NA KORAK OD EKOLOŠKE OPŠTINE: Brinu o Ražnju kao o svojoj kući

J. ĆOSIN

četvrtak, 30. 07. 2020. u 19:00 >> 04:25

НА КОРАК ОД  ЕКОЛОШКЕ ОПШТИНЕ: Брину о Ражњу као о својој кући

Foto J. Ćosin

UREDNO podšišana trava, kante za otpad iz kojih se đubre ne preliva, besprekorno čiste ulice, okolna sela kao pod konac, bez divljih deponija ili džakova sa smećem, klupice u parku koje se po snegu i kiši pokrivaju zaštitnom folijom i reciklaža otpada do komposta koji se deli meštanima za bašte i vrtove.

Sve ovo asocira na urednost evropskih gradova, a zapravo je slika Ražnja.

Ova varošica nadomak Aleksinca, koja sa okolnim selima ne broji više od 10.000 stanovnika, na korak je do toga da postane zelena, ekološka opština. Da uredno odlažu i sortiraju otpad u kante za plastiku, staklo, papir, ili u klasične kontejnere, ali i u nove "kovid-kante", u koje bacaju maske i rukavice - u Ražnju su naučili i mladi i stari. A prema onima koji odstupe od pravila nemaju previše razumevanja.
- Dođe neko ko nije iz Ražnja, pa u prolazu baci flašu a ona padne pored kante. I ne vrati se da je ubaci gde treba. U tom trenutku svi mi "domaći" reagujemo isto, kritikujemo i zovemo komunalce da to reše - priča meštanin Miodrag Malinić.

Za vreme padavina klupe prekrivaju folijom , Foto J. Ćosin

U ovom gradiću, svako domaćinstvo je od Opštine dobilo zasebne kante u koje izdvaja organski otpad, dok se ostalo sortira po materijalima. Potom smeće odlazi u reciklažno dvorište, gde se prerađuje i pretvara u organsko đubrivo, koje se poklanja građanima.

- Radimo kompostiranje, preradu organskog otpada iz domaćinstava - objašnjava Ljubica Spasić, radnica reciklažnog dvorišta. - Mašine melju otpad, a dobijamo i travu kada se kosi park, pa svemu tome dodamo i kvasac i vodu i sve na gomili odstoji dvadesetak dana. Kada se proces završi, ostavljamo da sazri 45 dana, prosejemo kroz sito i kompost poklanjamo građanima.

PROBLEM OTPADNIH VODA

Foto J. Ćosin

DA bismo konačno poneli epitet zelene opštine, moramo da rešimo problem otpadnih voda - kaže Dragiša Todorović (na slici), zadužen za razvoj životne sredine. - Trudimo se, takođe, da sredimo i stanje u našim mesnim zajednicama oko organizovanog odnošenja smeća. Reagujemo čim čujemo da su nam pored puteva kese ili ambalaža. Jer, kada je sve čisto, ljudi se ustežu da bacaju otpad, a to znači da smo podigli nivo svesti o ekologiji.

Inicijativa da žitelji Ražnja razviju svest o zaštiti životne sredine potekla je od predsednika Opštine Dobrice Stojkovića, krajem 2006. U toj nameri ujedinio je meštane. Ražanj i okolna sela su potpuno očistili i od najmanjih papirića, odredili prostore za deponiju u svakom selu, u gradu postavili kante sortirane po vrsti otpada. One koji poštuju pravila su nagrađivali, a neposlušne kažnjavaju, i to bez odstupanja, ni po babu ni po stričevima. Komunalna policija radi u dve smene.

Organski otpad, Foto J. Ćosin

- Ista pravila važe za sve, nema odstupanja, kazne su visoke, pa ljudi počnu da paze - priča Dobrica Stojković. - Mi smo divlje deponije na neki način legalizovali, da svi znaju gde su. Oko deponija smo podigli zimzeleno drveće, da ih sakrijemo od očiju ljudi, a s druge strane da štiti od jakih vetrova da se to smeće ne raznosi.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

Vladan

03.08.2020. 17:59

Interesuje me samo koje selo je dobilo kante za otpad kada kod mene u selu ima asvalt a nema kanala i tako kada pocne jaka kisa da pada meni napuni podrum i dvoriste sa vodom jer nema kanala