ČUVAR KNJIGA, SLIKA I IKONA: Nedavno otvoreni Muzej crkvenih starina u Nišu baštini vredne predmete i dokumenta važna za našu istoriju

KOLEKCIJA od 200 starih i retkih knjiga, od kojih najstarija datira s kraja 16. veka, pokloni ruske carske porodice Romanov niškom hramu povodom godišnjice Milanskog edikta 1913. godine, vredni crkveni predmeti u filigranu, stari rukopisi i umetnička dela velikih slikara, kao i lični predmeti patrijarha Irineja, samo su deo bogate postavke Muzeja crkvenih starina pravoslavne Eparhije niške.

Foto J. Ćosin

Nedavno otvoreni Muzej već broji pozamašnu kolekciju istorijskog blaga koje je svoje mesto našlo u Svetosavskom domu, u porti niške Saborne crkve, a sve je više i posetilaca. Protođakon Dalibor Midić kaže da su u Muzeju starina i predmeti koji su bili izloženi u nekadašnjem Muzeju eparhije u centru grada, koji je pre 39 godina zatvoren.

- Najvrednije što Niška eparhija ima su tri slike Đorđa Krstića: "Smrt kneza Lazara", "Kralj Milan" i "Sveti Nikola". Prva je nastala 1885. i jedno od njegovih najpoznatijih dela koje je izazvalo možda najveću umetničku polemiku u Srbiji ikada. Niška crkvena opština je 1880, angažovala Krstića da oslika ikonostas Saborne crkve. On je naslikao 11 ikona, a pre nego što su one postavljene na ikonostas, imao je izložbe u svetu. Kada je došao u Srbiju, njegova ikona je za naš narod, u to vreme bila neprihvatljiva - objašnjava nam Midić.

NEOBIČNO Oslikane "priče" hodočasnika u Svetu zemlju, Foto J. Ćosin

Opština je tada povukla ugovor sa Krstićem.

- On je otišao u Ćurlin, selo kraj Niša, gde je kralj Milan išao u lov. Dok je čekao da se pitanje slike reši, Krstić je oslikao kralja 1902. Reč je o velikom portretu koji se nalazio u ogromnom mermernom tronu. Na slici kralj kroji kartu Evrope, cepa je i prekraja granice. Ne otima, nego vraća Srbiji istorijsko područje. U Prvom svetskom ratu sliku su Bugari iskasapili bajonetima. Restaurirana je u Republičkom zavodu i nalazila se Istorijskom muzeju Srbije i u Narodnom muzeju Niš, i napokon je vraćena nama - kaže Midić i dodaje da su u Muzeju i dela Steve Todorovića, Nikole Aleksića i drugih srpskih slikara, kao i retke ikone, stare fotografije i arhivalije značajne za istraživače u oblasti teologije, istorije, kulture i arhivistike.

Protođakon Dalibor Midić, Foto J. Ćosin

U Biblioteci eparhije su mnogobrojne retke štampane, ali i rukopisne knjige, dokumenti na osmanskom turskom, bogoslužbena knjiga "Opšti Minej za maj" iz 1692. koja potiče iz vremena ruskog imperatora Petra Velikog. U Muzeju ima i predmeta za koje se ne zna kako su dospeli u posed Eparhije, poput arapske gramatike na latinskom jeziku iz 1687. Izložen je i stari kivot u kojem su čuvane mošti Svetog Georgija u prokupačkom Hramu svetog Prokopija. Tu su predmeti iz Jerusalima, koje je Nišu doneo preživeli logoraš Vilhelm Vajs Vili.

- Za vreme okupacije u Drugom svetskom ratu Nemci su Jevreje vodili na prinudni rad.

NEPROCENjIVO Portret kralja Milana, i slike "Smrt kneza Lazara" i "Sveti Nikola", Foto J. Ćosin

Išli su preko dana i uveče se vraćali. Vajs je predvideo šta će se dogoditi i uspeo je da pobegne iz logora. Došao je do Pantelejskog groblja da se sakrije. Pronašao ga je tamo sveštenik Radomir Antić koji mu je napisao lažna dokumenta, za njega i njegovu porodicu. Tako je preživeo okupaciju, a 1948. se preselilo u Izrael. Tek 1995, je došao u Niš, a u znak zahvalnosti crkvi Svetog Pantelejmona poklonio je jevrejsku obrednu čašu za Pashu i tanjirić sa posvetom - ispričao je, za naš list, Midić.

Dragocena je i slika koju su doneli hodočasnici, koja je svojevrsni foto-album njihovog puta u Svetu zemlju. Slikali su je na platnu pravoslavni Palestinci koji su živeli u Jerusalimu, i to su, kako kaže Midić, hadžije donosile i pričale šta su tamo videli. Dragocenosti bi, dodaje ovaj protođakon, u Muzeju danas bilo i više da nije bilo čestih ratova.

- Veliko delo Stevana Todorovića i njegova slika preživela je samo zato što je u vreme kada je bio požar u Sabornoj crkvi ona bila na restauraciji - rekao je on.

Najlepše

MEĐU najvrednijim eksponatima su i dve ikone iz crkve u Pirotu, možda i najlepše u jugoistočnoj Srbiji.

- Starije su i od same crkve u Pirotu. Ne znamo tačno iz kog su perioda, možda iz 14. veka, ali znamo da su rađene na pozlati na orahovoj dasci, posebnom tehnikom, nikada nisu restaurirane, a izgledaju kao da su stare tek nekoliko meseci. Sve signature su na grčkom jeziku. Tu su i pokloni dinastije Romanov povodom godišnjice Milanskog edikta 1913. godine - kaže protođakon Midić.

DAR Pokloni od Romanovih, Foto J. Ćosin

LIČNI PREDMETI PATRIJARHA IRINEJA

SA ponosom nam je protođakon pokazao i lične predmete blaženopočivšeg patrijarha Irineja, koji je ostavio neizbrisiv trag u Sabornom hramu. Izloženi su njegova mandija sa inicijalima, žezlo, mitra, insignije... Njih je na otvaranju Muzeju poklonio patrijarh srpski Porfirije.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije