Bojana Nikolić: Volim mistične i snažne pesme

M. Mirković

subota, 05. 05. 2012. u 20:38

Бојана Николић: Волим мистичне и снажне песме
Pevačica u pitanjima, tipa „ili-ili“, ova šarmantna devojka za naš list otkriva voli li nekad da se „zaigra“ u kafani, da je za fado, ali i sevdalinke veže strast, zašto između trube ili frule, bira - gajde
BOJANA Nikolić, moderna, gradska devojka, premda posvećena i naučnom etnomuzikološkom radu, odavno zna da je ono što istinski voli i želi - pevanje. Zato, osim što sama nastupa u bendu pod svojim imenom, i u nekoliko drugih sastava, Bojana vodi školu tradicionalnog pevanja, koju su njeni učenici za kratko vreme izneli na dobar glas.

U pitanjima, tipa „ili-ili“, ova šarmantna devojka za naš list otkriva voli li nekad da se „zaigra“ u kafani, da je za fado, ali i sevdalinke veže strast, zašto između trube ili frule, bira - gajde...

* Pesme gradske ili seoske tradicije?

- Volim i pevam obe vrste, ali je seoska pesma za mene veći izazov i nosi neverovatnu mistiku i snagu. Najviše me pokreću najstarije seoske pesme, poput onih „na glas“, „iz vika“, ganga, ojkača, rozgalica, groktalica, potresalica...

* Rok ili pop?

- U slobodno vreme najčešće slušam fado ili bosa novu.

* Mariza ili Tereza?

- Slušala sam obe pevačice uživo u Beogradu. Na mene je veći utisak ostavila Mariza jer kroz pesmu daje više strasti i emocije, što je suština nastupa - iskrena predaja publici.

* Fado ili sevdalinke?

- Sevdalinke su lepe koliko i fado, nose podjednako strasti i ljubavnih poruka. Na repertoaru imam nekoliko sevdalinki i nadam se da će jednog dana biti popularne u svetu koliko i pesme iz Portugala.

* Truba ili frula?

- Truba jeste popularna, ali to nije srpski tradicionalni instrument. Meni su omiljene i najuzbudljivije gajde. Nekada su bile rasprostranjene na teritoriji čitave Srbije i svirane u gotovo svakoj prilici. To je izuzetno težak instrument za savladavanje i žao mi je što danas retko ko ume da ih svira.

* Kafane ili diskoteke?

- Mnogo volim da igram, te uvek prvo biram mesto gde je to „dozvoljeno“. Najvažnije je da sam sa dobrim i veselim društvom, onda je svuda lepo i zabavno.

* Teorijski, naučni rad ili pevanje?

- Teorijski i praktični deo su u mom radu isprepleteni i podjednako važni. Na terenu sakupljam pesme koje prenosim đacima ili izvodim na koncertima. Pristup svakako daje dubinu u saznanju i pristupanju tradiciji, dok je praktični rad važan za njeno očuvanje i prenošenje na mlađe generacije.

* Državni ili privatni posao?

- S obzirom na to da sam mlada preduzetnica i da sam sa 26 godina pokrenula Agenciju „Balkan Culture Heritage“ (Balkansko kulturno nasleđe), kroz koju organizujem svoje koncerte i vodim Školu tradicionalnog pevanja, savetovala bih mladim ljudima da budu hrabri i pokrenu sami nešto svoje. Za to je potrebna ideja, hrabrost, dobra volja, mnogo rada i malo para. Ako ste dobri u svom poslu, sve će vam se vratiti višestruko.

* Debisi ili Mocart?

- Uz sve poštovanje prema Mocartu i njegovom delu, ipak biram Debisija i impresionizam jer je potpuno bajkovit, lepršav i nestvaran.

* Rakija ili liker?

- Iako bi uz moj terenski rad i bavljenje seoskom kulturom više odgovarala rakija, ipak biram liker koji je mnogo blaži i meni lepši.

LIČNA KARTA

* Diplomirala na FMU, Odsek za etnomuzikologiju.

* Članica međunarodne grupe „Taram“ (uz po jednog odabranog muzičara iz Egipta, Belgije, Španije, Mađarske, Poljske).

* Pevala u grupama „Balkanika“, „Hazari“, „Biber“...

* Angažovana na digitalizaciji fono-arhiva profesora etnomuzikologije Dragoslava Devića.

* Članica Srpskog etnomuzikološkog društva.

* Osnivač agencije „Balkansko kulturno nasleđe“ i Škole tradicionalnog pevanja, u okviru koje postoji i izdavačka delatnost.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije