MLADI glumac Mihajlo Jovanović (27) privukao je pažnju publike ulogom prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića u telenoveli "Crveni mesec" (TV Pink), scenariste i reditelja Romana Majetića. Pamtimo ga i kao advokata Viktora Rupčića u seriji "Branio sam Mladu Bosnu", reditelja Srđana Koljevića, kao i slikara Save Šumanovića koga tumači u svojoj master predstavi na koju je vrlo ponosan. Ipak, uloga princa Aleksandra je njegova prva veća rola, za koju se, otkriva za "TV Novosti", pažljivo pripremao čitajući istorijske knjige, biografije i literaturu koja opisuje period posle pobede Srbije u balkanskim ratovima.

Za potrebe serije ovladao je i veštinom jahanja konja, a na komentar da i fizički veoma liči na Aleksandra, kroz osmeh nam kaže da ljudi ne znaju da je on, u stvari, bio njegov "pradeda". Da bi nam dočarao lik tako važne istorijske ličnosti, naš sagovornik kaže da se potrudio da pronađe ravnotežu između Aleksandrovih godina i njegove pozicije na čelu države.


PROČITAJTE JOŠ: Drejk je prevazišao sebe: Rolls-Royce slavnog repera ima detalj koji je skuplji i od samog automobila

- Velika je odgovornost u tim godinama (25) upravljati državom. Pored konsultacija sa istoričarem Nikolom Giljenom, gledao sam i arhivske snimke, a tu je naravno i scenario, kao i moja mašta. I kostim i scenografija dosta mi pomažu da "odem od sebe" i uđem u lik - kaže Jovanović koji je završio glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Dragana Petrovića Peleta. Mada radi i po 12 sati dnevno, otkriva nam da uživa na snimanju jer glumu je izabrao zato što je voli, pa tako stiže da nastupa i u predstavi "Elektra" u nacionalnom teatru, kao i u pozorištima "Boško Buha" i "Puž". Čim bude imao vremena za predah od snimanja, planira da poseti Brazil koji, pored glume, iz više razloga zauzima važno mesto u njegovom životu. Do tada, ne izlazi iz kože Njegovog veličanstva prestolonaslednika Aleksandra...

* Šta će se desiti kada princ otkrije da se i njegovom ađutantu Nikoli (Miloš Đurović) dopada Sofija Bauman (Ivana Dudić)?

- Smeniću ga! (smeh). Prestolonaslednik Aleksandar bio je plejboj onog vremena, kako kaže moja koleginica Ivana Dudić, ali ne smem previše da otkrivam. U svakom slučaju, gledaocima će biti zanimljivo da to saznaju prateći seriju. Između princa i Nikole, ipak, postoji odnos pun poverenja, koji Milošu i meni nije bilo teško da uspostavimo, budući da se znamo sa fakulteta.

* Nikola donosi Sofiji dva buketa, jedan od princa, drugi od njega. Koliko se od tada do danas promenio stil udvaranja?

- Iskreno mislim da je to sve isto, samo su se promenile neke okolnosti i načini na koji se to radi, ali ljubav je uvek ljubav. Danas se šalju poruke, a nekada su to bila pisma. Ako je nekome stalo do devojke, onda je pravi način da joj to pokaže i poklanjanjem cveća.

* Pamtite li neku zanimljivu anegdotu sa snimanja?

- Desilo mi se da sam polomio telefon kada smo snimali scenu u kojoj prestolonaslednik Aleksandar razgovara sa generalom Stepom Stepanovićem, koji neće da se odazove i dođe na njegov poziv. Tada sam se "iznervirao" i polomio telefon.

* Kako uspevate da za kratko vreme naučite tekst?

- Kada snimamo u Domu garde u Topčideru, imam po 25 strana dnevno. Međutim, Kubura mi je dao odličan savet kako da pamtim tekst. Zasada sve dobro funkcioniše, ali neka to ostane moja mala tajna.

* Čime biste se bavili da niste postali glumac?

- Verovatno bih završio kao fudbaler, jer sam kao klinac trenirao fudbal. Voleo sam da budem golman, da bih mogao da se bacam i padam, mada golman, kao i prestolonaslednik, ima veliku odgovornost. Omiljeni igrači bili su mi brazilski golman Dida, Klaudio Tafarel, italijanski golman Đanluiđi Bufon, Toldo, francuski golman Bartez...

* Ko su vaši glumački uzori?

- Omiljeni glumac mi je Mija Aleksić, kao i Bora Todorović, Bata Stojković, Nebojša Glogovac, Gagi Jovanović... Od stranih volim Breda Pita, ne zato što je "šmeker", već što je fenomenalan glumac, zatim, tu je i Leonardo Dikaprio, Alen Delon... Volim francuske i italijanske filmove, zapravo, francuski "crni talas" i italijanski neorealizam. Ponekad mi je krivo što nisam rođen četrdesetih godina prošlog veka, pa da igram u tim filmovima. Voleo bih bi da igram Teslu i Evgenija Onjegina, a da se u pozorištu oprobam u komediji, jer smeh leči, mada nije jednostavno zasmejati publiku.

PROČITAJTE JOŠ: Mađarska se povlači sa Evrovizije: Tvrde da razlog nije zbog veza ove manifestacije sa LGBT zajednicom

* Koliko vam znače društvene mreže?

- Koristim ih samo zbog muzike ili kada negde putujem, da podelim slike na "Instagramu". Nikada nisam imao profil na "Fejsbuku", jer mi društvene mreže odvlače vreme. Trudim se da ih koristim u granicama normale, jer ako se to "nagazi", posle traži dosta energije. Najbitnije je naći meru.

* Ko vam je najstroži kritičar?

- Sam sebi. Uglavnom primetim šta ne valja. Volim da gledam sebe, kako bih video kako izgleda ceo projekat koji sam radio. Zanima me krajnji ishod, jer sam timski igrač.

SALUTIRAJU MI NA ULICI

* KAKO ljudi reaguju kada vas prepoznaju na ulici?

- Zanimljivo mi je kada me zaustave i salutiraju mi ili se klanjaju, oslovljavaju me sa "vaše veličanstvo", pitaju me šta će biti s državom, savetuju me da ne idem u Marselj... Neminovno je da ljudi vezuju glumca za lik koji tumači na televiziji - kaže Mihajlo Jovanović.

ŠIMANOVCI SU MI SUĐENI

* PO čemu pamtite detinjstvo i odrastanje?

- Leta sam provodio kod babe i dede u Šimanovcima, tako da su mi Šimanovci suđeni, a sada tamo provodim čak mnogo više vremena nego pre (smeh). Imao sam sreće i da kao dete boravim kod druge babe na Jahorini. Sramota me što je nisam video od prošle godine - iskren je Mihajlo Jovanović.


DI-DžEJ U KLUBOVIMA

* IMATE li još neku strast, pored glume?

- Odnedavno sam počeo da puštam muziku u klubovima u Beogradu i Novom Sadu, najčešće, disko, afričku, karipsku, brazilsku... Inače, slušam sve, od klasike do tehna i elektronske muzike. Moja koleginica Anđela Jovanović i ja planiramo da zajedno puštamo muziku, pravimo žurke i zovemo strane di-džejeve kod nas - otkriva Mihajlo Jovanović.

PRVI KADAR SA LjUBOM TADIĆEM

* KADA ste prvi put poželeli da se bavite glumom?

- Imao sam čast da prvi kadar u životu snimim sa Ljubom Tadićem, u filmu "Stvar srca", mada tada nisam bio svestan ko je on, samo sam se setio da je glumio u "Maršu na Drini". Kada su me roditelji pitali ko još igra u filmu, rekao sam Vuk Kostić, Nada Macanković i "neki Ljuba Tadić", na šta su se oni zaprepastili "kako neki Ljuba Tadić"? Mada sam imao samo 12 godina, prvi put sam osetio čar glume, igrajući malog Aleksu, glavnog junaka, koga je tumačio Vuk. Osećaj koji sam tada doživeo na snimanju i danas me prati - seća se Mihajlo Jovanović.