok nostalgija visi u vazduhu,u sobu punu uspomena unosi kafu domaćica i kako Pele reče ''glava kuće''supruga Biljana.Interesantan životni spoj dame,akademskog slikara i čoveka nemirnog duha stasalog podno Dinare.Uz širok osmeh i vidan šarm,Biljana se priključuje razgovoru.

-Koliko god je Ilija bio neuhvatljiv na terenu,toliko je bio brz i za nas ondašnje devojčurke-iskrena je domaćica.

A šta vas je privuklo Petku?

DINARA UVEK U SRCUSkoro je Ilija Petković obišao svoj rodni kraj,a povod je bio vek postojanja kluba u kom je prvi put potrčao za loptom.
-U Dinari sam sa malobrojnim drugovima iz generacije proslavio sto godina postojanja.Tufegdžića, Stanića, Bjegovića više nema. Razlili smo se po svetu.Izčezli su iz vidokruga, ali ne i iz srca.Uvek su tu negde u krajičku mene i živeće dok i ja živim -setno je vraćanje u detinjstvo Petkovića.

-Fudbal svakako ne, već njegov šarm, neobuzdan duh. Bio je pravi izazov za mnoge devojke.Širok osmeh i oči pune neke gorštačke lepote koju je doneo iz Knina predstavljale su veliki izazov za mene kao umetnika opredeljenog prirodi,lepom.

Miris kafe ispunjava topli kutak porodice Petković,a domaćica nastavlja.

-Konačno je potpisao kapitulaciju 1973. godine. U punoj zrelosti, jer sa 28 godina ne može da kaže da je ''prevaren''. Harmonija traje preko četiri decenije -šaljivim tonom pojašnjava gospođa Biljana.

Iz ostvarene ljubavi izrodio se i sin Dušan a da bi sreća bila potpuna a očevo srce ispunjeno, podario im je i unuka Jakova.Da li će tradicija koja je počela Petkom,pa sinom Dušanom biti nastavljena?

-Dušana smo dobili 1974 i sam je birao svoj put. I on je počeo fudbalsku karijeru na Karaburmi,odigrao 12 utakmica za reprezentaciju SCG,igrao u Volfsburgu,Japanu,Spartaku iz Moskve.Sa sadašnjeg aspekta,o njega sam se ogrešio.Pred SP se povredio Mirko Vučinić i ja sam u reprezentaciju pozvao sina koji nije bio ništa slabiji od ostalih. Međutim,odjednom su se hvalospevi pretvoriliu poziv na linč.Proradio je zavičajni prkos koji me je više puta koštao u životu i Dušana sam ostavio u Beogradu. Morao sam da se ne obazirem i ostanem dosledan, ili podnesem ostavku na mesto selektora.Sve to je ostavilo dubok trag i na ekipu i mene tako da smo u Nemačkoj prošli kao bosi po trnju. Zakleo sam se sebi da takvu grešku nikada više neću ponoviti.Bogu hvala Dušanov sin,a moj ponos Jakov ima 12 godina i trenira fudbal. Naravno po dedinim i očevim stopama, na Karaburmi.Ako bih se ponovo našao u sličnoj situaciji ostao bih čvrst u odluci. Zar je greh biti rod trenera ili selektora? Na zapadu je nepotizam pozitivna stvar,ali smo mi bili i ostali Balkanci -priseća se Petković.

Blistavu fudbalsku karijeru niste unovčili kao neki drugi igrači, koji nisu imali vaš kvalitet?

OSVOJIO ŠVAJCARSKU KINU I JAPAN Petković je slavu i znanje iz Jugoslavije uspešno prenosio i po svetu kao učitelj.Led je probio u Švajcarskoj u Servetu iz Ženeve 1993-94 kada je ''razbio''dominaciju Gradshopersa i osvoio titulu prvaka.U zemlju izlazećeg sunca, Japan otišao je 1998. godine i ostavio širom otvorena vrata kolegama sa prostora Balkana.U Grčkom Arisu je boravio 2000. godine. Samo dve godine kasnije ''duboko je zaorao''i u Kini u Šenhua i Sečuanu,a azijsko podneblje je otvorio u Inčonjangu u Južnoj Koreji 2009.Godinu dana kasnije predvodio je Katarski Al Ahli.Prošle godine se ponovo obreo u Koreji da pomogne opstanku Gjongnamu.

-Imao sam prilike, ali sam 1973 prvi put skupo platio svoju bandoglavost.Dobio sam poziv iz madridskog Reala i odličan ugovor.Prvo sam zakasnio na lekarske preglede,a potom nisam dobio dozvolu Saveza za odlazak.Otišao sam u francuski Troa iz koga za tri godine boravka nosim šampionsku titulu i mnoge lepe uspomene, ali sam bio jak igrač za njih.

Da li je bilo poziva za promenu dresa u Jugoslaviji?

-Bilo je to drugo časnije, džentlmensko vreme.Igrači rivala nisu vrbovani.Iz kninske Drine su me tražili Miljan Miljanić u Zvezdu,general Zečević u Partizan, Hajduk.Došao sam među ''romantičare'' i nikada se nisam pokajao.Za OFK sam odigrao 16 sezona u intervalu 1964-1973 i 1976-1983 godina.Nastupio sam na 417 utakmica, postigao 68 golova,obezbedio mesto u reprezentaciji Jugoslavie za koju sam odigrao 43 utakmice i postigao 6 golova.Igrao sam sa našim najboljim strelcem Slobodanom Santračem.Moja generacija je donela poslednji pehar Kup takmičenja 1965-66 godine.Bili smo jedna velika porodica koja jeste imala manje novca,ali nam ništa nije nedostajalo.Uostalom,kao ni mom drugu iz Drine Radomiru Vučkoviću koji je stao na gol Hajduka.

U bogatoj igračkoj biografiji imate i nastup na Evropskom i Svetskom prvenstvu?

-Preteča Evropskom prvenstvu je Kup nacija na kom sam nastupio 1968. godine u Italiji.Izgubili smo u ponovljenoj utakmici protiv domaćina u finalu.Tada smo ponovili najveći uspeh i u Jugoslaviju doneli srebro. Igrao sam i na Svetskom prvenstvu 1974. u Nemačkoj, dao gol Zairu i kako se pokazalo, završio sa igranjem za reprezentaciju.Kopačke sam okačio o klin dve godine kasnije,u 31. godini.

Karaburma je bila početna stanica i na putu sportskog radnika?

-Moglo bi se reći, jer sam u OFK Beogradu od 1990-93 bio direktor i trener,ali sam se i pre toga okušao na klupi.Bio sam 1987. godine trener u stručnom štabu omladinske reprezentacije Jugoslavije,pred raspad stare,velike države kada smo postali prvaci sveta u Čileu.

Debi u seniorskoj reprezentaciji došao je kasnije?

-Deset godina kasnije sam bio uz selektora,svog klupskog druga i našeg najboljeg strelca i vlasnika srebrene kopačke Evrope, Slobodana Santrača za kvalifikacije na Svetsko prvenstvo u Francuskoj.Ciklus nisam završio jer sam otišao u Japan

Mesto prvog čoveka reprezentacije prvi put dobijate 2000. godine?

-Bile su to kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2002 godine.U sklopu kvalifikacija smo osvojili prvo mesto na SAHA Kupu u Indiji,a onda mi je stigla više nego primamljiva ponuda iz Kine.Otišao sam u dogovoru sa FSSCG.

Iz Kine ste se vratili 2003 i ponovo uzeli kormilo u svoje ruke?

-Ciklus za kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2004. je već trajao.I pored dobrih rezultata nismo se kvalifikovali jer je bodovni zaostatak bio veliki,ali su me dobre partije preporučile za naredni ciklus kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u Nemačkoj 2006.

Kroz taj period ste se prošetali uz impozantan skor od deset utakmica bez poraza sa samo jednim primljenim golom?

-Rezultati jesu bili takvi,ali bih jedino to vreme ako bih mogao izbrisao iz svog pamćenja jer sam sam sebe pogazio -sa ogorčenjem konstatuje Ilija Petković.

Četiri godine kasnije reprezentacija sa Antićem neslavno završava Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi već u prvom krugu?

-Zašto neslavno?Naša očekivanja su bila veća,ali je i na to uticao niz nezdravih odnosa.Ponavljam,sami smo sebi najveći protivnici. Iz sličnih razloga nismo ni ovoga leta u Brazilu.

Evropsko nismo videli od 2000. godine kada smo u Belgiji i Holandiji stigli do četvrtfinala?

-Pred nama su kvalifikacije za Francusku 2016.Dosta smo škola skupo platili Očekujem da smo konačno izvukli pouke.U reprezentaciji vlada zdrava atmosFera.Konačno,dug prema naciji je veliki.

Ove godine ste se po drugi put,posle 8 godina pauze, priključili radu u kući fudbala.Imenovani ste za savetnika predsednika FSS Tomislava Karadžića i direktora nacionalne selekcije uz v.d. selektora LJubinka Drulovića.

-Srbija ima kvalitet za učešće na svim velikim takmičenjima ali se mnogo toga izgubilo i degradiralo u burnim i teškim vremenima za nama.Krajnje je vreme da se nesuglasice zaborave u interesu Srbije.

Spekulisalo se i sa vašim povratkom na mestu selektora?

-Nemojte da podrivate odnose u reprezentaciji koji su na dobrom putu da postanu dobri.Svi znaju da moju državu volim i nemam alternative.Za nju sam uvek tu,a ako se proceni da mogu da pomognem neću bežati od odgovornosti.Uostalom moj stav se odavno zna - zaključio je Petković.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)

mile

01.05.2014. 20:39

Ova priča o Petkoviću, završava se njegovim rečima da Srbija ima kvalitet za učešće na svim velikim takmičenjima. Dobro jutro. Pa cela Srbija to već duže vremena ZNA. Samo Tole i VI koji ste mu podilazili, niste hteli da vidite, da imamo zlatne igrače ali da nemamo selektora. Mihajlović gubi od Makedonije pa iako smo bolji od Hrvatske, ostadosmo kod kuće. Svi ste se dodvoravali Toletu ne bi li vam udelio neko mesto u Savezu. Repku ste VI degradirali iz ličnih interesa. Šteta za ovu generaciju.

zakara

02.05.2014. 15:51

Meni su stariji pricali da je u vreme Petka, Santraca i te generacije koja je osvojila Kup, na Omladinskom stadionu skoro na svakoj utakmici bio pun stadion, a za derbi utakmice se trazila karta vise. A u protekle 2 decenije, jedini put kada je stadion bio pun bilo je na koncertu Riblje Corbe, a najvise ljudi na tekmi mislim da je bilo protiv Atletico Madrida ( Tores, Ibagaza, Kezman i ekipa) i protiv Galate ( Arda Turan, Kjuvel.. pod vodjstvom Rajkarda).