Svaka mašna steže

M. KODEMO - A. GRUJIĆ

subota, 18. 01. 2003. u 18:38

Свака машна стеже
Nismo se mi baš zakleli da budemo pošto-poto politički angažovani muzičari, ali stvari nam se same nameštaju, kaže lider **sindikalaca** Boško Ćirković. Nije im ideal tašna, mašna, poklon flaša, a i u klasičnim odelima im je neudobno. Voleti svoju zemlju,
GRUPA beogradskih momaka, obdarenih pameću i muzički talentovani, **usudila** se pre pola godine da samo jednom pesmom, sada već kultnom **Govedinom**, pokara, odnosno izgrdi (u stilu Lazara majka karala), sve živo! I aktuelnu politiku, aktuelne političare, aktuelne gluposti i budalaštine, udvorice, pozere, profitere, pedere, lažnjake u svim varijantama...
**Ajmo svi zajedno, funjare da karamo**, pa **Sve te promene svode se na obmane, uzimala-davala, na pljugama spavala... a dripaca navala**, **A vlada bela kuga, sve je manje Srba, sestro da bi rodila trebaju ti muda**, **Da foliraš ko Englez kad dođu neki strenxeri, da se odrekneš Guče, kajmaka i raxe, tolerišeš Hrvate, Borku, gej parade... nije me sramota što poreklom sam odavde**...

DORĆOLAC
Sprema li se neka nova **Govedina**, pitamo lidera **Beogradskog sindikata** Boška Ćirkovića.
- Ako se desi, biće to stvar trenutka - kaže mladi reper. - Nije ovo Holivud pa da snimamo nastavke. Ako to ljudi od nas očekuju, to se neće desiti. Ipak, imam desetak novih pesama, u jednoj su naši drugari prepoznali novu **Govedinu**, na temu biznismena koji love u mutnom, u svakom slučaju, stil nam ostaje isti. Posle ovog intervjua za **Novosti** povući ćemo se u stvaralačku tišinu, da bismo do leta radili na svom drugom albumu...
U kom raspoloženju je **Govedina** nastala? Otkud toliki gnev u mladim ljudima?
- Repujem još od 1991. godine, kao klinac - kaže 26-godišnji Boško. - U to vreme se uveliko repovalo. Imao sam grupu prijatelja sa Novog Beograda, inače sam Dorćolac. U školi mi je dobro išlo pisanje, čak sam i neke stihove tada napisao, pa sam nastavio to da radim i kasnije, iako uskoro treba da završim ekonomiju. Svi članovi grupe, devetorica nas je, u proseku nam je 25 godina, imamo svoja neka druga opredeljenja, najviše iz egzistencijalnih razloga, ali muzika nam je glavni izvor zadovoljstva. Kada su nam se neke **stvari** nakupile, **Govedina** se prosto nametnula. Prvi koji su je čuli su pozitivno reagovali...

A roditelji, komšije?
- Moja mama Ćiki nije htela da je sluša zbog psovki, ali moram javno da joj zahvalim na moralnoj i materijalnoj podršci, kao uostalom i svim ostalim mamama našeg **Sindikata**. Tata mi još duguje večeru jer je smatrao da pesma neće dugo trajati zbog pominjanja konkretnih imena. Komšije su kupovale diskove u prodavnicama ispod mog stana, dok pre neki dan nisam napravio žurku na kojoj su neki moji drugari napravili frku sa žvrljanjem haustora, pa me ne gotive. Ali, okrečiću...
To što je **Govedina** snimljena samo kao animirani tekst pesme, dok se glasovi **sindikalaca** čuju u **of-u**, urađeno je namerno.
- Animaciju je uradio naš član Đole jer nas je takva forma koštala nula para, a i poenta jeste tekst, a ne naše face - kaže Boško Ćirković. - Uostalom nismo mi manekeni, nego reperi i patriote koji pevaju o onome što im je u glavi, i onome što ih izaziva da reaguju. Meni je inače odavno pukao film na mnogo što šta, pa i na foru da ne treba mešati muziku i politiku, mada sam još kao klinac sam napustio ideju **revolucije kroz muziku**. **Govedina** nije bila namera, nego neki naš trenutak gneva, koji je uostalom bio prisutan u većini populacije. Nismo mi jedini koji smo gnevni...
Pre neki dan vas je jedan **dežurni** novinski komentator prozvao da ste uoči Nove godine u novosadskom SPENS-u pozvali publiku, da uz refren **Ajmo svi ruke gore**, to urade i Srbi i Mađari...
- Ma, to je sve bez veze, i potpuno pogrešno shvaćeno od dela publike. Nemam šta da se pravdam. Neki su u tom multietničkoj sredini protumačili tu repliku jednog od nas kako ne treba. Ja ljude ne razdvajam na prvu loptu, ni po poreklu. Ima jedan stih u **Govedini**: **Obična boranija, što mnogo me ne zanima**, pa neka to shvati kako ko hoće... Možda nekima smeta i iznenadna popularnost pesme koja je stvarno, na najprizemniji mogući način i kroz zezanje, izrazila nešto što izgleda mnogi među nama misle... A možda neko preko nas pokušava da se predstavi kao građanin sveta. Ali, ne mogu ja ničijim motivima da se bavim.
Šta ste vi **Sindikalci**? Buntovnici s razlogom?
- Mnogo ljudi, ne samo kod nas, nego u celom svetu, danas mogu da budu buntovnici s razlogom. Ipak, ne mogu da poredim neke stvari kod nas sa recimo, Šveđanima, kojima, na primer, smeta što im brane da piju pivo! Ili tako nešto...

NACIONALISTI
Prebacujete u pesmi: **A tolerišeš Hrvate**... i citira se u nekim novinama izjava Đoleta da ste mislili na **hrvatsku muziku**, **Koloniju**, **Magazin** i taj hrvatski dens i đubre koje se forsira, kao da nemamo dovoljno svog đubreta...**
- Još nisam diplomirao ekonomiju ali, kapiram taj marketing u koji se ulagalo od *45. pa do raspada zemlje. Napravljeni su **brendovi**: Hari Mata Hari, Magazin, Oliver Dragojević, i oni to koriste. Apsolutno mi smeta takva vrsta jugonostalgije u kojoj oni dođu, pokupe veliku lovu i odu, a naš narod čuči kao stoka ispred njihovog konzulata da bi dobio vizu, dok je mi istovremeno za njih ukidamo. Ovo je otvorena sredina, i nisam u fazonu da ne možeš da mi uđeš u kuću ako si Hrvat, ne jedeš kajmak i nemaš brkove kao Marko Kraljević ali, u nekim stvarima preterujemo! Drago mi je što neki moji drugovi imaju hrvatske pasoše i odlaze na more gde smo svi nekada išli. I ja bih to voleo ali, ne bih se baš lagodno osećao.
Po vašoj pesmi, neko se ovde debelo udvara svetu. Da li je to sračunato da bi se postigao utisak da smo naprasno svi postali demokrate?
- Možda ja nisam prosečan predstavnik ove sredine, pa govorim u svoje ime. Ipak, i meni i mojim prijateljima stvarno nije bio potreban nikakav “Otpor” da nam objasni da Sloba ne valja. Drugima možda i jeste. Međutim, sve te kampanje, tolerancija, komšija i krava, sve je to meni grandiozno trošenje para na nešto što se valjda podrazumeva i što normalnim ljudima nije neophodno. S druge strane, imamo naciju, zemlju novih komšija u kojoj se, kako ankete kažu, 94 odsto stanovništva izjasnilo kao Hrvati, i gde ni na jednom čelnom mestu nemate predstavnika neke druge nacije. Kad već govorimo o toleranciji i demokratiji...
Neki kažu da ste “teški nacionalisti”.
- Ako voleti svoju zemlju, grad, svoj kraj, ulicu, znači biti nacionalista, onda to može i tako da se nazove. Svi pričamo istim jezikom, razumemo se, neki moji drugari su se vratili preko bare nazad. Ja hoću ovde da napunim halu sportova. Ja neću da budem u nekoj stranoj “veš mašini”... Mislim da je ovde mnogo opuštenije u pogledu posla, življenja, i da ima dosta toga što bi oni iz nekih razvijenijih sredina i te kako poželeli. Opet, i Beograd je jedna zaista mala sredina, kao selo u kome je sve isprepletano, i to je nekad dobro, a nekad ogavno. Znam ljude koji su imali sve sređeno da odu, a opet, ostali su, izabrali teži put. To je izazov i svako bira ono što želi.
Da li misliš da ovde ima prostora za ljude kao što si ti?
- Ne osećam se kao predstavnik svoje generacije – družim se sa mlađima i mnogo sam neozbiljan. Daleko sam od svih onih vršnjaka u odelima, po firmama, - kako jedna naša nova pesma kaže “tašna, mašna, poklon – flaša”. Stran mi je taj fazon: “Želim da budem kao moj šef”. Meni je neudobno u odelu... Pitanje je koliko daleko ovakvi kao ja ovde mogu da doguraju? Očito, evo, da nekako ipak možemo da se izrazimo. Postali smo, mnogi kažu, nekakvi lideri – ni krivi ni dužni.
Šta sada radi “Beogradski sindikat”?
- Sada smo u lepom položaju jer možemo da računamo da će ljudi obratiti pažnju na sledeće što imamo da kažemo, a naravno, toga je mnogo, i to ne samo na temu politike. Imamo dosta novih tekstova, zanimljivih tema i muzike. Sviđa mi se kako je sve to idejno postavljeno i mislim da će se i ljudima dopasti...

SASTAV
“Beogradski sindikat”, hip-hop bend koji je buntovnom hit-pesmom “Govedina” prenuo i uzdrmao domaću javnost, sastoji se od devet članova, mada se tačan broj, kako momci tvrde, zapravo krije. Ali, u stalnoj postavi su: frontmen – Feđa Dimović, gazda - Đorđe Jovanović, komandant - Blažo Vujović, pi-ar menaxer – Ogi Janković, vrhovni mudrac – Marko Đurić, poglavica – Darko Marjanović, šef – Aleksandar Karaxinović, ministar spoljnih poslova – Vladimir Čorluka i lider – Boško Ćirković.