VODITELjKA Jutarnjeg programa RTS Dušica Spasić (30) svakog vikenda, već pet godina, svojim osmehom i vedrim duhom budi Srbiju, odnosno onaj većinski deo kojem dan počinje uz javni medijski servis. Kao student španskog jezika, slučajno je pre osam godina došla na audiciju za voditelje, svidela se urednicima i postala deo mašinerije koju, kako kaže, ne bi volela nikada da napusti. Ljubav prema poslu odvukla je, posle tri godine studiranja, od Filološkog fakulteta, na žurnalistiku.

* Mnogi voditelji sanjaju da budu deo RTS. Da li je i za vas RTS „broj jedan“, i da li ste ikada, bar na trenutak, poželeli da ga napustite?

- Naravno da je „broj jedan“. To mi je prvi posao, uz koji sam odrastala, završavala školu, učila o poslu. Ako pitate bilo koga od mojih kolega, shvatićete da je taj odnos prema našoj televiziji poseban, specifičan i drugačiji. A „broj jedan“ je i po gledanosti - što govori mnogo toga.

* Jutarnji program RTS i dalje je najgledaniji. U čemu je njegova prednost u odnosu na druge televizije? Ili je, možda, reč samo o navici gledalaca?

VESTI - PRVA LjUBAV
DUŠICA je leto provela uglavnom radno, pa su gledaoci RTS mogli da je vide i radnim danima u Jutarnjem programu, umesto Nataše Miljković i Maje Nikolić. Ove subote ponovo je u vikend izdanju Jutarnjeg programa i vraća se svojim starim obavezama. Iako je prve korake napravila kao prezenter vesti, već duže vreme je ne gledamo na tom radnom mestu. Ali, kako kaže Dušica, to ne znači da se neće vratiti svojoj prvoj ljubavi.

- RTS je, kao nekada jedina televizija, prvi počeo sa emitovanjem jutarnjih emisija, a kasnije nastankom novih stanica model je preuzet. Original je uvek najbolji, ali svakako nije navika. Pratimo sve aktuelnosti u čitavoj Srbiji, nismo koncentrisani samo na glavni grad, negujemo ljudske priče i trudimo se da pružimo korisne informacije. Volimo naše gledaoce, a oni to osećaju, i baš zato nama posvećuju najviše pažnje.

* Poznati ste po vedrom duhu. Da li ste razmišljali o zabavnoj emisiji, ili je informativa vaš krajnji izbor?

- Vedar duh ne označava tip emisije koji ćete da radite. Kad biste samo znali kakvog su duha neki koji vam izgledaju mnogo ozbiljno... Već pet godina radim Jutarnji program i nije mi dosadio. Zadovoljna sam ljudima sa kojima sarađujem. Uostalom, to se vidi i u programu. RTS je mašinerija u kojoj svi moramo da funkcionišemo kao jedno. Iako gledaoci vide samo mene u programu, svi smo podjednako zaslužni za njegovo emitovanje.

* Šta gledate na našim televizijama, i šta mislite o televiziji u Srbiji danas?

- Gledam ono što mi pruža korisnu informaciju. Mnoge televizije su podlegle jeftinoj zabavi u trci za kvantitetom. Vremena se menjaju, na svu sreću dolaze nove, obrazovane generacije, a ljudi se sve više okreću drugim, kvalitetnijim stvarima.

* Malo pričate, gotovo nikako, o svom privatnom životu. Da li biste našim čitaocima ukratko opisali sebe?

- Što si stariji, to si kompleksniji i teži za opisivanje!

* Koliko imate vremena za odmor, porodicu i prijatelje?

- Za porodicu i prijatelje uvek imam vremena. A za odmor se potrudim, jer moramo naći vremena i za sebe.

* Studirali ste španski jezik. Šta vas je to odvuklo od njega i odvelo na RTS?

- Kriza. Mada, drago mi je što sam učila španski jezik, jer znanje bilo kog stranog jezika u poslu mnogo znači. Nisam ga dugo koristila, pa sam mnogo toga zaboravila, ali mi je ipak veći deo ostao u sećanju.

* Šta znači biti poznat u Srbiji? Kada vam je popularnost donela nešto dobro, a kada ste zažalili što ste javna ličnost?

- U Srbiji postoje razni oblici „poznatih“. Mnogima ne znaš ni ime ni svrhu. Ali kad vam prilaze ljudi svih uzrasta, hvale vaš rad, znaju vam i ime i prezime i identifikuju vas sa poslom koji radite, a ne sa nekim drugim stvarima, e tad znam da je dobro. Nije bilo situacija, na svu sreću, da sam zažalila. Nekada zna da bude neprijatno, ali i to je, uglavnom, zbog nekulture pojedinaca.