I PRE nego što je počela da se emituje, "Ravna gora" je izazvala pometnju. U vrtlogu komentara, od onih da je serija Radoša Bajića dirljiva priča koja najzad donosi istinu o Drugom svetskom ratu i zaslugama četničkog pokreta, pa do onih da u duhu neokomunizma zapravo veliča herojstvo partizana, čini se da je u senci ostala tvrdnja samog autora - da je svako zauzimanje strane isključeno.

Producent, glumac i Radošev sin, Nedeljko Bajić kaže da svi zajedno o seriji možemo da polemišemo tek posle 12. januara, kada se (na RTS 1, nedeljom) prikaže svih 10 epizoda. Ono što i pre toga može da kaže jeste da je rad na "Ravnoj gori" bio izuzetno težak i da oni kao porodica na leđima nisu izneli ovu priču, projekat nikada ne bi bio okončan.

- Ovakav produkcioni zahvat se ne događa često ni u vreme blagostanja i realnih budžeta, a kamoli kada je proizvodnja ozbiljnih igranih struktura poslednja na lestvici prioriteta u našoj zemlji. Za mene, moju porodicu, našu firmu i najbliže saradnike, ovo je bio posao koji ne može i ne sme više da se ponovi u ovim okolnostima, jer bi posledice bile ozbiljne - kaže Nedeljko, dodajući da su uz sve prepreke uspeli da naprave veliku, važnu i kvalitetnu stvar.

Bajić ne krije da pozitivne komentare voli da pročita, jer svakome treba podrška, pogotovo kada je izgovore, kako kaže, umni ljudi poput Dušana Kovačevića i Matije Bećkovića.

ŽENA ME TRPI I NA POSLU * DA li je Radoš blaži kao otac ili kao saradnik? Kako sarađujete sa suprugom Ivonom, koja je takođe zaposlena u vašoj produkcijskoj kući "Kontrast studio"? - Dugo već Radoš i ja sarađujemo, a još duže smo otac i sin. Sve to funkcioniše kako treba. Ivona je fenomenalan saradnik. Meni je zadovoljstvo što radimo zajedno, jedino ne znam kako je njoj, budući da mora da me trpi i na poslu i kod kuće.

- Poštujem ja i jasno definisanu negativnu kritiku, kao i nečije pravo da mu se nešto ne svidi. Mnogo je, međutim, interesantnija priča o onima koji se bave negativnim kritikama na ideološkoj osnovi, malicioznim kritikama mrzitelja i skribomana, instruiranim kritikama određenih ostrašćenih grupa, lošim kritikama nekih zavidnih profesionalaca iz naše struke i svih onih koji misle da to jesu. Zatim i pisanja onih koji žele da se dodatno afirmišu i identifikuju tako što će slatko da pljunu na nešto što je urađeno uz ogroman napor i trud. Srećom, mnogo je više onih koji hvale i podržavaju seriju "Ravna gora" - kaže Nedeljko.

* Podseća li to na prozivke na račun "Selo gori, a baba se češlja...", kada su najglasniji bili oni koji seriju nisu ni gledali?

- Upravo je tako. Ima onih koji su veoma glasni, a da su od svega odgledali samo trejler i eventualno najavnu špicu prve epizode. Ima onih koji su spremni da komentarišu nešto, a da nisu videli ništa, vređaju na osnovu nekog svog apriori stava i ličnog animoziteta prema nekome ko taj posao radi. To je već stara, tužna priča. Rekao bih, srpska.

* Zbog čega to Bajiće ne puštaju na miru?

- Mislite Bajiće i Jočiće? Pa previše smo složni, previše se cenimo i volimo međusobno, previše se podržavamo, previše radimo. Nedovoljno se foliramo, nedovoljno se ulagujemo. Previše smo svoji, a kao takvi se izdvajamo i samim tim predstavljamo trn u oku. Uspeh je najveći poraz za onoga ko ga nije postigao, makar je kod nas to najčešće slučaj - ovde se jedino prašta uspeh Novaka Đokovića, ali videćemo dokle će i to da potraje.

* Hoćemo li do kraja serije uspeti da se uverimo u Radoševu tvrdnju da "Ravna gora" nije navijačka priča i da će i četnička i partizanska strana biti podjednako zadovoljne?

- Radoš nije uzeo na sebe da se dramaturški bavi ovom temom, da bi impresionirao bilo koga. Sasvim je logično da će i jedni i drugi naći povod da zbog nečega budu nezadovoljni i kritični, ili možda baš zadovoljni i ponosni. To zavisi od količine strasti kojom brane svoje stavove. Ovo je priča o ljudima, o običnom narodu koga je zadesio rat, o stradanju i o snazi ideologije zbog koje više ni porodica nije bila važna, ni to ko je kome brat, ni vera u Gospoda. Ništa sem mržnje koja je uništila naš narod.

* Osim producentske uloge, angažovani ste i kao glumac. Ispričajte nam nešto o vašem junaku.

- Kapetan Dejanović je istorijska ličnost. On je bio uz pukovnika Mihailovića, po principu "u vatru, u vodu", sve vreme, borac takozvanog brzog odreda. Ne znam previše o njemu, ali ga igram kao pravog srpskog oficira, časnog i oštrog, koji izvršava naređenja pretpostavljenih.

* Šta posle uloge Radoslava u seriji "Selo gori, a baba se češlja" za vas više nije bilo isto?

- Taj lik je moja prva uloga, moj fakultet dramskih umetnosti ili neka druga škola glume. Mada sam u jednom periodu života želeo da budem glumac, meni je lik Radoslava doneo nešto sasvim novo, uglavnom lepo i interesantno, ali i nepoznato, ponekad i naporno. Doneo mi je prepoznatljivost.

* Iako ste završili studije ekonomije, a ne glume, osećate li da sada posle stečenog iskustva, možete da kažete da ste glumac?

- Znate one ljude koji rade razne poslove a pritom sjajno pevaju, tako da odmah mogu da postanu pevači. Ili one koji divno slikaju, a nisu slikari. E pa, ja mogu da upadnem u tu kategoriju. Možda nisam tako sjajan i divan, ali sam sigurno naučio mnogo o glumi.