Lokica Stefanović: Arhitekta u baletankama

Vesna PANTELIĆ

18. 10. 2015. u 13:45

Локица Стефановић: Архитекта у балетанкама

Lokica Stefanović

Koreograf Lokica Stefanović o koreografijama, šou programima, turneji "Putujući zemljotres" i zašto ne razgovara sa Zdravkom Čolićem...

BEOGRADSKOG koreografa, pedagoga i igračicu Lokicu Stefanović (69) upravo gledamo kao jednu od pet članica žirija u šou programu "Više od igre", gde se deca i omladina iz Srbije, ali i bivših jugoslovenskih republika, takmiče u plesu. Lokica tvrdi da nam je podmladak fantastičan i da joj je lepo dok ih gleda, jer se oseća kao Jugoslovenka. Baš kao i letos u Splitu, gde je ponovo otišla posle 30 godina. Sve joj je bilo isto kao i osamdesetih, osim dvanaestospratnica koje su izgradili tik uz more. Naglašava da se niko nije užasavao beogradskog govora i da su je svi prepoznavali i pozdravljali.

Kao koreograf u emisiji "7+7", čiji su domaćini bili "Sedmorica mladih", Lokica je sedamdesetih postavila standarde kada je reč o domaćim šou programima. Takvih emisija danas, kaže, nema, jer su postale neinteresantne zbog rijaliti programa.

- U ono vreme šou program je bio kao bajka, a danas bajki više nema, sve je ogoljeno i razgolićeno - kaže, za "Novosti", Lokica Stefanović. - Mi smo glumili, igrali, imali smo "Sedmoricu mladih" kao partnere za ples, što "Lokice" do tada nisu imale. Sada je rijaliti postao šou program, a to je zavlačenje u tuđu intimu, a ne stvaran život. LJudi koji učestvuju u njima postali su zvezde zbog tabloidnog pisanja.

TITO NAS JE ZVAO "LOKNICE" "LOKICE" su nekoliko puta igrale maršalu Titu, za doček Nove godine ili njegov rođendan. Tako su se za doček 1979. godine našle na Brionima, a Josip Broz ih je pozvao da sutradan, 1. januara, budu njegovi gosti u Beloj vili. - Znala sam da voli stare hitove poput "DŽambalaje" ili "16 tona", pa sam spremila koreografiju na "Istanbul" - priča nam Lokica. - Igrale smo u dugim haljinama koje smo šile od postave, što je posle drpio Versaće. Nas pet ulazimo jedna za drugom, postrance, ja krećem ka Titu, a njegova pudlica se diže, reži i kreće prema meni da me ujede. Ukočila sam se, promenila koreografiju i krenula u rikverc. Posle smo jeli krvavice koje je on lično spremio. Kada su ga šest meseci kasnije zabavljale za njegov rođendan u Dobanovcima, na kraju programa voditelj LJubivoje Ršumović pitao je da li bi predsednik hteo da mu izvedu još nešto. "Da li mogu ponovo 'Loknice', odgovorio je Tito.

Svaka devojčica kaže da će kad poraste biti balerina. Tako je bilo i sa našom sagovornicom. Sa pet godina počela je u pozorištu "Boško Buha" da igra balet, pčelicu, na primer. Kada je pošla u osnovnu školu, dobila je prvu glavnu ulogu - đavola. Bila je očajna što umesto bele baletske haljinice nosi crveni kostim i kapicu sa rogovima. Diplomirala je u baletskoj školi "Lujo Davičo", ali se umesto klasičnom, okrenula modernom baletu.

- Već na petoj godini sam znala da neću biti klasična balerina, jer se pojavila televizija, a sa njom i italijanski šou programi koji su bili najbolji ikada - veli Lokica. - Američki igrač džez baleta Don Lurio gostovao je sa dugonogim sestrama Kesler u čuvenom šou programu "Studio uno". Igrao je potpuno opušteno džez dens u tenis patikama i beloj majici. Dopalo mi se što sam videla i poželela da to radim. Otac je bio za to da završim škole, ali, da budem inženjer. Tako sam diplomirala arhitekturu i pet godina radila u "Invest birou". Projektovala sam zgradu od 11 spratova u Prištini, koja se nekada zvala "Eksport-import Kosova". Imala sam podršku cele firme da radim i putujem na nastupe, a zahvaljujući pokojnom direktoru Draganu Kovačeviću u mesnoj zajednici dobila sam i salu za vežbanje.

Dve sezone je radila kao koreograf u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, a "Lokice" je okupila za televizijski šou Sanje Ilića. Tačnije, Sanja je doveo sve devojke, svoje drugarice, koje su postale Lokičine igračice. Snimale su šou programe, a u novembru 1977. menadžer Maksa Ćatović predložio im je da nastupe sa Zdravkom Čolićem na "Zagrebačkom festivalu". Čola je pevao "Živiš u oblacima", a "Lokice" su u šortsićima koje su same sašile i srebrnim čizmama, igrale pred zabezeknutom publikom u smokinzima.

- Kako je Čolić već snimio album "Ako priđeš bliže", Maksa je predložio da izaberem dve pesme uz koje bi se ploča reklamirala, i osmislim koreografiju - seća se Lokica. - Izbor je pao na "Glavo luda" i "Pjevam danju, pjevam noću". Prvog dana aprila 1978. krenule smo sa njim na turneju "Putujući zemljotres", po stadionima i halama, a probni koncert imali smo 31. marta, na moj rođendan, u zemunskoj hali "Pinki". To je bio kraj sezone emisije "Od glave do pete" koju je vodio Milovan Ilić Minimaks, Čolić je bio pobednik, a specijalna gošća Rafaela Kara. Od nje sam naučila profesionalnu lekciju. Imali smo neki pod rotaciju prekriven šarenom tkaninom, a ja sam nadigla dreku kako ne mogu da igram. Ali, kad je Rafaela Kara sa četiri fenomenalna igrača stala na rotaciju i sve savršeno odigrala i otpevala, rekla sam sebi da više neću pisnuti, jer profesionalac može da igra svuda i pod svakakvim okolnostima.

Ipak, sa Čolom danas nije u kontaktu. Kaže, prestao je da razgovara sa njom jer je u dokumentarnom filmu "Pjevam danju, pjevam noću" reditelja Jovana Ristića Rice rekla da "Zdravko nije talentovan za igru".

- Kako je film bio o životu Zdravka Čolića, Rica mi je rekao da su svi, počev od prijatelja, preko kolega do učiteljice, toliko "ušećerili" izjave o pevaču, te da ja kažem ono što svi vide - da Čola nije talentovan za igru. I ja u kameru kažem kako Zdravko nije talentovan za igru, ali da se radom i trudom uklopio sa nama i da se na koncertima vidi rezultat tog rada. Međutim, ništa posle tog "ali" nije vredelo. Tom izjavom sam ga, u stvari, izvadila, a on se naljutio namrtvo, mada mi je bio kao mlađi brat. Žao mi je što nije malo talentovaniji za igru, ali je napravio čuda božja svojim glasom.

Lokica se u tom periodu zainteresovala za džez balet koji je usavršavala u NJujorku, kod Elvina Ejlija. Vrativši se kući, 1981. otvorila je prvi privatni baletsko-rekreativni studio "L" u Jugoslaviji. Radila je raznorazne fitnes vežbe koje je videla u Americi, kombinujući ih sa vežbama iz džez baleta. Poslednju koreografiju radila je za zatvaranje Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu 1984. Nije prisustvovala ceremoniji, jer je nekoliko dana ranije rodila ćerku Ognjenu. Danas joj ne pada na pamet da radi koreografije:

PROPEVALA ŠEZDESETIH godina Lokica se zabavljala sa pokojnim gitaristom "Zlatnih dečaka" Borkom Kaclom. Ona je pravila svoju prvu grupu "DŽez bal", a on obrađivao klasičnu muziku za vokalno instrumentalni sastav. Videvši Bobu Stefanovića kako peva sa "Zlatnim dečacima", Lokica je uvrtela u glavu da pored toga što igra, treba i da peva. U to vreme napisala je neke tekstove za "Crne bisere", a zahvaljujući Zoranu Simjanoviću Simketu snimila sa "Elipsama" pesmu u Radio Beogradu. - Sa "Lokicama" sam snimila dva singla i long plej ploču "Ja sam dinamit".

- Igra je postala nešto što smo išli da gledamo u cirkusu. Sve je postalo artizam. Artisti su bili cirkuzanti, a umetnici su uvek bili umetnici. To što neka balerina hoće da što više digne nogu ili uradi veći broj pirueta, za mene nije umetnost.

Posle toga je šest godina na 3K imala emisiju "Vežbajte sa Lokicom", objavila video-kasetu "Tajna lepog tela" i bavila se isključivo fitnesom. Na "Akademiji lepih umetnosti" u Beogradu predavala je scenski pokret. Mada je koreografija odavno ne interesuje, Lokica promoviše zdrav način života. Danas penzionerka bez nacionalne penzije, posle operacije kičme i kuka, osmislila je jednostavne a efikasne vežbe radi očuvanja zdravlja i telesne gipkosti. Napisala je knjige - "Pametno telo - vežbe za svakoga od pet do 95 godina" i "Pametno telo zauvek", a sada se sprema da napiše i treću iz te serije.

- Prva knjiga bila je tirkizna, druga ljubičasta, a treća će biti roze - veli nam Lokica. - A zašto roze, sačekajte dok bude objavljena.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)

Маја М.

18.10.2015. 15:28

Сећам се Локицине изјаве у вези са Чолићевим "талентом" за игру... јесте крут, али је уз изузетан напор, ипак, напредовао. Не би требало да се љути.

Dorian

19.10.2015. 08:05

Ma sve je to super ali ipak se tu radilo vise o eksponiranju zenskog tela a manje o plesu. Odnosno, ne znam sta su one mislile ali znam zbog cega su ih muskarci gledali. Nije to nesto cime bih voleo da mi se cerka bavi, iako je ta Lokicina "trupa" bila najkulturnija varijanta.