NE tako davne 2007. godine Marija Šerifović je u Helsinkiju predstavljala našu zemlju prvi put na „Evroviziji”. I vrapci na grani znaju da je tada Srbija, kao samostalna država, pobedila na takmičenju. Ali, zahvaljujući tekstu i aranžmanu za numeru „Molitva” i Saša Milošević Mare upisao se zlatnim slovima u knjigu nastupa na prestižnom evropskom takmičenju.

Danas, uz mnoge obaveze - kompozitora, tekstopisca i aranžera - Mare je stigao i da bude stalni član žirija u novom šouu „Grand produkcije”, „Nikad nije kasno”, koji gledamo nedeljom na Prvoj od 21.00.

- Očekujem da, pre svega, učesnici ovog programa zaista poveruju da nikada nije kasno. Da dobijanjem jedne ovakve, sjajne šanse, i gledaoci, kako mlađi, tako i stariji, prihvate da utakmica traje do samog kraja - kaže na početku razgovora za „TV novosti” Saša Milošević Mare.

Kako vam se čini izbor ostalih kolega u žiriju? Da li ćete imati više slaganja ili nesuglasica?

- Što se tiče žirija, veoma sam zadovoljan kako je zamišljeno da funkcioniše. Pored mene su Vesna Zmijanac i Žika Jakišić, a četvrti je uvek rotirajući. S obzirom na to ko će sve biti gostujući član žirija, mislim da će to svakoj emisiji davati novi šarm i težinu. U ovom programu žiri nije u prvom planu, mi smo tu prvenstveno da pomognemo takmičarima da se osećaju bolje, a ne da ih ocenjujemo na klasičan način kako je to do sada bilo.

Da li, uz mnoge obaveze, imate dovoljno vremena za sebe?
 - Nažalost, slobodnog vremena skoro i da nemam. Ali, ne predajem se. Još verujem da mogu bolje da se organizujem i radim na tome.

Hoćete li sa veteranima biti oštriji nego što ste bili prema takmičarima u „Prvom glasu Srbije”?

- Naporotiv, biće obrnuto. Plašim se da veterane više ničemu ne mogu da naučim. To su uglavnom iskusni i veoma kvalitetni izvođači.

Do sada ste žirirali mlađima. Kako na vas utiče činjenica da ćete sada suditi nekome ko je odavno formirana ličnost? Da li je lakše sa mlađima ili sa starijima?

- Odgovornost je podjednaka, ali za razliku od mladih takmičara koji su na početku, i kao takvi željni novih znanja, iskusni kandidati su uglavnom već odavno formirani. Jedina sličnost je u tome što i mladima i veteranima treba podjednaka afirmacija.

Novo žiriranje ponovo će vas kod javnosti staviti u prvi plan. Da li se sada lakše borite sa tom vrstom slave?

- Moje učešće u prethodnom takmičarkskom šouu pamtim isključivo po dobru i lepim iskustvima. Verujem da će ponovni „izlet” u medije doneti samo dobro. Inače, eksponiranje mojih pesama i pevača koji ih izvode sasvim su mi dovoljni izlet u javnost.

Mislite li da Lena Stamenković na „Dečjoj Evroviziji” ima šansu da ponovi Marijin uspeh - u kategoriji juniora?

- Iskreno se nadam da će to i da se dogodi, a da je Lena vanserijski talenat, valjda je svima jasno.

Kompozitor ste, tekstopisac i aranžer, a niste završili muzičku školu. Šta je to što, uz neminovni talenat, neko mora da ima da bi uspeo?

- Mnogo rada na samoobrazovanju i odricanja, a posebno na polju muzike koje je apsolutno nepregledno. To znači da učim i dan-danas, i u tome baš uživam.

Šta trenuto radite u vašem studiju?

- Ova godina je bila zaista plodonosna. Započeo sam je sa Dženanom Lončarevićem i pesmom „Kazino” kao i duetom Željka Vasića I Nine Badrić - „Lozinka za raj”. U nastavku je bilo još nekoliko izuzetno uspešnih singlova Dženana i Željka, kao i duet Goce Tržan i Sandre Afrike. Takođe, imao sam sjajnu saradnju sa Dejanom i Sašom Matićem, a moram da spomenem moj izlazak i na hrvatsko tržište sa pevačicama Pamelom Ramljak (pesma „Ispod kože”) i Kristinom Vukas („Mami me”). Trenutno radim na albumu Vlade Stojanovića i Staše Brajovića kao i Petra Vagnera. Naravno, moram da pomenem i meni veoma bitan segment - primenjenu muziku za seriju „Komšije” koja se prikazuje na RTS, gde sam kompletan autor kako muzike tako i songova.