Marija Savić Stamenić: Nisam od onih koji lako odu

S. KOSTIĆ

nedelja, 11. 08. 2019. u 15:46

Марија Савић Стаменић: Нисам од оних који лако оду

Marija Savić Stamenić / Foto Ivan Božinovski

Voditeljka Marija Savić Stamenić o prelasku u jutarnji program Prve TV: Ne zaboravljam vest o ubistvu Olivera Ivanovića i intervju sa kolegom Draganom Stanarom, koji je preživeo bombardovanje RTS

NAKON 15 godina rada na Javnom servisu Srbije, TV novinarka Marija Savić Stamenić pridružila se jutarnjem timu Prve televizije. Na taj korak odlučila se, kaže, kada je u dosadašnjoj karijeri na RTS ostvarila sve zacrtane ciljeve i osetila potrebu za promenom. Šarmantna voditeljka veruje da je to u prirodi svakog ko želi da se razvija i da ne dozvoli sebi da izgubi strast i energiju koju donose novi izazovi.

* Malo pre nego što ste otišli sa RTS, odbili ste ponudu dve televizije. Zašto je izbor pao na Prvu TV?

- Zato što je to televizija čiji mi se koncept dopada i koja mi je ponudila najbolje uslove za ono što volim i želim da radim. Prva TV je aktuelna, moderna, lepo upakovana, temeljna, informativna i zabavna. Mislim da su Jovana i Srđan sa svojim timom izgradili najbolji jutarnji program u Srbiji, i zbog toga sam naročito zadovoljna što ću biti deo ovog formata.


PROČITAJTE JOŠ: Slavna glumica čeka treću ćerku

* Budući da ste deceniju i po proveli u jednoj TV kući, da li vam je ova odluka teško pala? Kako inače reagujete na promene, da li ih lako prihvatate?

- Rastanci su za mene uvek teški i emotivni. Nisam bila nezadovoljna svojom pozicijom na RTS, niti sam imala razloga za ljutnju. Tada bi odlazak, verovatno, bio lakši. Mnogi od ljudi sa kojima sam radila i koje sam viđala svakog dana već mi i sada mnogo nedostaju. Nisam od onih koji se lako okrenu i odu.

* Kako ste se osećali u trenutku kada ste u Dnevniku najavili svoj odlazak?

- Kao kada se pozdravljate sa dobrim prijateljem. Ali, u životu se nikad ne zna gde ćete se, kako i kada ponovo sresti.

* Ostajete u jutarnjem terminu, ali ovo je malo drugačiji format?

- Navikla sam na taj režim života, a što se tiče koncepta, Jutarnji program ima segmente koji su opušteniji od Dnevnika. Neću menjati sebe, jedino ću pokazati i tu drugi stranu ličnosti koju u Dnevniku, zbog formata vesti, nisam mogla.

* Kao dugogodišnji voditelj i urednik Dnevnika na Javnom servisu stekli ste bogato novinarsko iskustvo. Koji su vam izazovi i iskušenja pomogli da na pravi način doživite svoju profesiju?

- Najvrednije iskustvo stiče se na terenu. Kao novinar sam prošla sve. Izveštavala sam sa najvažnijih događaja i u Srbiji i van nje, bavila se analizom događaja koji su promenili tok istorije i naše živote. Bilo je i uspona i padova, ali me je sve to ojačalo i izgradilo kao novinara. Kada je reč o radu u studiju najveći izazov za mene su "vanredne situacije", kada bez pripreme radite nekoliko sati programa sa gostima, uključenjima, novim informacijama... Tada prelazite sopstvene granice i pokazujete šta i koliko možete u ovom poslu. Jedno je kada imate vremena da se spremite za emisiju, a potpuno drugo kad uđete bez ikakve pripreme.

* A da li ste zbog neke vesti poželeli da napustite studio?

- Kada je ubijen Oliver Ivanović, mislila sam u jednom trenutku da neću moći dalje. Prilično sam ga dobro poznavala i bilo mi je veoma teško da vodim tu emisiju. A onda je jedan od mojih gostiju, Rasim Ljajić, posle prvog pitanja počeo da plače i ustaje sa stolice. Tada sam shvatila da moram da ostanem pribrana i da je moj zadatak u tom trenutku da pomognem i njemu da nastavi dalje i da, zbog Olivera, sve bude dostojanstveno, kako je i bilo. Mislila sam da neću uspeti da nastavim Dnevnik ni posle razgovora sa kolegom, kamermanom, Draganom Stanarom, koji je preživeo bombardovanje RTS-a. Bila mi je potrebna sva snaga ovog sveta da ostanem pribrana posle tog intervjua. Duboko me potreslo što i posle dvadeset godina on nije mogao da zadrži suze sećajući se te užasne noći, tog monstrouznog zločina i naših kolega kojih više nema.

* Šta vas je najviše privuklo "sedmoj sili"? Da li biste i danas izabrali isto?

- To je došlo nekako spontano, iako je moja profesorka matematike bila veoma razočarana što sam se opredelila za novinarstvo. A da li bih ponovo izabrala isto? To je teško reći, volim ovaj posao, ali bih svojoj deci, ipak, savetovala da izaberu nešto drugo.

* Koliko vas je ova profesija promenila i šta vam je donela u životu?

- Donela je mnogo divnih ljudi koji su mi postali iskreni prijatelji. Odvela me na mnoga mesta na koja se teško dolazi, poput zatvorenih delova Kremlja, Staljinove dače u Kuntsevu, u kojoj je živeo i umro, u Jerusalimu sam dobila ikonu od patrijarha jerusalimskog Teofila... To su neprocenjive vrednosti.


STRES POD KONTROLOM

* POSAO koji radite podrazumeva i mnogo stresa, kako ga prevazilazite?

- Ranije sam se mnogo više nervirala, sada nekako uspevam to da kanališem. U ovom poslu je prostor za stres i greške zaista veliki. Posebno kada radite uživo. Ali prihvatila sam to i sada drugačije reagujem i na stres i na kritiku. Još je Aristotel govorio: "Ako želiš da izbegneš kritiku, ne govori ništa, ne radi ništa i budi ništa". Tu možete da dodate i stres.


PROČITAJTE JOŠ: Goran Karan ponovo u Kombank dvorani 06. novembra

KRIZNE SITUACIJE ME POKREĆU

* ŠTA vam u novinarstvu, a šta u životu podiže adrenalin?

- U poslu su to krizne situacije, bez dileme. Privatno, dok nisam dobila decu, bila sam spremna na razne adrenalinske avanture. Sada su to zajednička putovanja i trenuci kada zajedno otkrivamo nove stvari.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije