Izlaganje Zvezdana Terzića na temu ”Kladionice i komercijalni prihodi za razvoj profesionalnog klupskog fudbala”

U organizaciji „Danas konferens centra“ u hotelu Hajat održanakonferencija na temu „Industrija igara na srećui poreski sistem Srbije“.

Predsednik Zajednice klubova Super lige Srbije, dr Zvezdan Terzić, učestvovaoje u ovoj diskusiji svojim izlaganjemna temu koja je trenutno u fokusu i koja je od velike važnostiza profesionalni fudbal u Srbiji.

Pored gospodina Zvezdana Terzića, učešće u izlaganju uzeli su i Zoran Laković, generalni sekretar Fudbalskog saveza Srbije, Dejan Stojanović, pomoćnik direktora Poreske uprave, sektor za menjačke i devizne poslove i igre na sreću Ministarstva finansija Vlade Srbije i Tomas Smolvud, generalni direktor Planet 365 Austrija.

U centru pažnje bila su sledeća pitanja:

Da li je postojeći poreski sistem Srbije adekvatan okvir za poslovanje industrije igara na sreću?

Kako se distribuira novac prikupljen od igara na sreću i da li taj sistem treba menjati?

Da li onaj deo industrije igara na sreću koji generiše prihode od klađenja treba da bude izvor prihoda za sport i koji modeli u praksi razvijenih država mogu biti primenjeni i u Srbiji?

Koliko Srbija godišnje gubi poreskih prihoda zbog kladionica koje rade na crno i koja je uloga inspekcije u suzbijanju crnog tržišta igara na sreću?Ima li Srbija adekvatan sistem kontrole onlajn igara na sreću i kako razvijene države Evrope kontrolišu poresku naplatu prihoda od onlajn klađenja?

Prenosimo vam u celosti izlaganje predsednika Zajednice dr Zvezdana Terzića:

Tema: Kladionice i komercijalni prihodi za razvoj profesionalnog klupskog fudbala

Izlagač: Zvezdan Terzić, predsednik Zajednice klubova Super lige.

Poštovana gospodo, uvaženi sagovornici,

Dozvolite mi da vas u ime profesionalnih fudbalskih klubova Super lige Srbije sve skupa pozdravim i izrazim nadu da će i ova diskusija doprineti boljitku i razvoju fudbala u Srbiji.

Imajući u vidu dobit koju svojim poslovanjem ostvaruju kladionice u Republici Srbiji, njihov broj, te i naknade koje organizatori igara na sreću plaćaju budžetu Republike Srbije u skladu sa zakonom, nije pogrešno reći da bi sportske organizacije mogle ostvariti značajan prihod od organizacije igara na sreću.

Naime, u skladu sa odredbama Zakona o igrama na sreću ("Sl. glasnik RS", br. 88/2011 i 93/2012 - dr. zakon) igre na sreću u oblasti sporta mogu biti organizovane- ili kao „osnovna klasična igara na sreću – sportska prognoza", ili kao „posebna igara na sreću – klađenje".

U svakom slučaju, u skladu sa odredbama istog zakona predviđeno je da 40% prihoda koji budžet Republike Srbije ostvari od organizacije svih igara na sreću, pa time i od sportske prognoze (kao osnovne i klasične igre na sreću) i klađenja (kao posebne igre na sreću), predstavlja namenski (destinirani) prihod budžeta Republike Srbije.

Navedeni namenski prihod budžeta koristi se u skladu sa zakonom za: finansiranje Crvenog krsta Srbije, organizacija osoba sa invaliditetom i drugih udruženja čiji je cilj unapređenje socijalno-ekonomskog i društvenog položaja osoba sa invaliditetom i drugih lica u stanju socijalne potrebe, ustanova socijalne zaštite, sporta i omladine, lokalne samouprave i lečenja retkih bolesti.

Međutim, postavlja se pitanje, da li je navedeni zakon dovoljan osnov po kojem bi konkretne sportske organizacije ostvarile odgovarajući prihod? Konkretnije, u vezi sa predmetnom temom potrebno je dati odgovor na sledeća dva pitanja:

1. Kako se distribuira novac prikupljen od igara na sreću i da li taj sistem treba menjati?

2. Da li onaj deo industrije igara na sreću koji generiše prihode od klađenja treba da bude izvor prihoda za sport u Srbiji?

Ne postoji direktna zakonska veza između prihoda koji se ostvaruju od organizacije svake pojedine vrste igre na sreću i svakog pojedinog cilja. Konkretno, ne postoji direktna veza prihoda koji budžet ostvari od organizacije sportske prognoze i unapređenja sporta kao resorne grane već se u važećem zakonu ravnopravno tretiraju sva razna humanitarna, invalidska i druga udruženja kojima je neophodno pomagati. Političko je pitanje da li je to nužno raditi iz ovog izvora i na ovakav način tj. na uštrub sporta koji je taj prihod i generisao, a ne na uštrub nekog drugog prihoda npr. prihoda ostvarenog od prodaje goriva, cigareta, alkohola ili slično.

Dakle, osim što je precizirao koliki iznos od prihoda koji budžet Republike Srbije ostvari od organizacije igara na sreću predstavlja namenski prihod (tj. preciziranja da 40% ostvarenih prihoda od organizacije igara na sreću predstavlja namenski prihod) zakon nije dao dovoljno jasan i transparentan način ulaganja konkretnog prihoda u ostvarivanje konkretnih ciljeva.

Konkretno, zakon u članu 18. precizira da se po 19% namenskog prihoda koristi za finansiranje sporta i omladine pri čemu je propisivanje načina i kriterijuma za raspodelu navedenih sredstava prepustio nadležnom Ministarstvu omladine i sporta.

Istovremeno, pravilnik koji je Ministarstvo omladine i sporta donelo u skladu sa prethodno navedenim pravilom na nedovoljno jasan način, i u svega nekoliko članova predviđa raspodelu sredstava i to po osnovu kriterijuma koji su propisani Zakonom o sportu.

Dakle reč je o jednom nepreciznom i konfuznom rešenju koje je potrebno promeniti. Konkretan predlog udruženja fudbalskih klubova Super lige Srbije je da se do pravednog rešenja dođe na sledeći način:

1. preciziranjem da prihodi ostvareni sportskom prognozom ili klađenjem u celosti moraju biti korišćeni za razvoj sporta i to pre svega onih sportova u vezi sa kojima se pretežno i organizuje sportska prognoza ili klađenje (ovu promenu je nužno izvršiti samim zakonom) i

2. preciziranjem da se određeni deo prihoda koji se koristi za razvoj sporta mora preneti na Zajednicu klubova Super lige, koja je udruženje profesionalnih fudbalskih klubova čije su utakmice bile predmet klađenja. (ovu promenu je preporučljivo izvršiti samim zakonom ili samim pravilnikom Ministarstva omladine i sporta ako se to pokaže kao jednostavnije i lakše prihvatljivo rešenje).

Imajući u vidu da su svi profesionalni klubovi u Srbiji u izuzetno teškoj finansijskoj situaciji, preciznije rečeno većina klubova je pred bankrotom, smatramo da bi ovako predložena raspodela ostvarenog prihoda bila korektna, fer i pravedna, iz prostog razloga jer su upravo utakmice fudbalskih klubova i predmet klađenja od kojih se ostvaruje priliv sredstava u budžet Republike Srbije.