Boba Stefanović - Večiti dečak sa Čubure

POČEO je u “Zlatnim dečacima”. I ostao večiti dečak. Sa zlatnom karijerom. Dugom pola veka. Njegova pesma “Obriši suze, draga” kvasila je lica mnogih generacija. Maramice su i dalje u modi. A i suze su O.K.

O Bobi Stefanoviću je reč. Rok i pop-pevaču, bez roka trajanja. Rođen 1946. godine na Čuburi, sada živi na Zvezdari u Beogradu. Pod sjajem zvezda jedne, vrele noći razgovarali smo u njegovom stanu o 50 godina zlatne karijere.

A, počeo je da peva slučajno. Na moru, da bi se dopao jednoj devojčici. Dopalo se devojčici, ali i drugima. I vrlo brzo nametnuo se posebnim stilom i glasom. I baš u vreme kada je u Beograd stigla prva ploča Elvisa Prislija, Boba Stefanović je dobio prvi angažman u klubu “Euridika”. A onda su počeli da stižu pozivi sa radio-stanica. Sa grupom dobrih drugara osnovao je “Zlatne dečake”, prvu, kako se nekad zvalo, vokalno-instrumentalnu grupu (VIS) kod nas. Postali su popularni, ali ne i dugotrajni.

Sledile su potom godine uspona sa grupom “One i oni”. Kazuje da se tih davnih dana zabavljao sa Lidijom Kodrič, a dobar drug je bio i sa Daliborkom Stojišić, koja je bila mis Floride. A jedne nedelje pridružio im se i Minja Subota. Gotovo nehotice, deset godina pre čuvene “Abe” ova četvorka je drmala, naročito u bivšem Sovjetskom Savezu.

Pre “naše Abe”, Boba je harao celokupnim balkanskim regionom. Davnih godina na festivalu “Zlatni jelen” u Brašovu, u Rumuniji, uspeo je da pobedi i čuvenog Hulija Iglesijasa. Boba je bio prvi, a čuveni Španac tek peti. Pevao je i sa Klifom Ričardom, a otvarala su mu se i vrata pariske “Olimpije” i lanca “Šeraton” hotela.

Važio je za velikog srcelomca. Ali i danas se drži devize da “džentlmeni rade i ćute”. Posle brojnih ljubavnih “turbulencija”, skrasio se u trećem braku. Sreću mu čine i tri ćerke. I sada o boemskom životu “čoveka sa gitarom” svedoče samo priče i anegdote. Uz sokiće i po neku cigaretu.

Iskreno kaže da je bio slepo zaljubljen i da je patio, a ko nije, izgubio je mnogo. Priznaje da su ga žene ostavljale, ali su mu se i vraćale.

Gotovo 15 godina držao je školu pevanja i evergrina. Sada je prestao. Iz njegovih klupa izašla su danas poznata imena na našoj sceni, kao što su Vlado Georgiev, Ceca Slavković, Filip Žmaher... Od današnjih pevača, osim Georgieva, izdvaja i Željka Joksimovića i tvrdi da bi takvih trebalo da bude mnogo više.

Boba-nacionale, osim po nonšalanciji i stavu antizvezde od drugih kolega se izdvaja i po obrazovanju: završio je filmsku i TV organizaciju, apsolvirao slikarstvo, kojim se i dan-danas aktivno bavi. Na platnima su more, nebo, lepe žene, dakle sve ono o čemu i peva. Mada nije još u godinama da podvlači crtu ispod svoje životne i profesionalne karijere, nameće se pitanje zašto pevač koji prema ispitivanju bečkog Instituta za ljudske glasove, poseduje jedan od pet najraskošnijih glasova u svetu, i koji jednako dobro peva na nekoliko svetskih jezika, nije nastavio svetsku karijeru. Odgovara da je često pevao u inostranstvu i da je bilo nekih festivala na kojima je postigao zapažen uspeh, ali da je oduvek znao da ne bi mogao da živi bez svoje ulice, svoje familije i svojih drugara.

Slažući utiske o prohujalim i sadašnjim vremenima, naš sagovornik kaže da ne žali mnogo za njim:

- Mislim da su sva vremena lepa i ne želim da dajem prioritet svom vremenu. Jer svako vreme ima neku svoju lepotu, ali i svoje probleme. Reklo bi se, svako vreme ima svoje breme. Možda je moja mladost bila samo malo više romantična.