"MALO KOLO" NA SPISKU BAŠTINE: Lista nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije bogatija za još jednu tradicionalnu igru Srba u Banatu

R. Šegrt

23. 02. 2021. u 10:36

МАЛО КОЛО НА СПИСКУ БАШТИНЕ: Листа нематеријалног културног наслеђа Србије богатија за још једну традиционалну игру Срба у Банату

Foto R. Šegrt

LISTU od 52 elementa nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije dopunio je još jedan folklorni biser - banatsko "Malo kolo".

U prostorijama Akademskog društva za negovanje muzike - "Gusle" u Kikindi danas će biti promovisano kao element sa Liste nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije. "Malo kolo" sada je pod rednim brojem 53. i jedno je od tri kola, uz "rumenku" i "kolo u tri", koja su na ovoj reprezentativnoj nacionalnoj listi.

Tradicionalno banatsko "malo kolo", igra se uz muziku u zatvorenom ili otvorenom kolu u kojem učestvuju i mladi i stari, žene i muškarci, međusobno povezani "vojvođanskim hvatom" koji podrazumeva da žene drže ruke na ramenima muškaraca, a oni se, međusobno hvataju za ruke iza leđa žena.

- Najviše je zastupljeno u Vojvodini, kao najrašireniji igrački obrazac i melodija. Vrlo je popularno i među pravoslavnim Srbima u Rumuniji, tamo se obavezno igra kada mladenci izlaze iz crkve. Peva se "Na mnogaja ljeta" i odmah zatim se igra "malo kolo" - objašnjava Zoran Petrović, direktor ADZNM "Gusle".

NADIGRAVANJE

"MALO kolo" muškarcima daje mogućnost da se nadigravaju, da se dokažu i pokažu. Igrač može mnogo da improvizuje i da kolo učini lepšim. Žene imaju više statičan položaj i njihov korak i pokret su skromniji. U Vojvodini ima bar pedesetak melodijskih varijacija ovog kola - objašnjava Zoran Petrović.

On kaže da je najvažnije za naše nematerijalno kulturno nasleđe, pa i malo kolo, da svaki element živi, u ovom slučaju da se kolo igra.

TRADICIJA Banatsko malo kolo, Foto ADZNM "Gusle" Kikinda

- To su identitetske vrednosti. Ako nemamo jezičku kulturu i tradicionalnu muziku, folklor i običaje, po malo čemu ćemo se razlikovati od drugih - ocenjuje Petrović.

- Za "malo kolo" opredelilo nas je dugogodišnje iskustvo, jer je to najpopularniji folklorni igrački obrazac u Vojvodini. Zahtev za upis na listu podneli smo pre dve godine. Inicijativu su pokrenuli Magdalena Popov, umetnički rukovodilac u "Guslama" i Igor Popov, majstor i uzvođenju ovog kola. Mnogo su pomogle dr Selena Rakočević, vanredni profesor na Fakultetu muzičke umetnosti i dr Tatjana Bugarski, etnolog iz Muzeja Vojvodine. U zvaničnom opisu ovog kola na Listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije piše da se "kinetički obrazac plesa zasniva na simetričnom lateralnom kretanju: dva koraka za desnom, pa dva koraka za levom rukom".

 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)