Društvo

OSTVARIĆU SVOJ SAN U SRBIJI: Meksikanka Valerija Alvarado odlučila da živi u Beogradu - volim ovu zemlju!

D. MATOVIĆ

18. 09. 2020. u 11:03

KADA je pre četiri godine spakovala kofere Meksikanka Valerija Alvarado o Srbiji nije mnogo znala. A, kada su je pre nekoliko meseci iz američke ambasade, uz čiju pomoć je došla u Beograd, pozvali da se vrati kući rekla je: "Ne putujem." Njeno mesto u avionu ostalo je prazno. Tako je ova mlada žena ostala među svojim novim prijateljima. Svojom novom "porodicom".

ОСТВАРИЋУ СВОЈ САН У СРБИЈИ: Мексиканка Валерија Алварадо одлучила да живи у Београду - волим ову земљу!

Foto: Foto N. Skenderija

- Baš sam zavolela Srbiju - kaže nam. - Beograd me je prihvatio, a i ja njega. Doživljavam ga kao svoju kuću.


Došla je u našu prestonicu kao student balkanske istorije, po programu razmene akademaca SAD i Srbije. Učila je i radila. Jedno vreme čak i kao predavač na Filološkom fakultetu.


- Korona me je udaljila od katedre - priznaje simpatična dvadesettrogodišnja Meksikanka. - Ali šta vredi sedeti skrštenih ruku. Rešila sam da započnem novi posao i nekako mi se učinilo da bi bilo uspešno da se ogledam u ugostiteljstvu. Videla sam da u Beogradu, uglavnom, mladi vešto vladaju ovim poslom. A, uz to, primetila sam i da beogradskom šarenilu od kafića nedostaje jedan meksikanski.


Danima je tabanala srpskom prestonicom tragajući za prostorom u kom želi da ostvari snove. Našla ga je u samom srcu grada, u Ulici Svetozara Markovića, a onda je zavrnula rukave. Počela je kao lastavica da pravi gnezdo. U kafeu "Konča" danas će primiti prve goste.


- Konča je nadimak moje bake, koja je preminula tokom pandemije, u maju ove godine - pokazuje nam Valerija veliku sliku svoje bake na zidu. - Njeno ime bilo je Konsepsion Vega, ali svi smo je zvali Konča. Bila sam mnogo tužna kada sam čula da je otišla. Optuživala sam sebe da sam sebična. Nisam se vratila porodici, a mogla sam. Imala sam kartu, rezervisano sedište, ali nisam ušla u avion. Ostala sam ovde da ostvarim svoj san. Baka bi bila ponosna na moju odluku da pokušam da nešto sama stvorim.

Ona je sama sve stvorila. Kada je stigla u Ameriku radila je na plantažama borovnica i pomorandži. Bilo joj je mnogo teško. Amerikanci su znali da budu surovi prema Meksikancima. Ali, uspela je. Kada je mogla ona, mogu i ja. Bez obzira na to što sam mlada, što sam sama, znam da će me ona voditi.


Meksikanci veruju da kada neko premine ide na nebo. Jednom godišnje, početkom novembra, može da se vrati na zemlju da poseti svoju porodicu. Uslov je - da ga se sećaju.


- Postoje dve smrti, fizička i kad te zaborave. Zato držimo porodične fotografije na zidu. Ja svoju baku nikad neću zaboraviti - govori nam Valerija dok gledamo kako mladi umetnici povlače poslednje poteze na zidnoj slici na kojoj su predstavljeni meksički simboli.

Foto: Foto N. Skenderija

 


Kao relikvije Valerija čuva sve što je podseća na njenu porodicu. Uramljenu bakinu večernju haljinu okačila je na zidu, stare porodične fotografije su kraj prozora. U raznobojnom živahnom prostoru svoje mesto dobili su žičani telefon, zidna vaga, tapiserije...


- Želela sam da napravim sinergiju naših dveju kultura. Novo mesto, koje budi stari osećaj.
 

Foto: Foto N. Skenderija

UŽIVAMO NA ISTI NAČIN


SRPSKA kultura podseća me na sopstveno meksičko nasleđe - kaže Valerija.

- Naše države deli čitav okean, ali Srbi i Meksikanci imaju slične poglede na život. Obožavamo da provodimo vreme sa ljudima koje volimo i vrednujemo one trenutke u kojima možemo sa njima da sedimo, pijemo ili jedemo i pričamo satima, nije važno da li je reč o sitnom tračarenju, zbijanju šala ili prepričavanju nekog značajnog događaja. Bitno je samo da smo zajedno.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (2)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
Nova dimenzija života u delu Beograda koji se budi iz sna

Nova dimenzija života u delu Beograda koji se budi iz sna