Preminula Jadranka Stojaković

Novosti online/Slobodan PEŠEVIĆ

sreda, 04. 05. 2016. u 08:10

Преминула Јадранка Стојаковић

Foto V.Tripić

Sarajevska kantautorka i slikarka Jadranka Stojaković preminula je sinoć u 66. godini u Banjaluci. Sumornu dijagnozu saznala pre sedam godina, ali se hrabro držala do kraja

ETO i mene, Kemice, sve zavisi od Božje volje.Ovu rečenicu je polako, tiho i suznih očiju izgovorila legendarna jugoslovenska kantautorka Jadranka Stojaković kada smo joj 21. januara prošle godine saopštili da je preminuo njen veliki jaran i kolega Kemal Monteno.

Božjom voljom, Kemal je umro u 66. godini. Sa isto toliko godina je ovaj svet napustila i Jadranka. Umrla je sinoć u sobi 16b Doma za stara lica "Ivan Pavao" u Banjaluci, gde se poslednjih godina borila sa teškom bolešću - aminotrofičnom lateralnom sklerozom.

- Dijagnoza je skroz obeshrabrujuća. Sa ovakvom bolešću može se živeti još tri-četiri godine. Reč je o teškom oboljenju u kojem odumire mišićno tkivo, a potom i drugi vitalni organi - saopštio je sumornu prognozu reporteru "Novosti" jedan ugledni banjalučki specijalista pre ravno sedam godina.


Jadranka je, baš kao u pesmi "Sve smo mogli mi", poživela godinu-dve duže. Mada prikovana za krevet, prvo Zavoda za ortopediju "Dr Miroslav Zotović", a posle staračkog doma u banjalučkom naselju Petrićevac, uporno je radila, komponovala, svirala, otkrivala mlade talente kao muzička urednica RTRS, gde je bila zaposlena. Do prošle godine, kada je otišla u penziju.


Jaca je uvek bila "lafica u suknji", mada se, kako je otkrila našem novinaru s kojim je drugovala tri decenije, najugodnije osećala u farmerkama. Bile su omiljen deo njene, najčešće sportske, garderobe. Rođena je 24. jula 1950. u Sarajevu. U šeher gradu se školovala za likovnog umetnika, ali su u njenom umetničkom opusu prevagnuli gitara, usna harmonika i pesma.

OBRAĐIVALA POEZIJU DESANKE I ALEKSE
JADRANKA je bila kantautorka zabavne muzike, šansona i šlagera. Kasnih sedamdesetih počela je da se bavi obradom sevdalinki, starih gradskih ljubavnih pesama, kao i obradom poezije Alekse Šantića i Desanke Maksimović ("Sve smo mogli mi", "Što te nema"). Radila je i muziku za televiziju, a autor je uvodne teme Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu. Od 1988. je živela u Japanu, odakle devedesetih nije mogla da se vrati jer se raspala država čiji je pasoš tada imala. Nastupala je na festivalima zabavne muzike u Sarajevu, Opatiji, Zagrebu i Beogradu, a pamtićemo je i po šansonama "Muzika je svirala", "Čarobnjaci", "Ima neka tajna veza", "Na drumovima Srema", "Nedovršeni valceri", "Tijesno doba"...

- Neka sam rođena bar koji mesec u drugoj polovini prošlog stoleća, bolje zvuči nego da je u prvoj - u svom stilu prokomentarisala je pre tri godine svoj rođendan, koji smo skromno obeležili u sobi u kojoj je provela poslednji period svog ne tako dugog života.

A on je nije mazio. Razapeta zbog roditeljskih razmirica, u 19. godini Jadranka odlazi u beli svet. Na ujakov poziv seli se u Nemačku, gde svira u njegovom bendu. Putuje po svetu, svira i peva. Često na ispraćaju vojnika koji odlaze u Vijetnamski rat. O tom periodu govori Jadranka u koautorskoj knjizi "Boje zvuka", koju je napisala sa svojom sarajevskom "rajom" i koleginicom Milkom Čeremidžić. Knjiga je stvarana u periodu kada je Jadranka, zbog bolesti koja je, nažalost, sve više napredovala, svoju ispovest Milki diktirala u diktafon.

Iz opusa sjajnih i nezboravnih balada i pesama, prilikom poslednjeg intervjua za "Novosti", Jadranka je izdvojila njoj najdražu "Što te nema".

- Treba li da kažem da je vreme njenog nastajanja bilo i vreme neuzvraćene ljubavi - zagonetno kroz setni osmeh prošaputala je tada Jaca.

Poverila nam se. Imala je tri velike ljubavi, ali joj se udaja, zasnivanje porodice i rađanje dece - nisu posrećili. Ili, preciznije - nisu joj bili suđeni. Prekretnica je bila 1984, kada je Jadranka svojim pesmama pozdravljala publiku i takmičare na ceremoniji uručivanja medalja na Zimskoj olimpijadi u Sarajevu.

Tada su je zapazile japanske kolege, uticajni ljudi iz Zemlje izlazećeg sunca. Preporučili su je i Jadranka je dobila poziv iz Japana. Otputovala je sa pasošem SFRJ, da bi u Japanu dočekala raspad zemlje, pa onda i nesrećni rat u BiH, čiji pasoš nije imala. Ostala je 22 godine. Živela je od pesme i izložbi slika (kompjuterske grafike) - u čemu je podjednako bila uspešna. Svaka izložba bila je kulturni događaj za Tokio ili bilo koji drugi grad. Pre katastrofalnog zamljotresa, Jadranka je doživela zlu kob. Nastradala je na jednom koncertu. Ispričala nam je detalje:

- Bio je to gala koncert. Japanci, kao veliki perfekcionisti, precizirali su u minut početak i kraj koncerta. Publika je na završetku tražila bis, a svetla su već bila pogašena. Članovima orkestra sam rekla: "Idemo još jednu strofu". Potrčala sam na binu, što me koštalo povrede kičme. Zapela sam za kabl, pala koliko sam bila duga i osetila da je u kičmi nešto puklo. Verujem da je to povreda koja je uzrokovala moje sadašnje patnje.

I onda su nastupili crni dani i besane noći. Vratila se u Banjaluku, jer je u Sarajevu na bezočan način ostala bez stana. Nije bila sama. Dok je ležala bila je okružena dobrim ljudima. Skoro svakog dana posećivala ju je koleginica Maja Tatić - retko dobra i humana osoba. Donosila joj je hranu, brinula se o njoj, sa osobljem Doma.Njena intuicija sa početka teksta je nije prevarila. Samo godinu i nekoliko meseci nakon odlaska njenog velikog druga Kemala Montena, i Jadranka je zauvek sklopila oči.

SANjALA NA JAPANSKOM

ŽIVOT i karijera legendarne Jadranke Stojaković pretočeni su u dokumentarni film "Jadranka", režisera Branka Lazića, čija je premijera 13. maja na devetom festivalu dokumentarnog filma "Beldoks" u Kulturnom centru Beograda. Dokumentarac je snimljen u staračkom domu u kome je kantautorka provela poslednje dane i predstavlja zbirku fragmenata iz njenog života, ispričanih u bolesničkoj postelji tokom minule tri godine borbe sa neizlečivom bolešću. Lazić je na putovanju kroz Jadrankinu zvezdanu prošlost beležio manje poznate i još neispričane detalje iz njenog života, priču o Jugoslaviji i muzičkoj sceni koje više nema. Publika će saznati da je Jadranka volela žestoku gitaru, eksperimentalnu i ambijentalnu muziku, Džeksona Poloka i da je sanjala na japanskom jeziku.PROČITAJTE
Poslednji intervju koji je Jadranka Stojaković dala Novostima: Brak mi nije bio suđen





Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (18)

Dusan

04.05.2016. 08:28

Све смо могли ми... Почивај у миру легендо. Дала си нам најлепше песме о љубави.

London

04.05.2016. 09:18

Nije bolest prouzrokovana padom na bini,vec je bolest tada otkrivena. Pocivaj u miru draga Jadranka.

SaleA

04.05.2016. 09:35

O, Bože... Pokoj duši! Jadranka i njene muke poslednjih godina bile su ogledalo našeg društva. Počivaj u miru legendo

molele

04.05.2016. 09:36

laka joj bila zemlja,bila je nešto u našim životima i ostala takva kakva je bila.

djordjino

04.05.2016. 09:50

Pocivaj u miru draga Jadranka. Zagrlila si svojom pesmom ceo svet i ostavila nezaboravne stihove da te nikad ne zaborave svi koji osecaju vrednosti prave muzike,a takvih ce uvek biti!!!

Dušan

04.05.2016. 10:28

Prije svega autor teksta griješi kada kaže da se vratila 2012. Nije se vratila u Sarajevo nego je dosla u Banjaluku. Nikada nista nije rekla o ratu, ali se nije vratila u Sarajevo. To mngo govori . Vječno ce živjeti njene pjesme. Da joj je laka crna zemlja.

Vukica

04.05.2016. 16:46

Draga Jadranka ce uvek biti s nama. Utkala je u nas nit dobrote, razumevanja,ljubavi i topline. Duse kao njena su dar i sreca za narod i civilizaciju kojoj pripadaju. Retki su oni za koje osecamo i zelimo da su nam rod, prijatelji, uzori, a Jadranka je bila ...Pisem ovaj komentar na poslu... Vec su me tri osobe koje su prosle pitale da li sam tuzna. Da, beskrajno...

Ana

04.05.2016. 18:13

Andjeoski glas je otisao andjelima ... Hvala ti za sve divne pjesme, uz koje je nasa mladost izgledala raskosnija, a nasa prva zaljubljivanja jos ljepsa... Pocivaj u miru, neka te andjeli cuvaju!

Anton-Adam Staničić

05.05.2016. 03:43

Besmrtne su, Jadranka, tvoje pjesme, a bit ćeš i ti. Žao mi je što te više nema...

lepa

05.05.2016. 10:06

Lijepo je bilo slušati je. Živjeće pjesme. Banjaluka ju je zaštitila I pružila utočište. Svi smo je voljeli.Biće sahranjena u Aleji zaslužnih građana. Neka joj je spokoj duši I laka zemlja!