DOK nas iz nedelje u nedelju, a govorimo o dugom nizu godina, uverava da pravi velikani naše javne scene nisu ni nedodirljivi ni umišljeni, Tanja Peternek Aleksić prva živi kao sav normalan svet. Znate li da, kada je pitate o pohvalama koje na račun njenog rada glasno kruže svim “sokacima”, ona preskoči pitanje?! I pređe na druga. Ona koja joj ostavljaju prostora da ona hvali, a ne da bude hvaljena. Zato, pomalo na prepad, ovu dramaturškinju po profesiji, a autorku i voditeljku “TV lica...” (RTS 1) po opredeljenju i vokaciji, pitamo kako i ovih dana uspeva da bude u skladu sa imenom svoje emisije.

- Zima usred leta, politička i sve ostale situacije koje nas okupiraju, samo su deo velikog mozaika koji živimo svih ovih decenija. Valjda nas očeliči ono što nas ne ubije. Naučila sam da živim u trenutku, da sebi napravim radost, da selektivno slušam. Evo, baš mi je pre neko jutro baka Cica koja prodaje povrće na Cvetkovoj pijaci, na pitanje “kako ide”, odgovorila: “Ma, čekam mušterije ko na plavi most!” Zamislite, žena od 80 godina koja svakog dana radi od jutra do večeri, još ima snage da se šali na svoj račun. Stvarno, što nas ne ubije, to nas ojača - kaže Tanja, koju od pre nekoliko meseci možete da “prepoznate” i kao članicu Akademije filmske umetnosti i nauka Srbije.

U finišu priprema za otvaranje letnje (TV) sezone, koja će nas uskratiti za premijerna izdanja kultne emisije, ali će nas zato podsetiti na neka već viđena blaga, Tanja je mislima već u septembru. Na jesen će sva (njena) TV lica dobiti pozivnicu za druženje u Jugoslovenskoj kinoteci. Ima tu i nekih imena koja autorka spontano, a ipak posebno, naglašava.

OBEĆANJE DUŠANU KOVAČEVIĆU * KADA ćete ispuniti obećanje koje ste dali kolegi Dušanu Kovačeviću - i nastaviti da pišete? - Pisanje? Pitanje koje preskačem, jer ne znam odgovor. Nagovarao me je nedavno Steva Koprivica da upišem postdiplomske studije na dramaturgiji, jer bi to bio način da me natera da pišem. Čak mi je i delio komplimente za nešto što sam nekada radila, a ja se više toga i ne sećam. Možda bih i rešila, ali verujem da moja ćerka Tamara ne bi bila oduševljena da zajedno idemo na FDU.

- Prošli put je Kinoteka u Kosovskoj ulici bila mala da primi sve koji su došli, tako da je divno što će se novo druženje dogoditi u zgradi u Uzun Mirkovoj. Tada mi se u organizaciji dogodio jedan previd - nisam pozvala braću Teofilović, koje je čak i taksista pitao kako to da nisu u Kinoteci, kada je baš odvezao neke glumce i sreo Sergeja Trifunovića na biciklu kako žuri. Eto prilike da im se, iako nisu bili ljuti, izvinim preko “Novosti” - šali se Tanja, mada sasvim ozbiljno kaže da će Ratko i Radiša, izvođači drevne srpske i balkanske vokalne muzike, ovog puta prvi biti pozvani.

* Šta mislite, kome će jednog dana najviše biti od koristi (i na zadovoljstvo) vaš serijal pohranjen u Kinoteci?

- Baš nedavno me je ukorio Rale Zelenović da nisam predala nove emisije u arhiv Kinoteke, a mnogo je divnih ličnosti pričalo u međuvremenu. Zato pripremamo primopredaju krajem septembra, kada ćemo se družiti sa TV licima. A ko će gledati emisije?! Verujem svi oni koji se javljaju da me zamole da im umnožim neko izdanje. Evo nedavno me je Mira Radošević, naša koleginica, zvala da pita gde može da kupi emisiju u kojoj je gost bio Dragan Babić. Ne može da se kupi, ali zato ima u Kinoteci.

* S kim ste prvo podelili vest da ste postali članica prestižne Akademije filmske umetnosti i nauka?

- Da, AFUN je prestižno mesto koje dugo nije primalo nove članove. Velika je čast biti u takvom društvu, tim pre što smo Branko Stanković i ja zasad jedini TV autori koji su primljeni. Ko je prvi saznao za to - ne znam, ali znam da, kada je objavljeno u “Dnevniku 2”, nisam mogla da verujem koliko mi je poruka i čestitki stiglo. Srećna sam što sam okružena dobrim ljudima, koji su smišljali originalne poruke i čestitke, a jedna od najduhovitijih stigla je od Ljiljane Stjepanović.

* Kako ste uspeli da “privolite” Acu Berčeka na gostovanje u emisiji, ako znamo da je to gotovo “nemoguća misija”?

- Berček je rado pristao da mi bude gost i bio je rečit i zanimljiv. Neverovatno je koliko je ljudi posle tog intervjua reklo da on uopšte nije onakav kakvim su ga doživljavali. Mada, kako i možeš da imaš sliku o čoveku koji je u čitavoj glumačkoj karijeri dao samo tri intervjua?! Mislim da baš to govori o razlozima zbog kojih je serijal ovako dugovečan i gledan, jer gledaoci imaju priliku da vide da i javne ličnosti žive kao sav normalan svet.

* Ko bi mogao da bude novi Berček?

- Kada se posle Berčeka pojavio Đuza Stojiljković i rekao da nije dao intervju od 1990. na Trećem kanalu, bilo je to vrlo zanimljivo - dve ličnosti koje se retko pojavljuju - gostovale su kod mene, jedna za drugom.

* Uprkos neizbrojivom broju sagovornika koje ste ugostili, jeste li, kao i na početku karijere, neumoljivi štreber u pripremi za razgovor?

- Znam da nije bilo popularno biti štreber, jer su u modi dugo bili oni koji nisu voleli da uče. Ali kao da se tu nešto menja. Evo, i vi ste štreber, rekla bih po pitanjima koje mi postavljate. A uvek je lepše odgovarati na štreberska pitanja, nego da ste mi postavili neko “originalno”, kao na primer - “Ko vam je bio omiljeni gost?”

* Jeste li se već susretali sa situacijama u kojima vas u javnosti predstavljaju kao mamu Tamare Aleksić, a do juče je ona bila poznata kao ćerka Tanje Peternek Aleksić?

- Baš mi se sviđa kad me predstave kao mamu Tamare Aleksić. A kada je nedavno njen drug Aleksandar Hadži Đurović, mladi talentovani reditelj, javio iz Rusije da je dobila nagradu za ulogu u filmu “Šešir profesora Koste Vujića” na festivalu “Zlatni vitez”, baš sam bila ponosna. Još kada je diploma stigla i kada sam videla potpis Burljajeva...