VELIKA MORAVA OTKRILA DREVNE TAJNE: Iz najduže srpske reke, zbog niskog vodostaja, "izronili" artefakti prošlosti i prirode (FOTO)

NA prilazu Ćupriji, nizvodno od novog železničkog mosta ka ušću Ravanice do gvozdenog "žućka", iz najduže srpske reke izviruju ostaci čak osam drevnih mostova, a ima ih verovatno još ispod površine.

Foto Arhiva

Istoriju ćuprija, istovremeno mirna i ćudljiva Velika Morava čuva hiljadama godina. A onda ih, tokom leta, pri nižem vodostaju, "otkrije" - da se ne zaborave. Sa ostacima drvenih stubova poglede zaljubljenika u reku privlače i mnogobrojna ostrva i ostrvca. Svi zajedno - ti artefakti prirode i prošlosti biće više vidljivi kad nivo Morave bude još niži.

Foto Z. Rašić

A to će biti, kaže naš sagovornik Dušan Stamenković, pomoravski hroničar i vrsni poznavalac ovdašnjih ćuprija - u drugoj polovini septembra, pod uslovom da u Srbiji ne padnu velike kiše. Sa Stamenkovićem smo ovih dana prošetali obalom srpske goropadnice, inače diplomiranim inženjerom saobraćaja. Kada se, kao dete, kupao u Moravi, oku vidljivih ostataka nekadašnjih mostova nije bilo:

- Počeli su da se pojavljuju tek kad je davnom regulacijom reke njeno korito od Stalaća do Dunava skraćeno za petinu. Korito je zbog toga postalo strmije a voda brža, pa se korito produbilo. Dno se spustilo, sa njim i nivo reke. Od tada, posebno leti, Morava obelodanjuje svoje dugo skrivane tajne.

Foto Arhiva

Rimljani su, podseća naš sagovornik, napravili prvi most ovde pre otprilike 1.700 godina. Zovu ga još i latinski. Ostaci njegovih stubova vide se u blizini ušća Ravanice u Moravu. Sam most bio je drven i srušili su ga verovatno osvajači koji su oterali Rimljane iz ovih krajeva. Pored mesta gde je bio rimski most oko 1600. godine Turci su napravili novu ćupriju. Taj turski most građen je slično kao i rimski, a tako se mostovi prave i danas.

Činjenice Dušan Stamenković, Foto Arhiva

- Pregradi se polovina korita i skrene reka. Onda se naprave stubovi na suvom, pa se reka vrati i pravi druga polovina mosta. Zbog toga što su mostovi imali drvenu konstrukciju, stubovi su jedan od drugog bili mnogo manje udaljeni nego danas. I ovaj most je porušen jer su Turci morali da se povuku u 18. veku pred austrijskom vojskom - priča Stamenković.

Naredni drveni most napravljen je 1844. Njega je odnela takozvana ledena poplava. Ostaci su vidljivi otprilike na sredini između ušća Ravanice i "žućka". A ispod samog gvozdenog mosta u reci izranjaju iz dubina stubovi još jedne drvene ćuprije napravljene krajem 19. veka. I nju je silovita Morava uništila i to 1915. godine. Kako nijednog drugog mosta nije bilo, nemački vojnici su malo uzvodno napravili pontonski most koji je bio u funkciji do 1922, kada je pušten u rad i danas je u upotrebi "žućko". Taj gvozdenko naredne godine obeležava vek postojanja. Pravljen je kao ratna reparacija zbog razaranja u Velikom ratu, a istovremeno je napravljen i njegov blizanac - most koji spaja Ribare i Glogovac.

REALNOST Davno skraćenje korita reke za petinu, od Stalaća do Dunava, dovelo je do ove pojave, Foto Z. Rašić

Krije li Morava u svojim dubinama još tajni koje nije obelodanila? Jasno - da. U njenim vodama ima još stubova koji nisu ugledali svetlost dana, a uočavaju se kao brzaci i vrtlozi koji se stvaraju na površini u ovom trenutku inače spore reke. Ako se uđe do pojasa u neki od tih brzaka između podvodnih stubova, ne može da se održi na nogama jer voda nosi. Zato iskusni plivači znaju da na drugu obalu mogu sigurno da stignu samo ako plivaju ukoso.

A brojna ostrva i ostrvca prirodno nastala na ostacima ovih ćuprija i van njih, vremenom su obrasla raznovrsnim rastinjem. Baš kao i obale Morave koje su, kao i dno, od najsitnijeg peska dunavca. Sada su tu vrbaci jer su ljudi odavno prestali da se tu kupaju.

Umesto plaža, ostala je samo tradicija plivanja za bogojavljenski krst. I poneki skok najhrabrijih sa žutog mosta u rečne dubine.

Foto Arhiva

PONTONSKI MOSTOVI

PORED klasičnih mostova na stubovima sa drvenom konstrukcijom, obale Morave tokom istorije premošćavali su i pontonski mostovi. U reku se pobodu stubovi, za njih se vežu čamci, pa se onda premoste. Kad nivo reke raste, i čamci se podižu, tako da most ostaje uvek iznad vode. Ti mostovi su pravljeni uglavnom u 19. veku. Poslednji je napravljen 1944. jer su Nemci prilikom povlačenja iz Ćuprije oštetili gvozdeni most. Dok se on popravljao, narod je prevozila skela i pomenuti pontonski most.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije