Podsticajima do mlađeg voznog parka: Najveći broj automobila koji se voze u Srbiji stariji od 17 godina

VOZNI park Srbije u proseku je potrošio drugu deceniju. Prema podacima Grupacije uvoznika vozila i delova pri Udruženju za trgovinu Privredne komore Srbije, najveći deo vozila u našoj zemlji stariji je od 16 i 17 godina. U poslednjih pet godina u Srbiju je uvezeno više od 800.000 ovih vremešnih četvorotočkaša. Pojedina udruženja veruju da je pravi čas da se ovo pitanje reši zbog problema zagađenja.

Foto: Depositphotos

Procenjuje se da čak polovinu tih vozila, oko 400.000, pokreću motori "evro 3" standarda. Mnoge zemlje okruženja već su zabranile uvoz automobila te norme.

- Sve ukazuje na starost voznog parka u Srbiji - ističe Žarko Malinović, sekretar Udruženja za trgovinu PKS. - Podaci su zabrinjavajući, imajući u vidu činjenicu da je 2017. godine uvezeno ukupno 159.555 putničkih vozila. Od toga je 80.074 vozila sa "evro 3" motorom i 32.125 vozila sa "evro 4" normom. Situacija se neznatno popravila kada je reč o broju vozila sa "evro 3" i "evro 4" normama 2018. godine, kada su ukupno uvezena 171.802 vozila. Od tog broja ih je 73.047 bilo sa "evro 3" motorom i 42.490 vozila sa "evro 4" motorom.

I dalje je ostao veliki broj starih vozila koji se u ukupnoj masi i dalje povećava. Reč je o vozilima starosti od deset do 14 godina, kao i onih od 15 do 20 godina.

- Ova vozila su najveći zagađivači životne sredine - upozorava Malinović. - Njihova sigurnost i bezbednost su pod velikim znakom pitanja. Činjenica je da je auto-tržište Srbije "groblje" automobila kojih se Evropska unije uveliko oslobađa. Neke mere države, pored zabrane uvoza vozila sa "evro 3" i "evro 4" normama, kao i uvođenje subvencija za kupovinu vozila na elektro i hibridni pogon, sigurno bi uticale na poboljšanje stanja našeg voznog parka. Tako bi se uticalo i na smanjenje zagađenja životne sredine koje je produkt saobraćaja.

Prilikom obnavljanja voznog parka u Srbiji ne bi se smelo zaboraviti da je isto neophodno uraditi i u slučaju javnih komunalnih preduzeća i preduzeća javnog transporta. I ona bi valjalo da su ekološki prihvatljiva vozila.

- Moramo da imamo u vidu našu realnost i činjenicu da je veliki ograničavajući faktor za kupovinu novih vozila niska platežna moć građana - napominje Malinović. - Mere koje se mogu preduzeti za rešavanje ovog problema ne bi poremetile postojeću ekonomsku aktivnost i ne bi bile veliko fiskalno opterećenje. Dovoljno je da kao finansijski podsticaj koristimo sredstva koja se prikupe upravo od ekoloških taksa na ta ista vozila. Takođe, veoma je važno da se ovde značajan napredak može ostvariti kroz nefinansijske subvencije, što kod rešavanja drugih aspekata zagađenja nije slučaj.

Podsticaji bi mogli biti razvrstani u dve grupe, finansijski i nefinansijski. Izvor finansijskih bi bile ekološke takse, a nefinansijski podsticaji bi mogli da se obezbede kako sa republičkog nivoa tako i sa lokalnog. Asocijacije i udruženja apeluju da se osmisli paket mera za budućnost kao odgovor na klimatsku krizu.

- Sada je vreme najvažniji resurs koji imamo - smatra Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju PKS. - Ne možemo preko noći napraviti radikalan zaokret i ugroziti mobilnost zajednice, ali paketom mera možemo pomoći građanima i poslovnom sektoru da se brže transformiše i zanovi vozni park. Planirane su subvencije za nova vozila, za taksi službe, benefiti za korišćenje javnih garaža, parking-mesta. Potrebno je motivisati građane da u urbanim sredinama koriste javni prevoz i time smanje pritisak na okolinu. Važno je rešavanje emisije svih štetnih materija, bez obzira na to da li ih stvaraju automobili ili energetska postrojenja. Još su važniji sinergija i zajednički pristup svih ključnih aktera, pogotovo kros-sektorska saradnja ministarstava.Ekološka vozila su svakako budućnost prevoza. Podsticaji za nabavku ovakvih vozila, prema najavama iz Ministarstva zaštite životne sredine, mogu se očekivati krajem tekuće godine. Nikako ne smemo preskočiti paralelno ulaganje u infrastrukturu neophodnu za ovakav saobraćaj. Alternativni izvori energije su obavezni kako se ceo sistem ne bi obrušio na postojeću elektromrežu. Država Srbija planira izdvajanja u ovoj godini milion evra za e-mobilnost.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije