OD prve klape koja je pre godinu i mesec pala na Mokroj gori, ekipa serije "Ravna gora" prešla je hiljade kilometara, zaustavila se na više desetina lokacija, a poslednjih dana radila, gotovo bez prestanka, na 40 stepeni.

Konačno mogu da odahnu, jer je snimanje prvog dela projekta koji je najavljen kao najambiciozniji u istoriji srpske televizije, završeno.

- Osećam se kao da izlazim iz rata - otkriva nam scenarista i reditelj Radoš Bajić dočekujući nas na Kosmaju gde se ekipa "ulogorila" pred sam kraj.

- Iza nas je godina prepuna uzbuđenja, tenzije, velike borbe, rada i do iscrpljivanja. Teško je bilo. Radili smo u uslovima velike oskudice i ponižavajuće skromnog budžeta, ali uspeli smo da snimimo 10 epizoda na vrhunskom nivou. Zahvalan sam bogu što su svi zdravi i miran čekam 10. novembar kad počinje emitovanje.

Sunce prži, ali članovi ekipe, zanesenjaci, kako ih Bajić naziva, ne mare. Kosmaj "glumi" Struganik, gde je u rodnoj kući Živojina Mišića, "pala" odluka da se ide na Ravnu goru. Tu je, sa grupom svojih oficira i podoficira, 10. maja 1941. stigao Draža Mihailović. A dočekao ga je Aleksandar Mišić, sin slavnog srpskog vojvode sa kojim je Draža drugovao u prethodnom ratu.

- Draža je bio obrazovan, ozbiljan, profesionalni vojnik koji je voleo svoju otadžbinu i branio je na mnogim frontovima, od Solunskog fronta, do Drugog svetskog rata - priča Nebojša Glogovac o svom junaku.

- Bio je čovek koji je gajio ideju jugoslovenstva. Čovek koji se vojnicima obraćao sa "vi". Gospodin vojnik, a ne ostrašćena životinja koja ide okolo i šalje ljude u klanje.


Glogovac veruje u veliku gledanost serije i zbog intrigantne teme o kojoj se, kaže, nije pričalo zbog komunističke propagande.

- Trebalo je poraženu stranu što više ocrniti, ali postoje činjenice koje govore o časti Dražinih vojnika, o tome kako su se prvi borili protiv fašista, a kasnije sarađivali sa partizanima i mnogo puta im držali odstupnicu u borbama.

Da će se serija dopasti i njegovim vršnjacima, veruje Miloš Biković, uprkos istraživanjima koja pokazuju da mlade ne zanima ono što je bilo juče.

- Način na koji Bajić posmatra istoriju srpskog naroda me je dirnuo. A kad radite sa ljubavlju, uspevate da istoriju približite mlađima kojima je udžbenička prezentacija uglavnom dosadna. Mladi tako postaju svesni odakle su, ko su im preci, korak su bliže korenima, a ljude koji imaju korene nije lako kupiti - uveren je mladi glumac koji igra poručnika Garića, poput mnogih, dezorijentisanog u ratu.

Među 250 glumaca koji igraju u seriji je i Jelena Žigon koja će se ulogom Lujze Mišić, žene Živojina Mišića, vratiti na male ekrane posle dugogodišnje pauze.

- Iako Nemica, Lujza je divna Srpkinja.

Pratila je Mišića u Prvom svetskom ratu, a kada je on umro 1921. godine, sa sinovima je dočekala i Drugi svetski rat. Umrla je 1956. u bedi, kao i mnoge velike žene, poput Milunke Savić - kaže Jelena.

Od početka snimanja, seriju su pratila i pitanja poput onog: na čijoj strani će "Ravna gora" biti? "Draža" tvrdi - ni na čijoj.

- Serija se trudi da bude objektivna - kaže Glogovac.

- Omogućava gledaocu da shvati okolnosti jednih, koji su se opredelili za novu ideju komunizma iz Rusije, i drugih, koji su navikli na tradiciju. Tragedija cele priče je što su Srbi krenuli u bratoubilački rat zbog dve ideje. Tako nešto se valjda neće nikad ponoviti. A da li ćemo pomiriti četnike i partizane, ne znam. Krupna je to reč za period od 70 godina koliko traje raskol. Ali, u svakom slučaju, možemo doprineti razumevanju obeju strana.

I Bajić je uveren da će kad emitovanje počne, sve optužbe pasti u vodu.

- Ne plašim se ničega. Mislim da će se utrkivati svi da mi okače medalje, čak i Subnor koji me najviše napadao. Već su utihnuli i osetili kakvu priču pravimo.