Nakon veličanstvenog početka svoje velike regionalne turneje „The MagicTour“ u rodnom Splitu, u kome je ostavila bez daha prepunu Arenu, Severina Kojić 23. novembra stiže u Beograd, donoseći svetsku produkciju koncerta, ali pre svega emociju za koju tvrdi da je najvažnija.

Uoči još jednog senzacionalnog spektakla u Štark Areni, za naš list najpopularnija regionalna pevačica otkriva neke detalje iz svog života koji su doprineli njenom poslovnom uspehu, ali i sreći na privatnom planu.


* Kada se danas okrenete i sagledate svoj put, kakav je osećaj?


- Sve što sam prošla me je hranilo i izgrađivalo, pre svega u muzici, što je meni i najvažnije. U životu su mi se događale sjajne stvari, počev od glume, preko muzike i sve ono što u detinjstvu nisam htela, kao što je recimo bavljenje glumom, to me je na jedan način dočekalo i ispostavilo se kao dobro. Tako da, koliko god mi hteli ili ne hteli nešto, ono što nam je dodeljeno da u životu napravimo, to će se i desiti.


* Neko ste ko od samog početka karijere dobro poznaje pravila šoubiznisa i estrade. Koliko ste uspeli da postavite svoja i tako ostvarite uspeh?


- Mislim da je to neki moj miks, ono što bih nazvala moje traženje. Mene su predstavljali kao pripadnika estrade, a ja uopšte nisam razmišljala na taj način. Moja potreba za nekim pesmama nije bila samo da bih nešto radila i namerno napravila nešto drugačije, to je jednostavno u meni čučalo. Sećam se pesme „Moja štikla“ sa kojom smo išli na Eurosong. To niko ne bi otpevao, ali ja se nisam libila da snimam stvari koje su mene radovale i veselile. Mene aplauz više ne zanima. To sam dobila. Zanima me samo da ja budem srećna. Ranije mi se ta potreba obijala o glavu, ali uprkos tome, nikada nisam htela da kočim sebe. Kao mala, od Lepe Smoje sam dobila dva sjajna saveta - uvek nosi čarape kad si na bini i nikad nemoj da poveruješ u sopstvenu sliku na ekranu. To je to.


- Ta slika na ekranu je često toliko iskrivljena, da se ne zna šta je istina. Koliko je „život zvezde“ samo iluzija, a da se iza njega, u vašem slučaju, krije nešto sasvim drugo?


- Ne znam kako drugi gledaju na taj „život zvezde“, ali mislim da se nekako pogrešno ljute, jer, zapravo, mi danas živimo u vremenu kada nam prljaju glave senzacionalizmom, kad su političari glavni, a ne, recimo, „Bijelo dugme“ ili neki drugi genijalni bend. Svakog dana na televiziji vidimo neke ljude koji nas plaše, i mislim da je ta politika straha jako loša i da više ne možemo da se odbranimo od toga. Koji god program da okrenete plaše nas. I onda, nekako morate da stvorite svoj svet i da se uopšte ne osvrćete na spoljni, a posebno ne na tabloide i neke novine koje prljaju i ruke, a kamoli mozak.

Foto ATA Images/Antonio Ahel

* Šta čini vaš svet?


- Moj život je muzika, moj život je scena u svakom smislu. Sa svim ljudima sa kojima sam htela da radim, a nikada to nisam izgovorila, uspela sam. Sve mi se ostvarilo! To su one male, skrivene želje, koje ne izgovarate a nadate im se, verujete, i naporno radite da ih ostvarite. Moj život je bio prebogat do sada, zaista sam živela punim plućima. Pitala me je jedna vaša koleginica da li se bojim da će me suprug ostaviti jer je mlađi. Pa koliko puta su ljudi ostavljali duplo mlađe od mene, i ništa. To su neke stvari koje nemaju veze sa istinom, nego sa tim kolektivnim razmišljanjem, koje ja ne prihvatam. Neko bi rekao da me je to neprihvatanje puno koštalo, a meni je bilo velika škola.


Pročitajte i: Severina otvorila dušu za "Novosti": Ja sam pancir na grudima mog deteta


* Da li ste nekada bili Sama na sceni, kako glasi naziv jedne vaše pesme i šta su vam ti trenuci doneli?


- To je pesma koju je napisao Arsen Dedić 2004. godine. U životu postoje zli ljudi, ja tako učim i sina, i život generalno kažnjava sve nas, neke pravedno, neke ne, ali sa ove vremenske distance, uspela sam da se izdignem iznad svega što mi se tada dogodilo. To je bila veoma ružna stvar, koju je iz gluposti i zlobe uradila jedna osoba. Znam ko je, saznala sam prošle godine, i nebitno je, ali kad prođete to javno sramoćenje, onda, hteli ne hteli, morate da naučite da se izborite sa tim. U jednom momentu, u tom periodu, nazvao me je Arsen, jer smo bili veoma bliski i rekao mi: „Koleginice, čuo sam da vam je izašao neki film, ali da nema muziku, pa se preporučujem, ja sam filmski kompozitor.“ To je bilo predivno. Nikada neću zaboraviti tu podršku. Bilo je mnogo takvih ljudi i osećala sam se veoma srećno i privilegovano. Nakon toga mi je rekao: „Mala, napisao sam jednu pesmu za tebe. Dođi.“ To je bila pesma Sama na sceni, apsolutno primerena za taj period, i znate, kad imate takvu pesmu od Arsena, onda je sve ovo drugo nebitno.

Foto ATA Images/Antonio Ahel

* Hoće li beogradski koncert prevazići prethodne i šta će, u skladu sa nazivom turneje, na njemu biti najmagičnije?


- Ne mogu to da vam otkrijem, ali sam zahvalna beogradskoj publici na ljubavi i poverenju tokom svih ovih godina. Kad sam prvi put imala koncert u Areni mislila sam da pola mog repertoara ljudi ne znaju, jer sam devedesetihgodina imala velike uspehe u Hrvatskoj, ali nisam verovala da to dopire dovde. Međutim, kada sam prvi put, pre deset godina, čula da Beograd peva „Dalmatinku“, to je za mene bio neopisiv osećaj sreće i povezivanja, osećaj da muzika zaista spaja ljude, da nam ne mogu ništa ovi koji tvrde suprotno i da granice brišemo mi koji imamo otvoreno srce za sve nacije, a ne oni sa lažima u džepu. Mislim da je to veliki uspeh. I ovog puta ćemo pevati stare i nove pesme i zato to zovem koncert za celu porodicu, a najmagičniji trenutak će biti kad ja pevam sa publikom. Najbitnija je emocija. Imaćemospektakularan šou, ali ono što nećemo izgubiti jeste najiskrenija emocija.


Pročitajte i: Skandal trese Hrvatsku: Bivši stilista optužio Severinu za krađu


* Nosite sever u imenu. Šta nosite u srcu?


* Sunce! Nije me to niko nikada pitao. Srce je izvor svih naših emocija. Mislim da u srcu treba nositi sreću, ali da se ta sreća mora vežbati i deliti. Što više sreće imate, imaćete i više toga da podelite. To vam je kao lepeza. Uvek je sve proporcionalno. I ljudi koji su srećni imaju probleme, tuge, teške životne situacije, ali je uvek, na kraju dana, važno zbrojiti samo lepe trenutke, a ove nesrećne treba brzo preći, uhvatiti se u koštac sa životom i zaboraviti ih. Najiskrenije mogu da kažem da jesam srećna i da mi je srce ispunjeno.


Foto ATA Images/Antonio Ahel