ŽITELjI Štedima, pored Nikšića, koji su pretrpeli veliku štetu posle nedavnih poplava izazvanih izlivanjem jezera Vrtac, do blizu kućnih pragova, rešili su da tuže državu, opštinu i Elektroprivredu ne bi li koliko-toliko olakšali svoju muku. Traže odštetu, ali i da se sprovede eksproprijacija imanja, koja su nakon povlačenja vode ostala "zarobljena" u mulju, devastirana. Meštani tvrde da nadležni nisu preduzeli mere da se zaštite njihova poljoprivredna zemljišta od kojih žive.

U reagovanju Elektroprivrede Crne Gore navodi se da ta kompanija vlasnicima ovog zemljišta redovno nadoknađuje štetu zbog povremenog plavljenja imanja.

- EPCG je u cilju gradnje HE "Perućica" pedesetih godina prošlog veka, izgradio akumulacije i retenziju Vrtac u uzvodnom području na osnovu čega je i eksproprisao zemljište na tom području, a na osnovu prethodno utvrđenog javnog interesa - saopštili su iz EPCG.

- Takođe, od 1964. godine, EPCG je ponudio i stanovnicima MZ Poljica, u čijem je sastavu naselje Štedim, da ekspropriše imanja, ali su pojedine familije to odbile, za šta EPCG poseduje dokumentaciju. Sistem HE "Perućica" upravo je koncipiran tako da u znatnoj meri smanji, a u većini slučajeva spreči poplavni talas na pomenutom području do kojeg je dolazilo često i pre izgradnje elektrane.

Na prostoru nikšićkog polja nalaze se četiri brane koje stvaraju dve akumulacije, Krupac i Slano, i dve retenzije, Vrtac i Slivlje, dok je reka Zeta kanalisana i teče betonskim kanalima.

- Začuđuje saopštenje EPCG. Sistem HE "Perućica" nije završen još od 1960. i nijedan objekat EPCG nema upotrebnu dozvolu! Tu pre svega mislim na brane Vrtac, Slano i Krupac, kao i na začepljena 882 ponora - kaže za "Novosti" advokat Milan Vojinović, koji u sudskom postupku zastupa oštećene porodice iz Štedima.

- Nije napravljena brana Lugovi koja je trebalo da bude ključni faktor u sprečavanju poplava, ne postoji nijedan objekat za zaštitu od poplava, nije produbljeno nijedno rečno korito, nema kanala za razvodnjavanje, niti brana, nasipa.

On tvrdi da EPCG sve do prošle godine nije imao uputstvo za rukovanje velikim vodama.

Pročitajte još: Poplava u Nikšiću ugasila ognjišta

- Napravljen je kompenzacioni basen od plastike kod ulazne građevine koji je 2010. začepio ponor Slivlje, dok je desni krak poniranja reke Zete zabetoniran. Svi ponori u Slanom, Krupcu i Vrcu su zabetonirani, tako da su poremećeni prirodni tokovi vode - ističe Vojinović. - Ranije su se poplave javljale svakih pola veka u donjem kraju Slivlja, jer je tamo ogroman dotok Gračanice, koja je danas, nažalost, uništena eksploatacijom peska. Zbog toga su poplave učestale.

VIŠI SUD

PRVOSTEPENI sud odbio je žalbe meštana, ali se nadam da će Viši sud shvatiti da postoji odgovornost opštine, države i EPCG. Jezero Vrtac plavi do kote 614, a ovim ljudima se imanja nalaze na koti 612. Ako se to ponavlja kao što je sada slučaj, to je devastirano zemljište, jer kada se voda povuče nema više voćnjaka niti oranica, već samo zemlja na kojoj se jedino može sejati krompir i ništa više - upozorava Vojinović.