ZAUVEK ZAPAMĆENA LEKCIJA O USTAŠAMA: Profesor Čikarić o svedočenju jedinog preživelog iz najmonstruoznijeg zločina u NDH

TADA četrnaestogodišnji dečak, stariji pionir, Slobodan Čikarić, priču Ljubana Jednaka, jedinog preživelog ustaški pokolj Srba 29. jula 1941. godine u pravoslavnoj crkvi u Glini, slušao je nekoliko godina kasnije sedeći na pokošenoj travi, pored temelja porušene crkve, sa grupom dece koja su, kao i on, posle rata nastavljala školovanje.

Foto: Privatna arhiva/ Ljuban Jednak i patrijarh Pavle u Glini 30.7.1995.

Svako od te dece u krilima je držalo svesku i olovku, tu u Glini, prvoj destinaciji maršrute koju će proći "Tragom prvih partizana", od Banije i Korduna, Like, Dalmatinske Zagore, a u Bosni Bihaća i Kozare. Ljuban je pričao. Ostali su zapisivali. Niko nije uspeo da "uhvati" svaku reč, ali su kasnije iz svega što su zapisali posložili Ljubanovu priču, koju dr Čikarić autentično iznosi:

Jedan od najsvirepijih i najmonstruoznijih zločina nad Srbima u kvislinškoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj bio je pokolj nekoliko stotina Srba u glinskoj pravoslavnoj crkvi 29. jula 1941. godine. Jedini preživeli svedok strašnog zločina bio je Srbin Ljuban Jednak (1916-1997)

ZVERSKI Ustaše Srbe okupili u crkvi u Glini pre nego što su ih pobili, Foto Privatna arhiva

U leto 1949. formiran je u Kumrovcu pionirski odred sastavljen od svršenih učenika 4. razreda osnovne škole (iz svake opštine po jedan učenik; mene su delegirali u odred iz dubičke osnovne škole). Tim sastavljen od apsolvenata Istorijskog fakulteta sačinio je program jednomesečne maršrute kroz mesta Hrvatske i Bosanske Krajine gde su se formirale prve partizanske jedinice: Banija, Kordun, Lika, Plitvička jezera, Drvar, Bihać i poslednja destinacija Kozara. Projekat je nazvan "Tragom prvih partizana". Obezbeđeni su autobusi, šatori i sve ostalo što je potrebno za logorovanje pod šatorima. Prva destinacija u koju je Odred stigao bila je Glina. Odvezli su nas do mesta porušene glinske pravoslavne crkve, od koje su ostali samo temelji. Ograđeno crkveno dvorište prekriveno je gustom, zelenom, nedavno pokošenom travom. U sredini dvorišta, po dogovoru, čekao nas je Ljuban Jednak. Posedali smo na travu, u vidu potkovice, kako bismo svi mogli da gledamo Ljubana dok izlaže svoju priču o pokolju Srba u glinskoj pravoslavnoj crkvi. Ovo je Ljubanova priča:

"Klanje ljudi počelo je redom kako smo stajali u crkvi. Hvatali su jednog po jednog, povalili na stol, jedan ustaša klekne čovjeku na prsa, a drugi uzima nož i presjeca grkljan.

PREŽIVEO Ljuban Jednak sa suprugom i ćerkom  posle rata, Foto Privatna arhiva

Nisu čekali da iskrvari ili umre, već su ga polumrtvog iznosili iz crkve i bacali na kamion. Kada su poklali tri četvrtine ljudi, stali su da se odmore. Čim su nastavili uhvatili su jednog starca pitajući ga: 'Hoćeš li nam dati ženu, sestru i kćerku?'. On je odgovorio da hoće samo neka ga puste. Odmah iza toga uzeli su goreću svijeću i stavili mu je ispod brkova pa su mu tako palili brkove i obrve, a kasnije i oči. U tom priskoči jedan ustaša i zakla ga, psujući mu majku srpsku.

Kako nas je ostalo još pet ili šest, ponovo su ustaše iznosile mrtve. U jednom trenutku skočio sam među one koji su već bili poklani i legao među njih, pritajivši se. Neko vrijeme iza toga jedan ustaša izvana viknuo onima u crkvi da dobro pripaze da neko ne ostane u životu, jer će biti zlo po njih ako živ izađe. Da budu još sigurniji da su svi mrtvi, išli su od leše do leša i još po jednom svakome zabadali nož u srce ili leđa.

POTOMCI Sećanje porodice Jednak na Ljubana, Foto D. Milovanović

Ja sam strpljivo čekao ovaj udarac, ali kada je ustaša prišao, stao je na mene i probo onoga sa strane. Iza toga počeli su iznositi mrtve na kamion. Kako je žrtava bilo mnogo, to su ih bacali na hrpe. Mene su bacili na najgornji deo, pa kako je kamion bio prepun, naredili su da se deo leševa prebaci na drugi kamion. Kada su me prebacivali, udario sam glavom o neki željezni predmet, a ustima došao do izrezanog grkljana jednog mrtvaca iz čijeg je vrata još tekla krv. Nisam smeo da se maknem.

Dok su nas vozili prema Jukincu, ustaše su sjedele na leševima i to dvojica kod nogu, a dvojica kod glave. Blizu jedne šumice viknuli su šoferu: 'Vozi bliže, grabi!'. Kod grabe je bilo još mnogo ljudi, koji su čekali da budu pobijeni. Čuo sam kada su pitali jednu ženu ko je, a ona je odgovorila da je učiteljica iz Bovića, zatim su je silovali i zaklali, a onda zajedno sa nama bacili u grabu. Čuo sam kako je jedan ustaša rekao da učiteljicu treba pregledati da li ima prstenja, jer bi se to dobro dalo prodati. Jedan ustaša je skočio u grabu i skinuo joj prsten s ruke.

Slobodan Čikarić/Foto V. Danilov

U to je došao jedan kamion pun ljudi, koje su jednog po jednog ubijali čekićima. Kako im je izgledalo da neće svi leševi stati u grabu, to su dvojica ustaša slagala mrtve. Nakon što su sve složili, po leševima su osuli paljbu iz pušaka da neko slučajno ne bi ostao živ.

Jedan metak je i mene zakačio u nogu. Poslije toga sve se primirilo. Ustaše su otišle u jedan šumarak. Potajice sam se izvukao iz grabe, uvukao u kukuruz i puzao kroz šikarje. Iz noge mi je curela krv. U zoru sam došao do mjesta Kurete i sakrio se u grm. Tu je naišao jedan čovek koji me je prepoznao i odveo svojoj kući. Nije prošlo ni dva sata, među ženama se prolomio lelek da dolaze ustaše da skupljaju narod za klanje. Odmah sam se sklonio u kuću moga strica gde sam se skrivao šest mjeseci."(Zapisano u dnevniku koji su svi članovi Odreda bili dužni da vode).

Tokom Ljubanovog izlaganja jedna devojčica je sve vreme brisala maramicom suze. Ispostavilo se da je njen deda po majci bio zaklan u toj crkvi. Ljubanova priča je depresivno delovala na decu koja su imala od 12 do 14 godina. I dalje su sedela na travi, ćutala i gledala u prazno. Jedan od rukovodilaca ovog Odreda (a koji je svirao harmoniku i lepo pevao), koji je inače bio zadužen za kulturno-zabavni život, da bi podigao raspoloženje izjavio je da će posle večere biti program. Na zabavi je devojčica koja je brisala suze u toku Ljubanove priče, a koja je imala najlepši glas u Odredu, zamoljena da otpeva jednu pesmu. Ona je pristala i otpevala čuvenu partizansku pesmu uz muzičku pratnju:

Sutradan je Odred nastavio svoju planiranu maršrutu na Kordun (Topusko, Petrova gora).

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije