On je za mene bio neverovatno iznenađenje: Kamenko Pajić objavio foto-monografiju o Džoniju Štuliću

V. M. P.

01. 11. 2019. u 10:33

Он је за мене био невероватно изненађење: Каменко Пајић објавио фото-монографију о Џонију Штулићу

Jurica Pađen, Tomislav Šojat, Nikola Žigon, Kamenko Pajić i Branimir Štulić u martu 1990. u Subotici

Sve fotografije su nastale u martu i aprilu 1990 na poslednjoj turneji "Azre"

NA Sajmu knjiga u Beogradu predstavljeno je nekoliko knjiga o Branimiru Džoniju Štuliću, frontmenu "Azre" i jednom od najuticajnijih jugoslovenskih muzičara, a najlepša je, po mišljenju mnogih, foto-monografija "Branimir Štulić Džoni" ("Zlatno runo") eminentnog fotografa Kamenka Pajića, za koju je tekst napisao Dušan Vesić.

Pajić je početkom devedesetih objavio seriju monografija važnih aktera muzičke scene - o "Plavom orkestru", "Ribljoj čorbi", Bajagi i "Instruktorima", "Crvenoj jabuci", "Ekatarini Velikoj" i Džoniju Štuliću. Pionir muzičkih monografija na ovim prostorima, koji već 22 godine živi i radi u Americi, na pitanje da li se nova knjiga razlikuje od originalne, za "Novosti" odgovara:

- Razlikuje se po formatu, broju strana, fotografijama kojih ima 67, dok je prethodna imala 30 i nešto, po načinu na koji su slike sređene i više je foto-esejski tip. Kada sam napravio prvu, shvatio sam da je materijal sa 27 rolni filma mogao i drugačije da se predstavi. Prezadovoljan sam kako je sada odštampana. Sve fotografije su nastale u martu i aprilu 1990, u Beogradu, Novom Sadu i Subotici, na, ispostaviće se, poslednjoj turneji Džonija Štulića i "Azre", pod nazivom "Ne pokaži da si ufitiljio".

Pročitajte još - BRANIMIR DžONI ŠTULIĆ: Imam više dobrih albuma nego neki pesama

* Kako ste upamtili Džonija?

- On je za mene bio neverovatno iznenađenje. U to vreme sam bio u društvu i slikao sve sa jugoslovenske rok scene, a njega nisam. Džoni me je pozvao na turneju, platio sve troškove, od hotela do prevoza. Mislim da čak ni kafu nisam platio, jer je on bio finansijer svega. Njegov nivo posvećenosti bio je ogroman, ne samo na koncertima, već i kod fotografisanja. Kad bismo sedeli dokoni, rekao bi mi: "Hajmo da se slikamo". Bio je aktivan, predlagao je, a ja sam samo pritiskao okidač. Sa druge strane, bio je pogođen svime što se dešavalo u zemlji. Moj utisak je da se tada vratio iz Holandije kako bi sprečio rat, ali je brzo shvatio koliko je sve metastaziralo, i otišao zauvek.


Kamenko u štampariji

* Da li ste u kontaktu sa Štulićem?

- Poslednji put smo se sreli 1995. u stanu Dušana Vesića. Nismo se čuli do pre dva dana, kad sam ga pozvao da mi da adresu, kako bih mu poslao primerak knjige. Hoću da ga ispoštujem zbog svega, najviše kako me je primio na turneji, gde sam bio samo gost, što nisu činili ostali ljudi koji su tada bili na sceni. Njima je fotografija bila moranje, a Džoniju zabava. Inteligentan je, jer je znao da i kroz fotografiju komunicira sa publikom. Danas ti dozvoljavaju da na koncertu slikaš prve tri pesme i gotovo. Lakše je fotkati mafijaše kako se dogovaraju, nego poznate rok i pop zvezde.




Pratite nas i putem iOS i android aplikacije