SVETI SAVA JE KAŽNjAVAO NADRILEKARE: Srednjovekovni srpski lekari bavili su se svim oblastima

Boris Subašić

nedelja, 12. 07. 2020. u 23:13 >> 23:15

СВЕТИ САВА ЈЕ КАЖЊАВАО НАДРИЛЕКАРЕ: Средњовековни српски лекари бавили су се свим областима

Foto B.Subašić

LEČENjE u srednjovekovnoj Srbiji zasnivalo se na dostignućima ondašnje naučne medicine, nasuprot predrasudi da su jedine terapije bile vradžbine i bajanje.

Srednjovekovni srpski lekari, kao i današnji, bavili su se najrazličitijim oblastima, od urgentne medicine, preko epidemiologije, do ginekologije. Oni su bili i farmaceuti koji su, uz pomoć stručnih priručnika, spravljali lekove biljnog, životinjskog i mineralnog porekla. Jedno od najvažnijih pravila ustanovljeno još u hilandarskoj bolnici bila je izolacija onih koji su zaraženi prenosivim bolestima od ostalih bolesnika i zdravih ljudi.

- Pred kraj druge polovine 12. veka, odmah po uređenju Hilandara, Sveti Sava, po ugledu na bolnicu carigradskog manastira Svete Bogorodice Evrgitide, osniva u njemu prvu srpsku bolnicu. Ovde će otpočeti i rad na prepisivanju medicinsko--bioloških spisa, pa će 1263. godine, po nalogu učenog hilandarskog igumana Domentijana, monah Teodosije prepisati "Šestodnev" Jovana Egzarha. Iz ovog dela Srbi će se detaljnije upoznati sa osnovnim znanjem iz anatomije antičkog sveta - zabeležio je pokojni akademik dr Relja V. Katić, koji je više od 50 godina posvetio izučavanju stare srpske medicine i ostavio nam dragocena saznanja koja su bezbroj puta citirana u domaćim i svetskim naučnim radovima.

KLINIČKI CENTAR U DEČANIMA

Srpske bolnice bile su organizovane po ugledu na vizantijske, pa je ona u Dečanima imala specijalistička odeljenja slična onima u bolnici carigradskog manastira Pantokratora: "za lečenje onih koji stradaju od rana ili povreda", "za one koji nisu mogli slobodno disati radi ljutine koja dolazi iznutra", "za lečenje onih koji su se sasvim savili i nisu mogli ništa raditi", "za bolne od svete bolesti - epilepsije", "za bolesti očiju"...

MNOGIMA je i danas teško da prihvate ovakvu sliku prosvećene srednjovekovne Srbije, jer smatraju da za nju nema dokaza. Stvari stoje drugačije, dokazi postoje odavno, ali znanja o njima nema.

Sve predrasude o tome da su srednjovekovni Srbi bili varvari koji su se lečili vradžbinama pale su još 1952, kada je akademik Đorđe Sp. Radojičić, istražujući biblioteku Hilandara, naišao na raskupusanu knjižicu, koju je u prvi mah registrovao samo kao Hilandarski kodeks broj 517. Kada je počeo da čita taj pohabani rukopis, shvatio je da je reč o neprocenjivom svedočanstvu, prvom poznatom srednjovekovnom medicinskom priručniku na srpskom. Knjiga sadrži teoretska izlaganja i praktična uputstva za lečenje, i nastala je i korišćena je na tlu Srbije. Nepoznatim putevima je stigla do Nemanjine zadužbine u Svetoj Gori, gde je sačuvana. Zato je nazvana Hilandarski medicinski kodeks, iako nije napisana u Hilandaru.

OVAJ priručnik sadrži medicinska znanja, od onih iz antičke Grčke i Rima, pa sve do najmodernijih srednjovekovnih dostignuća iz čuvenih medicinskih škola u francuskom Monpeljeu i italijanskom Salernu.

- Idući u korak sa najkulturnijim narodima Evrope, Srbi su rado primali kulturne tekovine Vizantije i Zapada. Hilandarski medicinski kodeks je od višestrukog značaja za srpsku kulturu kao celinu. To je zbornik koji sadrži prevedene na srpski jezik najznačajnije spise salernske i monpeljeske medicinske škole. Ove činjenice govore da je srpska srednjovekovna medicina bila za ono vreme na nivou evropske medicine. Postojanje velikog broja terapijskih priručnika s preskripsijom (pravilima) iz ovoga spomenika dokazuje da su bili toliko mnogo korišćeni u našem narodu da su primili karakter naše narodne medicine - ukazivao je dr Katić.

On je dokaze za svoje tvrdnje crpeo upravo iz Hilandarskog kodeksa, za koji se pretpostavlja da je u upotrebi bio već u 12. veku.

Foto B.Subašić

Hilandarski medicinski kodeks

KAO važan deo Hilandarskog medicinskog kodeksa akademik Katić je isticao njegov deo posvećen zaraznim bolestima, koje su harale Balkanom, naročito od sredine 14. veka, kada je s turskim osvajačima stigla i kuga. Uz nju, srpski medicinski priručnici bavili su se i velikim i malim boginjama, sifilisom, besnilom, leprom i malarijom.

- Za naše etničko proređivanje, ekonomsku i kulturnu propast na svim poljima, od koje se nismo mogli podići za više vekova, objašnjenje treba tražiti u prvom redu u pomorima izazvanim epidemijama i glađu - smatrao je dr Katić.

Kugi je posvećen najveći prostor u medicinskim priručnicima, jer je bila pratilac ratova i oduvek česta pojava na našem prostoru, a ostavljala je za sobom neopisivu pustoš. Uzročnikom najtežih zaraza smatran je zatrovan vazduh, pa je savetovana stroga izolacija od prostora gde borave oboleli.

Foto B.Subašić

ZAČECI Jovan Argiropulos podučava medicinu u bolnici kralja Milutina u Carigradu

HILANDARSKI medicinski kodeks bio je standardni priručnik lekara u srpskim srednjovekovnim bolnicama, osnivanim kao deo državne ustanove pri manastirima.

- Naše srednjovekovne bolnice prema socijalnoj funkciji mogle bi se podeliti na dve vrste ustanova. Jedne koje su služile isključivo za lečenje i druge koje su bile skloništa za siromahe i bolesnike od neizlečivih hroničnih bolesti, padavičare, paralitične, leprozne itd. Obolele su lečili lekari empirici koji su izučili lekarsku veštinu kao zanat radeći uz lekare. Bolnica je imala šefove odeljenja, a na svakom odeljenju nalazili su se dva lekara i po jedan pomoćnik. Stare srpske bolnice izdržavale su se iz sredstava njihovih osnivača. Među njima su bili vladari i građani organizovani u dobrotvorna društva - naveo je dr Katić.

SRPSKA srednjovekovna medicina doživljava vrhunac u 13. i 14. veku, jer raspolaže svim tadašnjim značajnim medicinskim spisima, ustanovljene su i gradske bolnice i apoteke, postoje propisi iz komunalne higijene, ustanovljena je institucija karantina za suzbijanje zaraznih bolesti...

Studeničkim tipikom, koji je napisao Sveti Sava 1208. godine, osniva se u Studenici bolnica, po vizantijskim manastirskim uzorima.

Pored uputstava za rad bolnice, Sveti Sava je propisao i zabranu nadrilekarstva.

 

HIGIJENA

U urbanim naseljima srednjovekovne Srbije postojale su kanalizacija i komunalna higijena, kao i u celom "vizantijskom komonveltu", zemljama kulturnog kruga Romejskog carstva, naslednika rimskih tradicija. To je bio osnovni razlog zbog koga je ovaj prostor, do dolaska Turaka, bio manje pogođen epidemijama teških zaraznih bolesti.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (4)

Suverena

13.07.2020. 06:03

О Боже, па ви зовете ''Хиладатским кодексом'' списе који нису писани у Хиландару, говорите о ''цариградском утицају'', о ''римском наслеђу''... заиста као да ништа, баш ништа, није наше...