Bojan Dimitrijević: Uželeo sam se filmskih rola

Bojana JOVANOVIĆ

04. 12. 2016. u 23:06

Бојан Димитријевић: Ужелео сам се филмских рола

Bojan Dimitrijević Foto: Predrag MITIĆ

Glumac Bojan Dimitrijević, Plaško Hrabrović u istoimenom serijalu na prvom programu RTS: Uželeo sam se filmskih i televizijskih uloga, mislim da bi mi one sada prijale

MALIŠANI, nemojte se plašiti da za vaše strahove ne postoji rešenje - budite subotom u pet minuta posle podneva ispred malih ekrana, odaberite RTS 1 i Plaško Hrabrović će ih sve rasterati. Znate, reč je o serijalu “Plaško Hrabrović uzvraća udarac!”, koji se na duhovit i edukativan način bavi strahovima. Glavnog junaka, TV voditelja koji se i sam plaši svega i svačega, autentično dočarava Bojan Dimitrijević (43), glumac Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Kad smo već kod straha, pitamo ga da li gleda horor filmove:

- Kao mali veoma sam voleo naučnu fantastiku i horor filmove, odlazio sam tendenciozno u bioskope da bih se plašio. Kasnije sam se sve manje i manje plašio, dok na kraju nisam došao do stanja da bukvalno ništa ne može da me uplaši.

* Plaško je slučajno postao voditelj na televiziji. Da li vi osećate da ste na pravom putu, da ste odabrali pravu profesiju?

- Ne znam. Povremeno osećam da jesam, a povremeno kao da sam siguran da nisam. Imam te dileme koje donosi svako ozbiljno preispitivanje bilo kog čoveka koji se bavi nekim ozbiljnim poslom. Naravno da upadam u faze i kada mi ne ide, kada mi je sve mnogo teško, tada mislim da možda i nisam rođen za glumu, pa je i rezultat koji mogu da dam nešto slabiji. Onda dođem u fazu kada sam prepun nadahnuća, kada osećam da ništa drugo ne bih ni umeo da radim. Voleo bih da se oprobam i u nekim drugim zanimanjima, ali ostao bih u umetničkim sferama. Kao mali hteo sam da se bavim više muzikom nego glumom, a sada bih želeo da se bavim i primenjenom umetnošću. Uz to, veoma me zanima i da napišem nešto, a to sam već i radio. Vidite, mnogo toga me interesuje, iako mi je gluma profesija. Ona toliko zalazi u svaki aspekt života, način je i međuljudske komunikacije, pa mislim da bih mogao da transferujem, ako imam neki talenat ili znanje, i na drugu oblast i radim nešto što bi vredelo. Često mi i raznorazni fizički, manuelni poslovi prijaju, voleo bih i da mnogo više radim u prirodi.


* Na čemu trenutno radite?

- Spremam dve nove predstave, što se trudim da izbegavam, ali se tako dogodilo. U SNP-u u Novom Sadu 19. novembra imao sam premijeru predstave “FBI dosije: Tesla”, koju režira Nele Karajlić po svom tekstu, pisanom u stihu. Druga predstava je u mojoj matičnoj kući - počeli smo pre mesec dana da radimo Fejdoov tekst “Hotel Slobodan promet” u režiji Borisa Liješevića - premijera je planirana za poslednjih 10 dana decembra. To je vodvilj, nešto po čemu je ova kuća doskoro bila vrlo poznata, jer se ovde “Buba u uhu”, takođe Fejdoova, igrala gotovo 40 godina. Zabavno je to igrati, iako nije lako.

* Koju ulogu priželjkujete?

- Ima mnogo tekstova koje volim i voleo bih da ih radim jednog dana, ali već duže vreme mi je mnogo bitnije sa kim radim i kakva je ekipa, energija, zašto to radimo, nego to što ja unutar toga radim. Pozorište je kao i neko živo muziciranje, kolektivna stvar - šta god igrali, mi smo opet samo jedan šrafić u celom tom ogromnom mehanizmu. Biti u toj mašini je ono što me zanima i uzbuđuje.

* Kakvu ulogu biste odbili?

- Ne postoji takva uloga koju ne bih voleo da probam da odigram. Odbio bih nešto što sam već radio više puta, nešto što znam, što i ljudi znaju da znam, i što mene više na bilo koji način ne motiviše da radim, niti mislim da bi publiku interesovalo da me ponovo vidi u istim ili sličnim ulogama, iz kojih me već zna.

Voleo bih da se oprobam u najrazličitijim ulogama, da svaka sledeća nema baš mnogo veze sa prethodnom.

* Nedavno vam je bio rođendan, šta vam donosi svaka nova godina?

- Pre nekog vremena gledao sam “TV portret”, u kome je bio gost profesor Dejan Mijač, sa kojim sam imao privilegiju i zadovoljstvo da radim na njegovoj poslednjoj predstavi. Rekao je divnu stvar, da u životu nije slavio ni slave ni rođendane, već premijere i da se godine pamte po pozorišnim sezonama. Svaka nova godina donosi mi nove poslove i izazove, a privatni život ide već svojim tokom. Uželeo sam se filmskih i televizijskih uloga, mislim da bi mi one sada prijale.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)