PLAN ZA MIRNO RAZDRUŽIVANJE JE PRIPREMLJEN: Uprkos pritiscima Sarajeva i dela međunarodne zajednice, Banjaluka ne odustaje od sporazuma

S. MIŠLjENOVIĆ

21. 06. 2024. u 07:00

PROCES izrade Sporazuma o mirnom razdruživanju Republike Srpske i Federacije BiH ušao je u završnu fazu. Prema saznanjima "Novosti", taj dokument praktično je spreman i nalazi se u Vladi RS, a narednih devet dana, do 30. juna koji je određen kao konačan rok, biće iskorišćeni za dodatno brušenje odredaba kako bi otklonile sve nejasnoće i mogućnost različitog tumačenja.

ПЛАН ЗА МИРНО РАЗДРУЖИВАЊЕ ЈЕ ПРИПРЕМЉЕН: Упркос притисцима Сарајева и дела међународне заједнице, Бањалука не одустаје од споразума

Foto D. Milovanović

Sporazum o razlazu u BiH rukovodstvo u Banjaluci najavilo je kao odgovor na sve napade na RS koji sinhornizovano stižu iz političkog Sarajeva i dela zapadnih sila. Direktan nalog da se krene sa izradom dokumenta donet je nakon usvajanja Rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN, čiji je glavni cilj da se na Srpsku, ali i na čitav srpski narod, stavi žig - genocidni.

Dokument, kako je i najavljeno, sadrži sve aspekte mirnog razdruživanja, odnosno sveobuhvatnu analizu kraha Dejtonskog sporazuma. Čelnici Srpske su u više navrata upozorili da su vodeći bošnjački političari, potpomoguti zapadnim faktorom na čelu sa Kancelarijom visokog predstavnika u BiH (OHR), glavni krivci za kontinuirano urušavanje "Dejtona", pa samim tim i BiH.

Prema planu Banjaluke, nakon što Vlada RS usvoji dokument o razdruživanju on će biti poslat na više adresa u Sarajevu, a naći će se i na sednici Narodne skupštine Srpske, najverovatnije u julu. Sporazum je izradila Komisija koju je imenovala Vlada RS.

Pravni deo sporazuma o razdruživanju pripremali su članovi Komisije na čijem čelu je Miloš Bukejlović, ministar pravde i potpredsednik Vlade RS, Milimir Govedarica, pravobranilac Republike Srpske, Lazar Stjepanović, pravni predstavnik RS, Jelena Pajić Baštinac, generalni sekretar u Kabinetu predsednika RS, i Dalibor Panić, generalni sekretar Vlade RS.

DODIK O EKONOMSKOM UDARU VAŠINGTONA NA NjEGOVU PORODICU

Razlikujemo se od Bajdenovih

AMERIKA je i dalje najmoćnija zemlja na svetu, ali gubi moć. Moja porodica, za razliku od, recimo, porodice predsednika SAD, nema problema sa zakonom. Moji sin i ćerka nisu kažnjeni za prekršaj, ali im je ugrožena egzistencija. Ne žalim se, ali kažem kako jeste.

Tako je predsednik RS Milorad Dodik prokomentarisao poslednje sankcije koje su SAD uvele za dva pojedinca i sedam kompanija koji, kako se navodi, obezbeđuju glavne izvore prihoda za predsednika Republike Srpske i njegovu porodicu. On je istakao da Amerika jeste velika sila, ali da u delovanju njenih eksponenata ima puno laži, puno pretpostavki, bez ikakvih valjanih činjenica.

Prema Dodikovm rečima, poražavajuća je činjenica da je "za ekipu američkog ambasadora u BiH Majkla Marfija važniji obračun sa njim, nego sprečavanje delovanja međunarodnog narko-kartela u BiH".

Deo sporazuma o funkcionisanju ekonomije i porezima radio je Goran Maričić, direktor Poreske uprave RS. Dragan Stanković, direktor Republičke uprave za geodetske i imovinsko-pravne poslove, radio je na delu sporazuma koji se odnosi na pitanjima teritorije i granicama Srpske, Siniša Karan, ministar unutrašnjih poslova RS, bio je zadužen da predloži funkcionisanje bezbednosnog sistema Republike, ali i da pomogne u pravnim pitanjima sporazuma pošto je profesor ustavnog prava i bio je zadužen i za sprovođenje referenduma o zaštiti 9. januara, Dana Republike, koji je uspešno organizovan u RS.

- Ovaj Sporazum je obuhvatio sve detalje mirnog razdruživanja Srpske i Federacije BiH i veoma je koncizan - kaže naš izvor iz Vlade.

Dok je Srpska radila na sporazumu o mirnom razdruživanju stigle su i pretnje iz OHR, odnosno od Kristijana Šmita, visokog predstavnika u BiH, kojeg RS ne priznaje, da "niko ne može da protura takvu ideju, da se može samo sesti i odlučiti o tome".

- Srbija i Hrvatska garanti su integriteta Bosne i Hercegovine i do sada nisam imao indikacija da se nešto promenilo u stavovima te dve zemlje. Država BiH se mora poštovati, nikakav entitet, nikakva zajednica, nikakvo Brčko... Samo svi zajedno čine državu BiH i ona ima svoje mesto u Generalnoj skupštini UN - naveo je Šmit.

PIK: Entitet nije država

SAVET za sprovođenje mira u BiH (PIK) saopštio je da "najoštrije osuđuju napade vladajuće koalicije RS na Opšti okvirni sporazum za mir, ustavni i pravni poredak BiH", i pozvao na saradnju sa Šmitom.

- Suverenitet pripada BiH kao jedinstvenoj državi, čiji je teritorijalni integritet zagarantiran Opštim okvirnim sporazumom za mir. Entiteti unutar BiH nisu države, oni postoje isključivo na osnovu Ustava BiH i nemaju nikakav vlastiti suverenitet. Stoga, PIK poziva vladajuću koaliciju u RS da obustavi sve aktivnosti koje podrivaju državu, njene organe vlasti i njen multietnički karakter.

On iznosi ovakav stav zanemarujući pritom činjenicu da upravo na sednici GS UN, na kojoj je glasano o rezoluciji o Srebrenici, a koja je mesecima spremana u tajnosti, BiH nije nastupala zajedno, već su je predstavljali samo bošnjački političari.

Visoki predstavnik u BiH, kojeg Banjaluka ne priznaje, tvrdi i da nikakvo "mirno razdruživanje nije moguće", ali pravni stručnjaci tvrde suprotno. Prema rečima profesora ustavnog prava i bivšeg sudije Milana Blagojevića, takav proces je pravno dozvoljen u državama složenog uređenja ukoliko se njene jedinice sporazumno dogovore o tome.

- "Mirno razdruživanje" je pravno dozvoljeni način ugovaranja kojim se, uglavnom, u do tada složenim državama - federacijama - njene federalne jedinice ugovornim putem sporazumevaju o izlasku jedne od njih, ili svake od njih, iz sastava dotadašnje federalne države i nastavku postojanja tih izdvojenih federalnih jedinica kao samostalnih država ili njihovom ujedinjavanju sa nekom drugom državom. U nedavnoj prošlosti kao primer mirnog razdruživanja može se navesti slučaj Čehoslovačke. Ona je bila federacija Češke i Slovačke, koja je mirnim razdruživanjem, sporazumom između te dve federalne jedinice, prestala da postoji, a iz nje su nastale Češka i Slovačka. Ustav dotadašnje Čehoslovačke nijednom odredbom nije zabranjivao takav oblik razdruživanja, čime se može objasniti zašto nikada nije dovedena u pitanje pravna valjanost razdruživanja - navodi prof. Blagojević.

Međutim, situacija u BiH je daleko složenija. Ustav BiH eksplicitno ne zabranjuje mirno razdruživanje, ali problem nastaje u praktičnoj primeni. BiH je specifična po svom uređenju i složenim unutrašnjim političkim odnosima, koji onemogućavaju postizanje konsenzusa oko mirnog razdruživanja. Zato Blagojević ističe da, iako je de jure moguće, mirno razdruživanje defakto u BiH neće biti ostvarivo zbog neslaganja Federacije BiH.

Iz OHR često upozoravaju Republiku Srpsku da ne koristi termin "državna granica", već da postoji "međuentitetska linija razgraničenja". Profesor ustavnog prava na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu Radomir Lukić kaže da Srpska ništa ne greši i da je ta formulacija izričita i da granica - postoji:

- Na zvaničnom sajtu Ustavnog suda BiH, u Ustavu BiH, u članu 1.4 jasno piše da "nijedan entitet neće provoditi bilo kakvu kontrolu na granici između entiteta". Reč granica se ne može zameniti deminutivom koji bi eliminisao pravnu prirodu značaja granice između RS i FBiH. Ona jeste administrativna, ali je granica.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

ATENTAT NA DONALDA TRAMPA - SVI DETALJI: FBI saopštio da se napad se tretira kao potencijalni teroristički čin (FOTO/VIDEO)