Jelena Rozga: Svi imamo tragove nekih žileta

Dejan Ćirić

31. 10. 2018. u 20:00

U životu ne smete preterivati, ali ni biti previše blagi. Ljubav vas uvek odvede tamo gde treba da budete. "Ginem" za sve što volim i za jedan ovako dobar intervju

Јеленa Розгa: Сви имамо трагове неких жилета

Jelena Rozga / foto: Ivan Pavliš

KARIJERA Jelene Rozge seže u, sada već, daleku prošlost kada je, svojim glasom i emocijom, vratila duh one stare pop muzike, koju smo voleli u nekim, još daljim, mnogo lepšim vremenima, nastavljajući tamo gde je stao jedan od najvećih bendova bivše Jugoslavije.

Tako je počela da ispisuje upečatljive stranice svog životnog i muzičkog magazina, da bi danas, dvadeset godina kasnije, živela svojih pet minuta, koji, u njenom slučaju, zasluženo, traju mnogo duže, iako je bilo potrebno manje vremena da se njena karijera prelomi i učini je jednom od najpopularnijih pevačica u regionu.

Autentične pesme, kroz koje ispisujemo ovaj intervju, su se nizale, koraci postajali sve uspešniji, publika sve veća, popularnost sve šira, ali ona, uprkos svemu, nikada nije izgubila svoju, pre svega, unutrašnju svetlost, a onda i svoju jednostavnost, duh i san. Ostala je svoja, na svom putu, verujući da je život čudo i dovoljno „staromodna“ da nikada ne postane „zvezda“, ispod čijeg sjaja, rđa bižuterija.

Pod modernom ženom se, danas, često, podrazumeva mnogo toga besmislenog, banalnog, materijalnog. U čemu, ipak, niste „Moderna žena“?

Slažem se da pojam “moderan” može biti mač sa dve oštrice, a naročito “moderna žena”. Živimo u čudnim vremenima, kada se olako stavljaju etikete i prosipaju reči, tako da ja, u mnogim stvarima, nisam moderna i ne želim da budem. Danas, moderno, uveliko, “trči” puno ispred našeg vremena i svakog dana je nešto novo moderno. Tako da, kad bolje razmislim, ja sam, u stvari, staromodna.

foto: Mario Poje

Koje su najsrećnije stranice „Magazina“ vašeg života, a koje biste rado pocepali?

Nema stranice, u mojoj knjizi života, koju bih pocepala. Možda se neću vraćati na nju i čitati je ponovo, kao neke druge, ali sve što mi se dogodilo u životu, sve odluke, svi koraci, iza svega stojim, jer su bili moji. Na svu sreću, mnogo je više onih lepih i srećnih stranica i verujem da će ih biti još puno.

Ko vam je napravio najveći „Cirkus“ od života, a kako ste, ipak, uspeli da ostanete „Solo igračica“?

U životu, različiti ljudi pokušaju različite stvari, pored ostalog i to da vam naprave cirkus, ali poenta svega, kako u životu, tako i u poslu, jeste da ostanete svoji i autentični. Da ne dozvolite da vas ljudi kroje po svojoj meri. Iako je dokaz zrelosti da se, ponekad, priklonimo situaciji ili životnom dobu, veoma je važno, bez obzira na okolnosti, ostati svoj. Najradije bih pod pojmom “solo igračice” stavila takvu vrstu opisa.

Kakvi „Žileti“ su vas najdublje posekli i na koji način lečite te rane?

Svi mi imamo tragove nekih žileta, ali “juče”, uvek, moramo ostaviti prošlosti, tako da, svaki novi dan započnem, zaista, kao nov, bez rana i žileta i trudim se da, svakog dana, stvorim priliku za novu, lepu uspomenu za sutra.

Koji „Ožiljci“ najviše bole?

Oni ožiljci koji postoje i koji su tu, vremenom prestanu da bole. Služe da se podsetimo, nešto naučimo, da iz tog iskustva izvučemo najbolje.

Od kog „Cunamija“ se, u životu i karijeri, još uvek, niste oporavili?

Živ čovek se od svega oporavi. Bilo je pogrešnih odluka i bolnih trenutaka, koji se svima dese, ali, kao što rekoh, prošlost ostavljam prošlosti.

foto: Ivan Pavliš

Šta je lek za dušu, osim Arsena?

Lek za dušu je ljubav, topla reč, draga osoba pored vas, prijatelj koji, iako je daleko, misli i ne zaboravlja da bude tu, kada je najviše potreban. Lek za dušu su i svi trenuci ispunjenosti i sreće.

Veliku popularnost doživljavate kao „Otrov“ ili „Opijum“?

Ne bih se bavila ovim poslom da ga ne obožavam, iako sam svesna da on podrazumeva i popularnost i trenutke kada pripadaš drugima, ali ja, zaista, imam predivnu publiku kojoj, na svojim koncertima, s ljubavlju pripadam. Nikada mi nije teško da zastanem na ulici i slikam se sa ljudima, ako to njih čini srećnim. Naravno, postoje i negativne strane ove profesije, i uglavnom su to ružne i lažne priče koje se plasiraju. Na to sam navikla i samo okrenem glavu, ali nikada neću razumeti potrebu neki ljudi da gaze po nekome, koga čak i ne poznaju, i da, bez ikakvih problema i posledica, izmišljaju laži i neistine.

Mediji su, u vašoj karijeri, „Minus i plus“ ili „Daj šta daš“?

Mediji jednako neophodnost, ali ne po svaku cenu, tako da, nikako daj šta daš. Potrebni smo jedni drugima, ali nikada nisam koristila medije za sopstvenu promociju, ako nemam šta da kažem, ako nije u pitanju nastup, koncert, novi album ili numera.

Kada vas život, neminovno, povede u prodavnicu „Bižuterije“, šta kupujete, ili u nju, nikada, ne ulazite?

Nije zlato sve što sija, zar ne? Rukovodim se tim principom. Rado zađem u “bižuteriju”, u smislu zaboravljenih vrednosti i nekih staromodnih aktivnosti. Ako govorimo o nakitu, ne nosim ga previše, ali onaj koji imam mi je veoma drag i ima daleko veću vrednost od zlata.

Ljubav je za vas „Karantena“ ili „Nirvana“?

Ljubav je sve! Bez ljubavi nema ničega. Partnerska ljubav, prijateljska, porodična, ljubav prema poslu, kako god okrenete - ona je sve. Glavni pokretač i energija. Ona će vas, uvek, odvesti na mesto na kom trebate da budete.

Koliko je važno, u životu i ljubavi, pokidati žice i razbiti instrument koji od vas pravi bižuteriju?

Pokidati žice je, po mom mišljenju, u redu, samo onda kada vam, kako u životu, tako i u ljubavi, “nije dopušteno” da budete ono što jeste. Kada, zarad nekog odnosa, morate postati neko drugi. Tada ste “bižuterija”. Posivećete vremenom. Tada treba kidati žice i razbiti instrument.

Posle “sedam minuta” samoće, iza zaključanih vrata, da li je lakše reći “Udajem se” ili “Da li znaš da te ne volim”?

Velike stvari nikada nije lako reći, bile one lepe ili ružne. Čim su velike, nose težinu. U tim situacijama, zaista verujem, da čovek minute treba da provede u samoći, razmisli, udahne duboko i onda kaže sve što ima, pa čak i ako je to “da li znaš da te ne volim” ili “udajem se”.

Šta, uvek, saopštavate “u rukavicama, obzirno”, a šta direktno, u lice?

Trudim se da uvek budem direktna i mislim da svi koji su sa mnom sarađivali ili me poznaju, znaju da je sa mnom sve na “čisto”. Pakujemo samo onda kada ne želimo da nekog povredimo, pa smo obazrivi.

foto: Ivan Pavliš

Kada i kome, bez razmišljanja i kajanja kažete: „Odo’ ja“?

Svima koji me vole i koji me poznaju, koji me razumeju. To je otvorenost jednog odnosa. Kad se, ponekad, možete okrenuti i otići, a ne strepeti da li će vaša osoba biti tu kad se vratite. S druge strane, postoje ljudi koji svojim ponašanjem i osobinama zavređuju jedan pošten odlazak.

“ODMALENA RAZMAŽENA”
* Da li ste, danas, „Razmažena“ zvezda ili, i dalje, samo obična Jele iz Splita?
- Možemo reći razmažena Jele iz Splita. Šalim se, naravno. Mislim da sam, za sve ove godine, uspela da ostanem svoja i duboko verujem da publika to vidi i oseća. Menjamo se shodno životnim situacijama i godinama, ali, u meni je ona ista devojka iz Splita, i juče i danas i sutra.

U kojoj životnoj situaciji ste, s druge strane, poslednji put, sebi rekli “Ostani”?

Kažem “ostani” kada se u meni javi onaj unutrašnji glas koji me pomera, koji me vodi, koji stavi prepreku i ne da da odem od ljudi i situacija za koje moja intuicija kaže: “Jelena, budi sada tu!”. Poslednji put sam sebi rekla “ostani” u studiju. Ostani i otpevaj ovu pesmu kao nikad pre, ostani i oseti je, neka te ponese, zato što se javio taj glas, koji mi je šapnuo da to vredi. Ostala sam i videćemo sada šta će biti.

U čemu ste „Kraljica“ bez krune, a koju krunu ponosno nosite?

Mnoge krune ponosno nosim. Jednu kao prijatelj, drugu kao izvođač, više od dvadeset godina, treću kao saradnik. Svaka, meni bliska osoba, koja se nalazi u mom životu, je posebna, i krune tih odnosa, zaista, s ljubavlju nosim.

Za koga ili šta “Ginete” i “Grizete”?

Za sve što volim. Za posao. Za ljubav. Za dobru pesmu. Za pozitivnu energiju. Za publiku koja, sa mnom, peva u glas. Kada znaju novu pesmu i kada mi je srce puno što dele sa mnom moju strast. Za prave prijatelje. Za jedan ovakav, dobar intervju.

Šta je, u vašem karakteru i prirodi, najveća „Roba s greškom“?

Emotivnost. Srce. To nekako, danas, uvek, košta. Ali, to je, možda, jedina stvar koja nema grešku. Kada sve činite srcem.

Dobitna kombinacija“ u vašem životu i karijeri je „Pismo ili glava“?

Uvek nešto između. Sve je pitanje mere. Ne smete preterati, a ni biti previše blagi. Tako da, ni pismo ni glava, već, opet, srce.

Zbog čega je „Život čudo“ i koliko sreće vam je to čudo donelo?

Mnogo. Zaista mnogo. I ne znam da li bi mi toliko sreće život doneo, da ga ne posmatram upravo tako - kao čudo. Svaki dan, kad ustanete, vi imate 24 časa, 1440 minuta, da život posmatrate i doživite kao čudo. Ja to stvarno cenim i trudim se da iskoristim svaki minut.


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije